TEŽAK ŠOK NA ZAPADU: RUSIJA SE POD SANKCIJAMA ŠIRI UMESTO DA PROPADA! OVO SE DOGAĐA..

„Stručnjaci“ građevinske industrije koji godinama predviđaju neizbežnu propast Rusije zanemaruju čvrste dokaze o njenom napretku poput infrastrukturnih projekata koje Zapad nije u stanju ili ne želi da preduzme.

Pokojni američki senator Džon Mekejn jednom je izjavio čuvenu rečenicu da je Rusija „benzinska pumpa maskirana u zemlju“.

Pisac Robert Servis – autor biografija Lenjina, Staljina i Trockog – izgleda da je ponovio ta osećanja u svom poslednjem delu „Zima Kremlja“ , objavljenom prošlog meseca za koje je dobio pozitvne kritike glavnih zapadnih mejnstrim medija poput Financial Times-a.

Sudeći prema recenzijama, ova knjiga opisuje da je ruska ekonomija otprilike iste veličine kao i Holandija, da zavisi od izvoza nafte i gasa i da ne proizvodi mnogo.

Tome bi se mogla suprotstaviti činjenica da je ruska ekonomija zapravo dvostruko veća ili bi se mogle ponuditi kopije podataka o njenoj tekućoj diverzifikaciji.

Problematični trendovi poput alkoholizma, kriminala i demografskog kolapsa uglavnom su zaustavljeni ili preokrenuti od devedesetih, kada su se pojavili kao sporedni efekat predatorske privatizacije – hvaljene i podržavane od strane samih analitičkih centara koji već 20 godina pričaju laži o Putinu.

Po mišljenju zapadnih stručnjaka, predsednik Vladimir Putin je taj koji usporava rast Rusije usmeravanjem novca u vojsku.

Osim što to nije istina i što je vojni budžet za 2018. godinu smanjen kako bi se više fokusirao na infrastrukturu.

U međuvremenu, ruska vojska nije bila ništa manje efikasna – uspeh njene sirijske ekspedicije očigledan je primer, posebno za razliku od skupih, ali neefikasnih američkih intervencija.

Zima se na Zapadu obično povezuje sa mrakom ali ovo godišnje doba jednostavno nema istu sumornu konotaciju u Rusiji. Umesto toga, General Frost je pamti kao saveznika protiv Napoleona i Hitlera.

Kako dolazi kalendarska zima, za Rusiju je to metaforično proleće u pogledu izgradnje. Dok su javni prevoz i infrastruktura u Velikoj Britaniji i SAD-u utihnuli u skladu sa politikama štednje iz prethodne decenije, Moskva je započela ambiciozan plan širenja podzemne železnice.

Tokom protekle decenije, ruska prestonica je izgradila preko 120 kilometara pruge za metro i 64 stanice (sredinom 2018. godine), u najambicioznijem programu širenja u 80-godišnjoj istoriji moskovskog metroa.

Moskovski metro je samo početak. Nakon što poslednja deonica savezne magistrale M11 bude završena do kraja 2019. godine, bilo koji Moskovljanin moći će da se vozi 684 kilometra do Sankt Peterburga i da se divi centru Lakta. Taj neboder od 46 metara i 87 spratova, biće najviša zgrada u Rusiji i Evropi kada bude završen 2020. godine.

Dobre vesti nisu ograničene ni na Moskvu ni na Sankt Peterburg. Krim je povezan sa ruskim kopnom 2018. godine  završetkom mosta dužine 19 kilometara na autoputu koji je sada otvoren i za automobile i za teretna vozila.

Sa dovršetkom paralelnog železničkog mosta, putnički vozovi trebalo bi da počnu da saobraćaju početkom decembra, a teretni vozovi na proleće. Ovo će biti veliki korak u daljem integrisanju poluostrva, koje se odvojilo od Ukrajine 2014. godine, sa ostatkom Rusije.

SAD i njeni evropski saveznici naveli su pridruživanje Krima kao povod za nametanje trgovinskih sankcija Rusiji, u nadi da će oni „izolovati“ Moskvu i slomiti njenu ekonomiju. Te nade su, međutim, više puta ugašene jer su sankcije podstakle rast domaće industrije i poljoprivrede.

Takođe je podstaklo Rusiju da potpiše veliki gasni sporazum sa Pekingom 2014. godine i započne izgradnju gasovoda „Snaga Sibira“ na Dalekom istoku. Naftovod dugačak 2.000 kilometara povezaće gasna polja Jakutije sa Primorjem i Kinom kada se otvori početkom decembra, nedeljama pre planiranog roka.

Još dva gasovoda – „Turski tok“ ispod Crnog mora i „Severni tok 2“ pod Baltičkim morem – takođe su na putu da budu završeni do kraja 2019.

Kada postanu operativni, pružiće Moskvi pouzdane puteve snabdevanja Evrope prirodnim gasom, bez potencijalnih opstrukcija od strane neprijateljskih vlada – kao što je to na primer bio slučaj sa Ukrajinom 2009. godine.

Kremljologisti koji sede u kulama od slonovače na Zapadu odbacuju sve te vidljive dokaze o napretku i snazi kao puki „površinski sjaj prosperiteta“, insistirajući na tome da pronađu neku „osnovnu slabost“ u srcu Rusije. Ipak, poslednje dve decenije su ih neprestano demantovale zaključuje Nebojša Malić za RT.

Webtribune.rs