USKORO POSLEDNJA FAZA DIJALOGA SRBIJE I KOSOVA- I PREŠEVO U PREGOVORIMA! EVO ŠTA SE DEŠAVA..
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa očekuje vrlo brzo dogovor Beograda i Prištine o statusu Kosova.
U razgovoru za Danas on ističe da Albanci iz Preševske doline žele da budu aktivni učesnik u razgovorima o statusu Kosova.
“Mislim da je u ovih poslednjih nekoliko godina Tirana vrlo proaktivana u korisnom smislu rrema Albancima na jugu. Nekoliko ministra u tamošnjoj vladi ne samo da imaju sluha, već su preduzeli konkretne korake, pre svega ministarka obrazovanja Besa Šahini, koja je imala i sastanak sa srpskim kolegom vezano za probleme obrazovanja u Preševskoj dolini”, ocenjuje za Danas Ragmi Mustafa.
Mustafa navodi i da je albanski šef diplomatije Gent Cakaj bio “ključni faktor” da se dinamiziraju odnosi i postigne dogovor o zajedničkom nastupu albanskih političkih partija na predstojećim izborima u Srbiji.
Prema onome što navodi sagovornik Danasa dijalog između Beograda i Prištine je u poslednjoj fazi pregovora i biće obavezujući za obe strane. Politička situacija na Kosovi kao i u Srbiji jeste određujući izazovni faktor za obe strane, smatra on.
“Novi razgovor je neophodan između jednakih a u cilju trajnog mira. To znači da je svaka eventualna tema koja može biti predmet pregovora od spoljne granice, ustavnog poretka, unutrašnje administrativno-teritorijalne regulacije, prirodnih resursa i ekonomske imovine, prava manjina, ratnih zločina kao i rasvetljavanje sudbine nestalih, zadatak za obe zemlje u dijalogu”, navodi Mustafa.
Albanci iz tri opštine Preševske doline zatražili su da budu deo ovog dijaloga. Pre svega u skladu sa odlukom „Skupštine albanskih odbornika Preševa, Bujanovca i Medveđe” kao aktuelno najveći političko neformalni organ.
Mustafa podseća na stav ovog organa Albanaca, koji je usvojen jula 2018. godine, prema kome su Albanci zatražili ne samo da budu predmet ovog dijaloga, već i aktivni učesnik, kako bi osigurali trajni mir i u ovom delu Balkana.
On navodi i da je najveći problem i dalje proces integracije Albanaca u javni i institucionalni život i to ocenjuje kao „korak unazad”, upozoravajući da je Albancima sa juga teško da se zaposle i na mestu naplatioca putarine, a kamoli da se negde drugde zaposle o čemu odlučuju neki drugi nivoi vlasti.
(kosovo online)