Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Želimo da Zapadni Balkan postane deo EU, ali da već i pristupni proces donese osetni boljitak građanima, navodi za Dojče vele Kristijan Helbah.
Koordinator za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova kaže i da je nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel u Berlinu krajem maja predstavio svoje viđenje Zapadnog Balkana, što se u balkanskim medijima nazvalo novim “Maršalovim planom”.
“Jasno je rekao da se nemačka zalaže za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana već i iz sopstvenog interesa. Želimo da uvedemo ove zemlje u EU. Ali nije tajna da približavanje tih zemalja Evropskoj uniji ide veoma sporo jer nemaju svi akteri iskreni interes za održivim reformama.
Znamo da te reforme nisu jednostavne i da je regionu potrebna jača podrška u približavanju EU. Tu se radi o političkoj, ali i ekonomskoj podršci i impulsima za regionalnu saradnju koja krije mnoge neiskorišćene potencijale za jačanje regiona. Na posletku se radi o tome da prednosti približavanja EU postanu osetne za građane.
Želimo da pomognemo konkretnim projektima. To, međutim, ne može biti jednosmerna ulica. Ministar Gabrijel je takođe naglasio da nema popusta kod centralnih uslova kao što su vladavina prava, ljudska prava i borba protiv kriminala i korupcije. Glavna odgovornost je uvek bila i ostala u rukama političkih funkcionera šest zemalja Zapadnog Balkana, a ne u rukama EU”, ističe Helbah.
Nemački diplomata je apostrofirao da nema sumnje da u državama Zapadnog Balkana postoje deficiti na polju slobode štampe, vladavine prava i pravosuđa, a problem je i “široko rasprostranjena korupcija”.
“Korupcija uvek nosi veliku nepravdu, olakšava izrabljivanje radnika, sprečava napredak, jer oni koji u njoj plivaju profitiraju od statusa kvo i žele da spreče reforme. Ne zatvaramo oči pred tim, naprotiv. Vladavina prava, reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i sloboda izražavanja su redovno tema razgovora sa vladama u regionu. Ove teme spadaju u temelje približavanja EU.
Što taj proces više odmiče, sve više dolaze u fokus. Jasno je da zemlja koja ne ispunjava standarde EU na ovom polju ne može naposletku postati članica. Tu nema gledanja kroz prste. Donosioci odluka u regionu to odlično znaju”, naveo je Helbah.
Dodao je da u regionu nema partnera koji više doprinosi od Evropske unije i Nemačke, ako se posmatra bilateralno.
“Mnogo godina podržavamo Zapadni Balkan – politički, finansijski, prenosom znanja, a investicije i trgovinu da i ne pominjemo. Privredno je Zapadni Balkan odavno deo Evrope. Nemojte potceniti značaj ovog obećanja: države regiona mogu postati članice jednog od politički najuticajnijih i ekonomski najjačih klubova sveta – ukoliko ispune uslove za članstvo. Za potencijalne investitore je to privlačno, a tu su i trgovinske povoljnosti koje države Zapadnog Balkana imaju u odnosu sa EU.
Za ljude evropska perspektiva ne znači samo blagostanje već i bezbednosti i pravdu, dakle ono što u idealnom slučaju zovemo normalnim životom. Inicijativa „Berlin plus” bi trebalo da proširi dosadašnju podršku.
Želimo da ojačamo regionalnu saradnju zemalja kako bi potom ulazak svih zemalja u EU bio olakšan. Kroz snažnu podršku reformskih napora trebalo bi da se podstakne transformacija u moderne pravne države”, dodaje Helbah.
Prema njegovim rečima, važno je da Zapadni Balkan u Evropi ponovo dobije više pažnje i da se ojačaju reformske snage u regionu.
“Možemo i želimo da pomognemo, ali same zemlje moraju da se prihvate neophodnih društvenih, političkih i ekonomskih promena. I moraju razumeti da su im reforme neophodne kako bi opstale na međunarodnom tržištu, ponudile svojim građanima perspektivu i odvratile ih od emigriranja.
Drugim rečima, čak i da ne postoji EU ili politika proširenja, države Zapadnog Balkana bi morale da se menjaju. Nasuprot drugim zemljama i regionima, one imaju sreću što im EU pruža ruku i preuzima deo troškova transformacije”, zaključio je Helbah.
(DW)
