U REPUBLICI SRPSKOJ se sprema srpski Majdan!?

Osme opšte izbore u Bosni i Hercegovini, na kojima će biti birani i članovi Predsedništva BiH, poslanici za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, predsednik Republike Srpske, kao i poslanici za Narodnu skupštinu Republike Srpske, mnogi čekaju sa zluradom nadom da bi mogli predstavljati tačku preokreta.

Iako se pred svake izbore u BiH u javnosti plasira teza da su sudbonosni, predstojeći opšti izbori 7. oktobra 2018. godine za srpski narod u BiH bi to zaista, možda i prvi put, mogli biti.

UMREŽENI SA ZAPADNIM AGENTURAMA

Za vladajuće strukture u Republici Srpskoj pobeda na izborima predstavlja nastavak borbe za očuvanje integriteta i suvereniteta zemlje natopljene krvlju više hiljada srpskih junaka tokom oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ. Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koji u proteklih osam godina vrši funkciju predsednika RS, konačno se kandidovao za poziciju srpskog člana Predsedništva BiH.

Zbog njegovih aktivnosti na planu povećanja uticaja Republike Srpske u okviru BiH, povećanja privredne, ekonomske i intelektualne saradnje s Republikom Srbijom i Ruskom Federacijom, kao i jasno formulisanih aspiracija za osamostaljenje Republike Srpske u narednom periodu, Dodik se konstantno nalazi na udaru uticajnih zapadnih zemalja.

Reč je o zemljama koje jednostavno ne žele da priznaju sopstveni poraz na Balkanu, s obzirom na to da su svojim delovanjem 1990-ih stvorili, po ocenama mnogih, „neodrživu državu“. Zbog toga inostrani centri moći u BiH, delovanjem kroz Kancelariju visokog predstavnika (OHR), ali i posredstvom svojih diplomatskih predstavništava u pomenutoj državi, u saradnji s lokalnim službama bezbednosti, sprovode širok spektar aktivnosti sa ciljem uklanjanja legitimno izabranih predstavnika aktuelne vlasti.

Cilj je očigledan – stavljanje pod kontrolu ostalih srpskih političkih faktora u BiH, radi uspostavljanja čvrstog unitarističkog uređenja u toj državi čije rukovodstvo već kontrolišu. Zbog toga će Dodikov rezultat, kao i rezultat SNSD-a na predstojećim izborima u BiH, umnogome odrediti dalju dinamiku i sudbinu političke borbe za ostvarenje nacionalnih interesa srpskog naroda u BiH.

S druge strane, opozicione političke strukture u Republici Srpskoj ujedinjene su u koaliciju pod nazivom „Savez za pobedu“, čiju okosnicu čine Srpska demokratska stranka (SDS), Partija demokratskog progresa (PDP) i Narodni demokratski pokret (NDP).

Za njih izbori predstavljaju pre svega priliku za dolazak na vlast nakon višegodišnje apstinencije, pri čemu će u slučaju pobede na izborima u Republici Srpskoj, kao i dolaska na pozicije u organima izvršne vlasti BiH, prevashodno zastupati prozapadne interese poput ulaska BiH u NATO i uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji.

U slučaju da ne dođu na vlast, PDP i NDP će u narednom periodu nestati s političke scene u Republici Srpskoj, dok će SDS, čiji je prvi čovek Vukota Govedarica kandidat za predsednika Republike Srpske, nakon izbora sigurno ostati bez vođe, bar na neko vreme.

OD PROTESTA DO REVOLUCIJE

Govedarica naime nije lider čije pojavljivanje u javnosti može izazvati euforiju u narodu i koji bi svojom harizmom mogao okupiti više od 5.000 ljudi na mitingu, ali zato nesumnjivo jeste figura koja će iskoristiti svaku situaciju kako bi sakupila koju šačicu glasova više u svoju korist. Tome ide u prilog i njegovo nedavno pojavljivanje na skupu u Banjaluci pod nazivom „Pravda za Davida“.

Taj skup građana iz meseca u mesec poziva na rušenje legalno izabranih predstavnika vlasti u Republici Srpskoj i izaziva nerede na ulicama Banjaluke, te poprima oblike tzv. obojenih revolucija. Istovremeno na skupovima se promovisala upotreba narkotika među mladima. Indikativno je da su baš sa ovog skupa 11. septembra Govedarica i ostali lideri „Saveza za pobedu“ pozdravili prisutne s visoko podignutim pesnicama kojima pozivaju na revoluciju. Petooktobarsku?

Činjenica da je Dodik na vlast došao na tenkovima SFOR-a ne daje za pravo njegovim oponentima. Ovaj čovek je na vreme shvatio da saradnja sa Zapadom ne doprinosi samostalnosti Republike Srpske, te im je okrenuo leđa i, uprkos brojnim blokadama iz Sarajeva, uspeo da očuva mir, stabilnost i ekonomski napredak RS.

Zapad se potom okrenuo SDS-u i Govedarici, koji u svojoj stranci ima mnogo onih koji su za vreme rata, ali i nakon njega, pretrpeli golgotu od tog istog Zapada, te mu sigurno neće oprostiti njegove prekookeanske izlete. Kada je trebalo da postane pripadnik Vojske Republike Srpske, Govedarica je u kamionu s brašnom pobegao u Srbiju, a kada je Srbija 1999. bila bombardovana, pobegao je u Republiku Srpsku.

Na kraju, narod će odlučiti. Narod koji jasno prepoznaje ko je ko na političkoj sceni. Uostalom, trenutna nezavisna istraživanja javnog mnjenja u Republici Srpskoj pokazuju da Dodik ima više od 10 odsto prednosti u odnosu na aktuelnog srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića, te da premijerku Republike Srpske Željku Cvijanović podržava oko osam posto glasača više nego Govedaricu, kao i da je trenutno neodlučno 15 procenata birača. Ako opozicija nastavi putem kojim je krenula, narodu neće biti teško da odluči. Jer narod ne zaboravlja ko ih je više puta bombardovao. Narod pamti.

(Pečat)