SUKOB VELIKIH SILA NA ARKTIKU: PITANJE TRENUTKA KADA ĆE DOĆI DO ORUŽANOG KONFLIKTA
Rejkjavik se prošle nedelje pretvorio u prestonicu Transarktika – međunarodne političke arene koja je formirana da se bavi globalizacijom Severne polarne oblasti. Ovu inicijativu je pokrenuo pre pet godina tadašnji islandski predsednik Olavur Ragnar Grimson kako bi okupio predstavnike svih kontinenata koji su zabrinuti zbog pretnje otopljenja Arktika.
Reč je o platformi pod nazivom „Arktički krug“. Međutim, velika pažnja na svakom zasedanju je usmerena upravo na Rusiju, budući da se njen izlazak na Arktik prostire duž sedam vremenskih zona, što je dva puta više nego što je slučaj sa američkim. Upravo stoga Rusiju na tim zasedanjima predstavlja izuzetno iskusan i prekaljeni diplomata, bivši ambasador Rusije u SAD – Sergej Kisljak.
Njegovi utisci sa ovih samita su izuzetno pozitivni: „Svi su orijentisani na to da na Arktiku izgradimo jedan zajednički dom. Kada razgovaram sa većinom okupljenih, nekako ispadam iz tog opšteg konteksta rivalstva Rusije i Zapada i to me raduje, jer se takav pristup u potpunosti podudara sa našim“, rekao je Kisljak.
Međutim, uporedo sa pozitivnim stavom Kisljaka, prema rečima direktora Instituta za primenjena politička istraživanja Grigorija Dobromelova, Rusija izuzetno aktivno i raznovrsno pokušava da učvrsti svoje prisustvo na Arktiku, pre svega kada je reč o eksploataciji energenata, ali i o korišćenju Severnog morskog puta.
Kako je objasnio, Rusija ima mnogo planova, a postoji i Državni program razvoja Arktika – tu su i brojne strategije razvoja infrastrukture na Severnoj polarnoj oblasti, a sve ove programe i projekte je usvojila ruska Vlada. Takođe, predviđena je i izgradnja arktičkih luka, a u ovim projektima su uključene i brojne ruske državne kompanije.
Dobromelov kao primer navodi i izgradnju nove železnice koja bi povezala poluostrvo Jamal, severnu luku Sabeta sa centralnom Rusijom, a kompanija „Gasprom“ će biti jedan od finansijera tog projekta. Reč je o severnoj magistrali, deo će se priključiti železnici ’Gasproma‘, što znači da će se deo pruge finansirati iz budžeta, a deo na osnovu državno-privatnog partnerstva.
Međutim, nije Rusija jedina koja posvećuje veliku pažnju Arktiku, napominje Dobromelov i dodaje da mnoge države žele da budu prisutne u ovom regionu.
„Želja Evropske unije je sasvim razumljiva, budući da nekoliko severnih država-članica ima izlaz na Arktik. Osim toga, razumljiv je interes i Velike Britanije i Nemačke, stoga je kompleksna politika EU povodom ovog pitanja sasvim na mestu“, objašnjava on.
Sa druge strane, nastavlja Dobromelov, i Kina je zainteresovana za Arktik, a tamošnje vlasti već duže vreme rade na izgradnji flote ledolomaca. Kao primer, dodaje on, prošle godine je kineski brod prošao kroz ruske teritorijalne vode i time pokazao da Peking realno može da plovi preko Arktika. Ovaj brod je imao dvojnu namenu, kako komercijalnu, tako i naučnu.
Iako je ruski diplomata zadužen za pitanja Arktika Sergej Kisljak prilično optimističan i mišljenja da u tom regionu ne postoji pretnja od bilo kakvog oružanog sukoba, već će isključivo biti reči o određenim nesuglasicama koje mogu da se reše putem dijaloga i konvencija, Dobromelov je nešto oštrijeg stava.
On tvrdi da će konflikata u budućnosti svakako biti, samo je pitanje kada će doći do trenutka da se u taj region dopremi i vatreno oružje. „U bliskoj budućnosti svakako neće doći do oružanih sukoba jer trenutno postoji veliki broj međunarodnih organizacija koje deluju u ovom delu sveta i zasad veoma uspešno regulišu veliki broj bezbednosnih pitanja“, zaključuje on.
Inače, s tim u vezi oglasio se i NATO, koji je saopštio da je neophodno zalagati se za smanjenje tenzija u Arktičkom regionu, kao i da je za to potrebno voditi dijalog pre svega sa Rusijom.
Štaviše, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je istakao da mnoge zemlje sa Rusijom već vode dijalog na različitim platformama, kao i da to pokazuje da je ipak moguće sa Moskvom računati na predvidljivost i saradnju.