U CRNOJ GORI POKRENUT MONSTRUOZAN SCENARIO STVARANJA VEČNOG RAZDORA SA SRBIJOM
Proteklih meseci glavni grad Crne Gore preplavljen je plakatima i bilbordima koji imaju za cilj da građane konstantno podsećaju kako je Crna Gora 1918. godine bila okupirana od strane Srbije.
Tako se bizarni bilbordi sa natpisom „Nikad više 1918“, i „Da je vječna Crna Gora“ mogu sresti i u samom centru Podgorice, i to prekoputa nekih od najvažnijih institucija u zemlji kao što su zgrada Skupštine ili predsednika Crne Gore.
Skandaloznim plakatima na kojima je pisalo da je srpska vojska ubila ili silovala nekoliko hiljada Crnogoraca takođe doskora su bile oblepljene glavne podgoričke ulice. Pored toga što je nepodeljeni utisak da građani Podgorice, bez obzira na političko opredeljenje, u 99 odsto slučajeva sa prezrenjem gledaju na ovakvu vrstu propagande, činjenica da tako nešto postoji u glavnim gradu Crne Gore sama po sebi je poražavajuća.
Plima istorijskog revizionizma otela se kontroli i u sferi publicistike, a utisak je da istorijske knjige u Crnoj Gori danas piše doslovce svako ko stigne. Tako se i skaradni naslovi knjiga poput „Bizarni sveci Srpske crkve“ ili „Tesla je bio Crnogorac“, mogu pronaći u slobodnoj prodaji, dok je koliko juče svoju promociju imala i knjiga „Podgorička skupština i crnogorski identitet“, što jasno upućuje koja je jedina opsesija ovdašnjih režimskih „intelektualaca“.
Komentarišući ovu eskalaciju istorijskog revizionizma prožetu pre svega antisrpkom histerijom jednog dela društva, sociolog Ilija Malović na prvom mestu podseća da je za njegove kolege sociologe „istorija isuviše ozbiljna stvar da bi se dopustilo samo istoričarima da se njome bave“, ali i istovremeno napominje da „poseban problem i zbrka nastaju naročito onda kada istorijsko sećanje jednog naroda žele da kreiraju diletanti, istoričari-amateri, ili naprosto manipulanti željni slave“.
„U tom slučaju dolazi do političke zloupotrebe i manipulacije. Crna Gora je poslednje dve decenije suočena sa pravom poplavom knjiga, tekstova, internet sajtova koji obiluju istorijskim senzacionalizmom, falsifikatima, pa i otvorenim izmišljanjem. Većina ovog štiva usmereno je ka jednom cilju — stvaranju trajnog animoziteta između u osnovi istog naroda, Srba i Crnogoraca“, smatra Malović.
U takvom ambijentu, revizionistički pokret u Crnoj Gori, prema rečima našeg sagovornika, dobija naročito snažan vetar u leđa od strane aktuelne vlasti koja ohrabruje, finansira i promoviše upravo politiku sećanja zasnovanu na mržnji prema sopstvenim građanima koji baštine identitetske vrednosti tradicionalne Crne Gore.
„Elementi identiteta koji su počivali na slovenskoj solidarnosti, istočno-pravoslavnom kulturnim tradicijama, sećanju na ulogu Crne Gore u južnoslovenskom oslobođenju, devetnaestovekovnoj reformi srpskog jezika, nestaju iz fokusa dekretirane istorije“, objašnjava Malović, dodajući da se nekadašnje vrhovne vrednosti Crne Gore kojima je dominirala ideja slobode sada zamenjuju „revizionističkim verzijama prošlosti u kojima dominira ideja političkog pragmatizma, netrpeljivosti i narcizma malih razlika“.
On pojašnjava da to nije nimalo slučajno, te da na taj način aktuelne crnogorske vlasti prikriveno promovišu kao normalnu ideju da „budućnost države (Crne Gore) bude u prihvatanju diktata i polukolonijalnog statusa“.
„I stvarno, kao i vlast koja ih podržava, pripadnici ovog novonacionalističkog revizionističkog pokreta promovišu ideju da se bez socijalne borbe preda suverenitet države, prirodni i društveni resursi zemlje u ruke globalnih političkih i vojnih organizacija, da bi im se zauzvrat omogućilo malo šovinističkog divljanja i lokalnog pljačkanja“, primećuje naš sagovornik.
Na kraju razgovora za Sputnjik, Malović posebno ističe da je „naročito skandalozno to što na ovo pomamno antisrpstvo ne reaguje nijedna naučna institucija u današnjoj Crnoj Gori“.
„Ćute Univerzitet, Akademija, instituti… Svojim neoglašavanjem stvorili su, zajedno sa vlašću, društvenu klimu gde svaki poluintelektualac može da pruži svoje alternativno viđenje neospornih istorijskih istina i da svoj vulgarni šovinizam i rasizam umota u oblandu naučnosti i proda kao borbu za novu naciju.
Nažalost, jasan je i revizionistički sled: od dehumanizacije jednog naroda, u ovom slučaju Srba, preko predstave o ugroženosti od strane tog naroda, do relativizacije i otvorenog prihvatanja fašizma“, upozorava naš sagovornik.