UKRAJINA POTPUNO OSTAJE BEZ KONTROLE NAD ENERGIJOM: OVO JE SLEDEĆI PUTINOV VOJNI CILJ..
Vojna operacija Rusije je zabeležila velike uspehe na bojnom polju, ali svaki njihov sledeći korak je poprilično nepredvidv i samim tim ukrajinska vojska se susreće sukobima na različitim frontovima.
Prvi veliki korak je bio kada su ruske snage zauzele zatvorenu nuklearnu elektranu Černobilj, potom tokom sledećeg sukoba, uspešno su zauzeli najveću nuklearnu elektranu u Ukrajini – Zaporožje.
Takođe je odjeknula vest da je strateški grad Nikolajev pao u ruke ruske kontraofanzive – grad u čijoj oblasti se nalazi i Južnoukrajinska nuklearna elektrana koja se nalazi nekoliko kilometara severnije od samog grada.
Osvajanjem Nikolajeva Moskva je obezbedila lučki grad, ali i otvorila put ka ovoj nuklearnoj elektrani.
U Ukrajini ima pet nuklearnih elekrana, osim Zaporožja, Černobilja i Južnoukrajinske elektrane postoje Hmeljnicki i Rovno.
Zaporožje
Nuklearna elektrana Zaporožje, izgrađena je između 1984. i 1995. godine i najveća je nuklearna elektrana u Evropi i deveta po veličini u svetu.
U normalnim vremenima proizvodi jednu petinu ukrajinske električne energije i skoro polovinu energije proizvedene u nuklearnim postrojenjima u zemlji.
Černobilj
Ova elektrana je poznata po velikoj nuklearnoj nesreći koja se dogodila 26. aprila 1986. godine. Nalazi se u blizini grada Pripjata.
Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu. Iz oblasti je evakuisano više od 100.000 stanovnika. Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru zabranjene zone. Nuklearna elektrana je zatvorena 15. decembra 2000.
Južnoukrajinska elektrana
Južnoukrajinska nuklearna elektrana nalazi se u blizini grada Južnoukrainska u pokrajini Nikolajev, otprilike 350 kilometara južno od Kijeva. Nuklearna elektrana ima tri reaktora sa vodom pod pritiskom VVER-
1000 i neto proizvodni kapacitet od 2.850 megavata (MW). Trenutno je druga najveća od pet nuklearnih elektrana u Ukrajini
Hmeljnicki
Nuklearna elektrana Hmeljnicki je nuklearna elektrana u Netišinu. Dva reaktora su u funkciji, od kojih svaki proizvodi 1000 MW (neto) električne energije.
Izgradnja prvog reaktora počela je 1981. godine, a prvi blok je pušten u rad krajem 1987. Izgradnja drugog reaktora je počela 1983. godine sa planovima da se završi 1991. godine. Međutim, 1990. gradnja je zaustavljena kao deo moratorijuma na izgradnju nove fabrike. Izgradnja je završena tek u avgustu 2004. godine nakon ukidanja moratorijuma.
Rovno
Nuklearna elektrana Rovno nalazi se u Varašu u Ukrajini.
Ima četiri reaktora.
Uspešnost ruskog plana
Ruski ako ostavare osvajanje nuklearnih elektrana ukrajinska vojska bi ostala bez adekvatnog napajanja sa energijom koja im je potrebna za nastavak sukoba.
Zauzimanje samo dve nuklearne elektrane zadat je ogroman udaracd industriji, životu i aktivnostima Ukrajinske države.