Trojni sastanak u Turskoj: Šta je Erdogan obećao Putinu i Rohaniju?

Ciljevi koje su predsednici Rusije, Turske i Irana postavili u zajedničkoj izjavi usvojenoj na sastanku u Ankari su tek osnova za dalje akcije, jer je sirijski mirovni proces igra na duge staze, ocena je analitičara iz Moskve i Beograda.

Rusija, Turska i Iran su potvrdili privrženost teritorijalnoj celovitosti Sirije. Posle sastanka u Ankari predsednici Irana, Rusije i Turske izjavili su da je zajednički strateški cilj uništenje terorista u toj zemlji, koji ne prestaju sa pokušajima da destabilizuju situaciju, ali i da treba stati na put svima koji pokušavaju da osujete mirovni proces.

Vladimir Putin, Redžep Tajip Erdogan i Hasan Rohani potpisali su zajedničku izjavu o Siriji u kojoj su se složili da će nastaviti saradnju radi postizanja mira u toj zemlji.

Međutim, sagovornici Sputnjika iz Moskve i Beograda ne veruju u skori dolazak mira u Sirijsku Arapsku Republiku.

Semjon Bagdasarov, direktor Centra za proučavanje Bliskog istoka i Centralne Azije, veruje da je kraj rata u Siriji još jako daleko.

„Ne treba zaboraviti da je Turska okupirala značajan deo teritorije na severoistoku i severozapadu Sirije, tako da ostaje prilično značajno protivrečje između Rusije, Irana i Turske i zato ne mislim da je zapravo usvojen nekakav plan ili postignut konkretan dogovor“, kaže Bagdasarov za Sputnjik.

„Zapravo se zna ko šta kontroliše u Siriji, ona je podeljena na sfere, odnosno zonu koju kontroliše Rusija, zonu koju kontroliše Iran i pomenuti deo koji je pod kontrolom Ankare. Ne mislim da je tokom trilateralnog sastanka postignut dogovor o potiskivanju SAD. Sirijski rat, to je igra na duge staze i ne bi trebalo uskoro očekivati kraj sukoba“, smatra Bagdasarov.

Naučni sekretar Akademije geopolitičkih problema iz Moskve Arajik Stepanjan podseća na još jednu važnu činjenicu koju treba uzeti u obzir kada je reč o krizi u Siriji. Ankara ima problem koji se najpre sastoji u tome što su njene trupe na teritoriji Sirije bez dozvole vlasti u Damasku, kaže on.

„Zato je možda Ankara na trilateralnom samitu Iran-Turska-Rusija dala reč, obavezala se da će u slučaju okončanja ovog sukoba oni svoju vojsku povući iz Sirije, inače ovaj potpisani dokument nema smisla. Amerikanci se nalaze u Siriji, posebno istočno od Eufrata, i naoružavaju Kurde, a ima ih i na drugim mestima i nemaju nameru da odu. Štaviše, dopremili su i novu tehniku i još ljudstva“, ističe Stepanjan.

On se slaže sa svojim ruskim kolegom da se, bez obzira na dogovore tri strane koje imaju važne uloge u ovom sukobu, ratu u Siriji ne vidi kraj. Još će vremena proći dok se ne stane u kraj teroristima, kaže Stepanjan.

„Dakle, Turska, Amerika i Francuska, čiji je predsednik obećao da će poslati snage kao pomoć Kurdima, govore da je još rano govoriti o miru u Siriji. Rusija je veoma uspešno rešila veliki problem u Istočnoj Guti, to pitanje je rešeno, teroristi napuštaju taj region, ali verovatno prelaze u Idlib. Međutim, bez obzira na ruske uspehe, ipak je rano govoriti o miru u Siriji“, kategoričan je Stepanjan.

Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da je sastanak u Ankari zapravo bio prilika da se tri strane dogovore oko nesuglasica na samom terenu, posebno između Turske i Rusije oko rešavanja problema na severu Sirije. Najverovatnije je bilo reči o daljoj koordinaciji i delovanju s obzirom na nedavna obećanja Turske, kaže Janković.

„Erdogan je najavljivao da njihova ofanziva neće stati u Afrinu, da idu dalje ka Eufratu, što podrazumeva da zauzmu sledeći grad Tal Rifad, a znamo da su u taj grad u dogovoru sa Kurdima ušle ruska vojna policija i regularne snage sirijske vojske. Tu je došlo do potencijalne krize za izazivanje daljeg sukoba. Turska je najavila da bi mogla da krene i ka Manbidžu, još istočnije, očigledno su odustali od Tal Rifada. Ovaj sastanak je bio prilika da se dogovore šta dalje“, naglašava Janković.

On dodaje da je Erdogan u toj situaciji verovatno tražio nešto za sebe i hteo da se usaglasi sa Irancima i Rusima. Tu je i problem provincije Idlib koju i dalje drže teroristi, kroz koju su prolazile turske vojne snage kako bi snabdevale svoje jedinice koje su sa istoka napadale Afrin.

Predsednici Rusije, Turske i Irana posle sastanka su izjavili da su spremni da pomognu u pokretanju rada ustavne komisije Sirije u Ženevi u što kraćem roku. Janković ističe da je to od izuzetne važnosti zato što je od prošle godine jasno da će se Turska zalagati da se Sirija federalizuje i da ta Ankara ima svoj deo na sirijskoj teritoriji.

(rs.sputniknews.com)