UDAR NA SVETSKO TRŽIŠTE: NAPAD IRANA NA POSTROJENJA NAFTE POKAZAO JE KOLIKO JE ZAPAD RANJIV
Cene nafte i globalne zalihe ovog energenta trpe promene nakon subotnjeg napada na naftne objekte u Saudijskoj Arabiji, pišu svetski mediji.
Subotnji napad eksplozivnim dronovima na najveće svetsko naftno postrojenje u Saudijskoj Arabiji, koja proizvodi skoro desetinu svetske sirove nafte, uticaće na cene nafte, globalne zalihe i tržišta, ali i na promišljanja o novim energentima za što se zalažu zagovornici energetske efikasnosti i klimatske sigurnosti.
Napadi na naftne objekte Saudijske Arabije u subotu su uništili više od pet odsto globalne isporuke nafte, te su već u ponedeljak cene porasle za čak 20 odsto.
Pompeo optužuje Iran
Globalne zalihe nafte verovatno će pretrpeti „veliki potres“ nakon subotnjeg napada eksplozivnih dronova na najveće svetsko postrojenje za preradu nafte u Saudijskoj Arabiji, ocenjuje „Obzerver“, sestrinski nedjeljnik lista „Gardijan“.
Nakon napada veliki požari zahvatili su naftno polje Hurais i u svetu najveće postrojenje za preradu nafte Abkaik. Odgovornost za napad preuzeli su Huti, pobunjenici u Jemenu kojima pomaže Iran.
Rekli su da su uz „obaveštajnu saradnju ljudi unutar Saudijske Arabije“ lansirali deset dronova i da, kako prenose lokalne propobunjeničke novinske agencije, nameravaju proširiti operacije sve dok Saudijska Arabija ne obustavi agresiju i blokadu.
Iako su nafta i naftovod Saudijske Arabije do sada bili česta meta napada jemenskih pobunjenika, analitičari tvrde da je poslednji napad bio najveći, a moguće i najuspešniji do sada, ukazuje „Obzerver“.
Abkaik, kojim upravlja državna firma „Saudi Aramko“, opisan je kao najvažniji svetski centar za preradu nafte, u koji se šalje sirova nafta iz nekoliko najvećih naftnih polja u zemlji pre nego što se isporuči za izvoz.
Napad je smanjio proizvodnju za pet miliona barela dnevno – što je gotovo polovina proizvodnje saudijskog kraljevstva i pet odsto od globalne proizvodnje. Istovremeno, Međunarodna agencija za energiju (IEA) je saopštila da „pomno nadgleda situaciju“ i da su, za sada, tržišta dobro opskrbljena, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Jedna od prvih reakcija stigla je od američkog državnog sekretara Majka Pompea koji je rekao da nema dokaza da su dronovi došli iz Jemena te je optužio Iran za pokretanje „neviđenog napada na svetsko snabdevanje energentima“, što je Iran negirao.
Najprofitabilnija svetska kompanija
Američki državni sekretar prvo nije pružio nikakve konkretne dokaze koji bi potkrepili njegove optužbe o subotnjim napadima, već je sledio obrazac SAD koji okrivljuje Iran za nedavne napade na zalihe nafte u Zalivu, piše britanski javni servis Bi-Bi-Si.
Prema pisanju američkih medija, navodi Bi-Bi-Si, stručnjaci istražuju da li su napadi mogli da budu izvedeni sa severa – od Irana ili njegovih šiitskih saveznika u Iraku. „Vašington post“ piše kako američka vlada veruje da je oštećeno 15 zgrada u Abkaiku na zapadu i severozapadu, a ne na južnoj strani koja je okrenuta prema Jemenu.
Bi-Bi-Si ocenjuje da saudijska kompanija Aramko nije samo najveći svetski proizvođač nafte, već je i jedna od najprofitabilnijih svetskih kompanija, te da kratak ili delimični poremećaj može uticati na snabdevanja naftom, s obzirom na njenu veličinu.
Uspeh udara bespilotnih letelica takođe pokazuje ranjivost Aramkove infrastrukture, dok kompanija pokušava da se pokaže u najboljem svetlu na svetskom tržištu. Cene nafte dosegle su svoj najviši nivo u četiri meseca nakon što su dva napada na objekte Saudijske Arabije u subotu izbacila više od pet odsto globalnog snabdevanja, navodi Bi-Bi-Si.
Najgora svetska humanitarna kriza
Stručnjaci su i ranije upozoravali Saudijsku Arabiju koliko je ranjiv njen glavni pogon za preradu nafte Abkaik te da bi uspešan napad mogao dovesti do višemesečnog prekida većinske saudijske proizvodnje i gotovo celokupne rezervne proizvodnje, ističe agencija „Asošijetid pres“.
Procene govore da bi Abkaik mogao da prerađuje do sedam miliona barela sirove nafte dnevno. Za poređenje, Saudijska Arabija je u julu proizvela 9,65 miliona barela sirove nafte dnevno, navodi agencija.
U izveštaju objavljenom u subotu, Helima Kroft, globalna šefica robne strategije za „Er-Bi-Si kepitl markets“ (RBC Capital Markets), napomenula je da, iako su zvaničnici „Aramka“ nagovestili da će se izvoz nastaviti u narednih nekoliko dana, „ništa ne sugerše kako će ovo biti jednokratan događaj i da će Huti odustati od daljih udara na saudijske lokacije“.
Od početka rata u Jemenu 2015. godine, pobunjenici Huti koriste bespilotne letelice (koje su gotovo identične iranskim modelima) u borbi protiv koalicije koju vode Saudijci koji se zalažu za ponovno uspostavljanje međunarodno priznate jemenske vlade. Prema podacima agencija koje prate sukob, u Jemenu je u protekle četiri godine ubijeno više od 90.000 ljudi – u ratu koji se opisuje kao najgora svetska humanitarna kriza.
Cene na najvišim nivoima
Subotnji napadi na saudijska ključna naftna postrojenja dolaze u vreme i kada „Saudi Armako“ izlazi na berzu, nakon što je privukao ogroman interes svojom debitantskom međunarodnom prodajom obveznica u aprilu, naglašava američka televizija Si-En-En.
Ako se poremećaji u Saudijskoj Arabiji produže, sankcionisane zalihe Irana su jedan od izvora potencijalne dodatne nafte – mada retko ko smatra da će Tramp popustiti u sankcijama prema Iranu, ukazuje američka televizija.
S druge strane, američki ministar energetike Rik Peri „spreman“ je da iskoristi stratešku rezervu nafte u zemlji kako bi se stabilizovala tržišta nafte ako bude potrebno. Hitna isporuka nafte u zemlji – niz skladišta i podzemnih pećina nastalih nakon naftnih kriza 1970-ih – sadrži 630 miliona barela sirove nafte, rekao je zvaničnik američkog Odeljenja za energetiku.
Cene nafte trguju se na njihovim najvišim nivoima od maja ističe Si-En-En u drugom tekstu i dodaje kako je Tramp rekao da je odobrio upotrebu nafte iz hitnih rezervi zemlje. U nizu tvitova Tramp je rekao kako je naredio da se nafta iz Strateške rezerve nafte koristi „ako treba“. Kazao je da će koristiti dovoljno nafte „kako bi održao tržište dobro svabdevenim“.
Ranjiva naftna infrastruktura kraljevstva
Dok globalni potrošači nafte drže hitne zalihe nafte u rezervi, a Saudijska Arabija možda može da ublaži deo gubitaka iz sopstevnih zaliha nafte ili rezervnih proizvodnih kapaciteta, razmere gubitaka nastalih subotnjim napadima mogu se odraziti na globalna tržišta, ocenio je „Fajnenšl tajms“.
Analitičari upozoravaju da bi veličina gubitka mogla izazvati nagli rast cena nafte već u ovoj nedelji, što potencijalno širi strahove na širu ekonomiju.
Takođe, ističe „Fajnenšl tajms“, sigurnost kompanije „Aramko“, koja planira da pokrene javnu ponudu izuzetno je važna za potencijalne investitore. Iako Saudijska Arabija očekuje da će se proizvodnja nafte obnoviti u bliskoj budućnosti, veličina gubitka nastala nakon subotnjeg napada ipak će imati posledica jer se pokazalo kako je naftna infrastruktura kraljevstva ranjiva na sve sofisticiranije napade pobunjenika Huta.
„Fajnenšl tajms“ takođe navodi kako su cene nafte pale krajem prošle nedelje nakon što je Džon Bolton, napustio svoju ulogu savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće i kada je američki predsednik Tramp najavio da je voljan da razgovara sa Iranom, koji želi da se sankcije ukinu.
Napad na budućnost nafte
Napad na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji je bez presedana i obećava velike poremećaje – postavlja scenu za novo razdoblje za svetska tržišta nafte, ocenio je „Blumbergov“ kolumnista Liam Dening ističući kako priliku dobijaju zagovornici energetske sigurnosti elektrifikacijom i energetskom efikasnošću.
Dening naglašava kako se i pre subotnjeg napada postavljalo pitanje hoće li nakon Boltonovog iznenadnog odlaska sanksionisane iranske bačve naći put do tržišta. No, čak je i ta nesigurnost nijansirana jer je teško zamisliti veliki pomak u američko-iranskim odnosima, bez obzira na Boltonov odlazak.
S druge strane, ako proizvodnja Saudijske Arabije bude poremećena tokom značajnog vremena – barem nekoliko nedelja – azijski kupci koji traže veće količine sirove nafte da bi nahranili svoje rafinerije imaće razlog da pokušaju da uzmu više iranskih buradi nafte. Kratkoročno, odsutvo saudijske nafte može da predstavlja neobičnu priliku za druge proizvođače, ali zbivanja oko cena vođena nasumičnim nasiljem nisu zamena za snagu potražnje, ocenjuje Blumbergov kolumnista.
Za zagovornike energetske (i klimatske) sigurnosti elektrifikacijom i energetskom efikasnošću, malo bi stvari moglo da ojača njihove argumente bolje od spektakla naftnog tržišta kada su neki dronovi bacili u haos jedan objekt za koji većina ljudi nikada nije čula, zaključio je Dening.
(Blic)