UDARNA VEST: HAFTAROVE SNAGE NA RUBU UJEDINJENJA LIBIJE – POČINJE “OSLOBAĐANJE” TRIPOLIJA (VIDEO)
Lider Nacionalne armije Libije (LNA), Kalifa Haftar, pokrenuo je vojnu operaciju kako bi oslobodio glavni grad Tripoli, gde je smeštena vlada podržana od UN-a. On je navodno naredio striktno poštovanje bezbednosti civila.
Iako UN priznaju vladu sa sedištem u Tripoliju, ta vlada nikada nije uspela da dovede red u posleratnu Libiju i nikada nije kontrolisala čitavu zemlju. Na tom mestu, različiti ratni gospodari su kontrolisali različite regije, a trgovina ljudima i trgovina robljem vratili su se u zemlju po prvi put nakon više od jednog veka.
LNA, međutim, predvodi general Kalifa Haftar, čiji je cilj ujedinjenje Libije unutar njenih predratnih granica i vraćanje stabilnosti u Libiju.
Haftar je bio komandant u Gadafijevoj Zelenoj revoluciji 1969. godine, ali nakon što je zarobljen u Čadu, zamenio je strane i pridružio se SAD-u, gde je živeo u Lengliju tokom 90-ih. Tada je bio krivično umešan u zaveru svrgavanja Gadafija, a 2011. godine preuzeo je ulogu vodećih snaga TNC-a protiv Zelene džamahirije.
Međutim, kada je vlast predata GNK-u – Opšti nacionalni kongres – Haftar je pokazao znakove neslaganja. To je prvenstveno bilo, prema izveštajima, zbog veza sa salafističkim grupama koje su, bez sumnje, bile ključne za pad Gadafija. Ove salafističke grupe, prvenstveno vehabije i podržane od strane zalivskih monarhija, dobile su vazdušnu podršku od zemalja NATO-a.
Od tada, Haftar je pokušao da obnovi spoljni savez iz Gadafijevih prethodnih saveznika i međunarodnih prijatelja, kao što je Rusija.
Tokom proteklih osam godina, stvari su se promenile. Kampanja Haftara, međutim, uspela je da ujedini većinu plemena. On razume plemenski okvir Libije, i bio je originalni deo Gadafijeve revolucije 1969. godine, shvativši da je Libija sastavljena od hiljada autohtonih plemena koje svaka centralna vlast treba da osvoji, jedno po jedno. Ovo uključuje pažljivu ravnotežu između vlasti i lokalne kontrole.
Sada su, Haftarove snage, možda samo nekoliko dana udaljene od ujedinjenja cele Libije. Što se tiče resursa, njegova vlada kontroliše preko 90% naftne imovine, a nedavno je zaključila i sporazum sa Rusijom.
“Naša vojska je sa svih strana oko Tripolija, nastavljamo danas našu borbu”, rekao je Haftar u izjavi koju je objavila vojna kancelarija za informacije.
Dan ranije, potparol vojske najavio je planove da vojska preuzme zapadnu Libiju, uključujući i Tripoli, satima pre nego što je vlada pod okriljem UN-a u Tripoliju proglasila stanje povećane gotovosti.
Haftarova vojska je u savezu sa libijskom istočnom vladom, pošto je severnoafrička zemlja politički podeljena između dve vlade na istoku i zapadu. Ujedinjene nacije su tražile suzdržanost i zabrinuti su što vladi, koju su priznali, nedostaje i legitimitet i teritorija.
Haftarove snage su bez većih problema odbijale napade vlade u Tripoliju, nakon čega je usledio današnji poziv na marš do glavnog grada.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš, koji je u sredu stigao u Tripoli, pozvao je na uzdržanost obe strane, upozoravajući na rastuću opasnost od novog velikog sukoba. Međutim, ono što ova izjava izgleda prikriva jeste da je uspon Haftara stabilizirajući odgovor na stanje haosa koji je vladao u zemlji od 2011. godine.
Hafter razume unutrašnje i međunarodne potrebe Libije koje ima samo bivši član Gadafijevog režima.
Istovremeno, ujedinjena Libija nije dobra opcija za Zapad – većina haosa je izazvana namerno. Haftarova vlada sada već izgleda da ima kontrolu nad većinom libijskih resursa, dok se čini da zapadnim silama ne treba ponovo jedinstvena Libija.
Haftarovo očigledno preokretanje je u cilju stabilne i ujedinjene Libije. Postoji nekoliko slučajeva kada su vođe ponovo promenile stranu kada imaju šansu, zbog zadobijanja lokalne moći. Maliki u Iraku ili Karzai u Avganistanu su dobar primer za to.
Iako se Haftarovi neposredni ciljevi zasnivaju na ujedinjenju plemena i na stabilnosti, nije bilo jasnih naznaka o političkom ili društvenom kraju Haftarovog predloga.
Malo je verovatno da će se ratom razorena zemlja ikada uskoro vratiti na svoj položaj i imati najviši životni standard u autohtonoj Africi. Ipak, s obzirom na njegovu podršku od strane plemenskih vođa, nema sumnje da se sve što je predložio smatra poželjnijim od rata, gladi i stanja stagnirajućeg haosa koji karakteriše Libiju od 2011. godine.
Webtribune.rs