U PREGOVORIMA SRBIJE sa ALBANCIMA UKLJUČUJU SE SAD, Rusija i Nemačka- Evo šta se dešava..
Dok se čeka nastavak dijaloga u Briselu, iza kulisa se unutar Evropske unije ponovo mešaju karte – Nemačka ima predlog da umesto šefice EU diplomatije Federike Mogerini pregovore vodi specijalni predstavnik Unije.
Dijalog između Beograda i Prištine od prve runde, održane u martu 2011. godine, vodi Brisel. Poslednjih meseci se govori da bi mogao da bude nastavljen u novom formatu, u kojem bi Amerika bila uključena kao savetnik, što bi odgovaralo Prištini, ali i Rusija, što je ideja Beograda.
Izvor „Blica“ kaže da pojedine zemlje traže i da se uključi specijalni predstavnik.
– Nemačka ima želju da u dijalogu između Beograda i Prištine ulogu preuzme i specijalni predstavnik, a kojeg bi imenovala šefica EU diplomatije Federika Mogerini. Kao razlog se navodi to što se Mogerinijeva istovremeno bavi sa više poslova i nema vremena da punu pažnju posveti dijalogu i rešavanju problema do kojih u toku pregovora dolazi. Otud i ideja da na scenu stupi specijalni predstavnik – navodi izvor „Blica“.
Predlog je, kako dodaje naš sagovornik, obrazložen ubrzanjem dijaloga.
– Ideja je da šefica EU diplomatije sama odredi ko će biti taj specijalni predstavnik. Ipak, pitanje je da li će do toga doći u narednom periodu – kaže sagovornik „Blica“.
Ove navode potvrđuje i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji kaže da je pitanje kakvu korist bi Srbija imala od toga.
– Čisto sumnjam da bi od toga Srbija imala koristi, zna se kakvo je raspoloženje zemalja Zapada ka Beogradu i statusu u dijalogu. Pitanje je i ko bi bio taj specijalni savetnik, kakav bi njegov stav prema Srbiji bio. Jasno je da je cilj tog predloga da se pitanje Kosova reši što pre moguće, odnosno da se pritisak poveća, naravno više na Beograd nego na Prištinu – kaže Dačić.
Komešanja oko promene formata dijaloga započela su uporedo sa kritikama nekih zemalja EU da javnost nije dovoljno upoznata o tome šta se dešava u pregovorima.
Takođe, Federiki Mogerini se spočitava i da je zarad lične koristi kao rok za potpisivanje sporazuma odredila kraj sledeće godine, kako bi se on poklopio sa završetkom njenog mandata i poslužio joj kao odskočna daska za dalji nastavak karijere.
Podsetimo, dijalog je prošle godine, posle šest godina posredovanja, podignut na viši nivo i sada ga vode predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Kosova Hašim Tači. Poslednja runda održana je 23. marta ove godine, i to je bila treća po redu na predsedničkom nivou. I tada je tema bila formiranje Zajednica srpskih opština, a za koju je EU 5. aprila dala Prištini rok od četiri meseca za formiranje.
„Blic“ je povodom tih saznanja zatražio komentar portparolke Evropske komisije Maje Kocijančič, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor.
Komentarišući dešavanja oko dijaloga, direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da će se u narednom periodu u dijalog najverovatnije uključiti i predstavnici Nemačke i SAD.
– Sa kosovske strane se već zna pregovarački tim, zovu ga „tim jedinstva“. Njima će politički pregovarač najverovatnije biti Bljerim Šalja, Tačijev savetnik, i Tači kao predsednik Kosova. Mi u narednom periodu moramo da uradimo političku platformu za pregovore i da ona prođe kroz Skupštinu – kaže Janjić.
Sledeća runda dijaloga bi, prema najavama iz Brisela, trebalo da se održi do kraja juna, a akcenat bi trebalo da bude na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Kako nam je nezvanično rečeno, juče su u Briselu na sastanku bili predstavnici Kosova.
Interesantno je da srpski ministri sve češće pominju podelu Kosova kao rešenje na koje bi Srbija mogla da pristane. Posle Ivice Dačića, koji je o tome govorio nekoliko puta, za podelu su se izjasnili i ministri Rasim Ljajić i Aleksandar Vulin.
Hoti: Podela znači Sandžak Kosovu
Zamenik predsednika DPK Redžep Hoti kaže da podela Kosova nije na dnevnom redu, a kada bi bila, onda bi Kosovo trebalo da uzme Sandžak i deo juga Srbije.
„Kosovo ima dobar geostrateški položaj. Ima SAD i NATO, ima podršku Makedonije i zvanično priznanje od svih suseda osim Srbije“, rekao je Hoti i dodao:
„Podela nije moguća bez pripajanja Kosovu dela Sandžaka koji pripada Srbiji i dela u Crnoj Gori. Ne može se dogoditi podela bez uzimanja doline Preševa. Ne može biti odvajanja Vojvodine od Srbije. Kao što vidite, postoje neki mali aspekti koji komplikuju podelu Kosova“, rekao je Hoti.