TRENUTNO U SVETU GORE TRI RATA, A SPREMAJU SE JOŠ DVA
Piše: Dmitrij Rodionov
Tokom poslednjih 20 godina Sjedinjene Države su na ratove potrošile oko 5,9 triliona dolara.
Ovaj podatak izneo je američka univerzitetska profesorka Neta Krauford. U pomenutu sumu su – pored ratnih rashoda Pentagona – uključila je i sa ratovima povezanoi izdaci Stejt departmana.
Amerikanci novac na ratove nikad nisu `brojali`. Da jesu – trošili bi manje i manje bi ratovali.
Da `broje`, ne bi im svaki dan u Siriji odnosio po 10 miliona dolara, dok Rusiju jedan sirijski dan košta 2,5 miliona a desetine puta je postigla veće efekte.
A pored Sirije, Amerikanci su i u Iraku i Avganistanu u kojima su se zaglibili već 15 godina.
A da li je onih 5,9 triliona dolara mnogo?
Za sve u svetu – to veoma mnogo. Za sve, odim samih Sjedinjenih Država čiji je vojni budžet dostigao rekordnih 700 milijardi dolara.
Sjedinjene Države jedine u svetu učestvuju istovremeno u tri rata, a nisu protiv da se uplatu u još dva – sa Severnom Korejom i Iranom.
Pomenutih 5,9 triliona je bezmalo trećina ukupnog američkog gigantskog duga. Donald Tramp je obećao da će ga smanjivati, odnosno – da će početi da ga otplaćuje i ugasi do kraja svog drugog predsedničkog mandata. jedino nije objasnio – kako će to izvesti.
Bilo bi logično da počne da smanjuje državne rashode, uključujući i vojne. Međutim, on – umesto toga – vojni budžet podiže na rekordni nivo, plašeći američke malograđane ruskom i kineskom pretnjom. Još najavljuje novu trku u naoružanju i na pragu je uvlačenja Amerike u nove ratove.
Zbog čega?
Postoje dva razloga. Prvi je politički, tačnije – geopolitički.
Prosečni Amerikanac se ne pita šta će njegovoj zemlji ratovi po svetu. Njemu serviraju da su pretnja SAD čas Kim sa njegovim raketama, čas iranski ajatolasi, čas teroristi. A da bi sve bilo realno strašno i nalik istini – povremeno se dogodi nešto tipa 11.09.2001.
Amerika profitira od stalnog haosa u svetu. Pogotovo tamo gde bi mir i prosperitet mogli da ugrožavaju američku hegemoniju. Tako je bilo i sa Irakom i sa Libijom čiji lideri u hteli da se oslobode veze nafta-dolar i povežu sa Kinom.
Zato u Vašingtonu smatraju da su opravdani svi mogući rashodni na održavanje monopolarnog sveta sa Amerikom u vodećoj ulozi. Ko će na tako nešto da žali novac?!
Za ovo je, uostalom, zainteresovan i američki malograđanin. Nije tajna da je gigantski dug SAD u dobroj meri nastao zato što su se Sjedinjene Države nakon Hladnog rata – ostavši bez konkurencije – opustile i navikle da nekontrolisano troše više nego što realno stvaraju.
Stoga u SAD rezonuju ovako: ako tome nešto preti – treba ga uništiti. Amerikanci će glasati za rat protiv svih koji budu dovodili u pitanje ono na što su navikli za podslednjih 30 godina – trošiti, trošiti, trošiti…
Istorija 20. veka je prodemonstrirala da je za SAD često jedini izlaz rat. Poželjno: svetski rat. Takođe poželjno: sa minimalnim učešćem same Amerike.
Znate li u čemu je razlika između republikanaca i demokrata?
Grubo govoreći, prvi smatraju da je za uspešno prekrajanje sveta potreban veliki rat, makar i hladni. A drugima veruju da se taj cilj bolje ostvaruje preko mnoštva lokalnih ratova koje oni stalno nazivaju „globalnom demokratijom“.
Amerikanci su u čuvanje svoje dominacije već uložili brda novca i nemaju nameru da se zaustavljaju. Dve glavne američke partije imaju isti cilj, a samo se razlikuju po instrumentima.
Zato je glupo od Trampa očekivati da izmeni taktiku. Tačnije, on može promeniti taktiku, ali ne i strategiju.
U suštini: glupo je očekivati da zemlja koja se obogatila na dva svetska rata i nizu lokalnih – `samlevši` desetine miliona ljudi širom sveta – od toga odustane. Neće odustati, pa koliko god da košta. Pogotovo što sebi to može dogoditi jer štampa dolare pa njen dug i nema plafon.
Zvanično, dug SAD je 21 trilion dolara. Ali, po nekim podacima – moguće je da je već dostigao 65 triliona dolara.
Pre ili kasnije postaće aktuelno svođenje tog duga na nulu. A upravo u takvim momentima i počinju svetski ratovi.