USTAVNA KRIZA U SAD NARASTA I ŠIRI SE, PRETEĆI DA SE RAZVIJE U TOTALNI RASKOL I GRAĐANSKI RAT- ŠTA ČEKA SVET?!
Autor: Vladimir MOŽEGOV, publicista (Moskva)
Državni udar u Sjedinjenim Državama, čiji je cilj bio svrgavanje Donalda Trampa organizovanjem totalne izborne prevare, izgleda da je gotovo završen.
Pred našim očima se liberalna demokratija preliva u liberalnu diktaturu, a u samim Sjedinjenim Državama ustavna kriza narasta i širi se, preteći da se razvije u totalni raskol i građanski rat u punom obimu.
Šta čeka svet?
U Rusiji povodom američkih izbora postoje dve raširene zablude: Bajden ili Tramp – svejedno je jer neće biti bolje, i – neka Amerika gori plavim plamenom, što je njoj gore to će drugima biti bolje. A pod Bajdenom i njihovom levicom- ona će se urušiti.
Ostavimo ovo po strani. Prisetimo se samo situacije od pre četiri godine, kada je Tramp, neočekivano za sve, došao na vlast u Sjedinjenim Državama.
SAD su bile na ivici ulaska u rat u Siriji. Gomilali su se ratni oblaci nad Iranom (raketni i avio udari). Amerikanci su sve činili da izazovu rat između Ukrajine i Rusije. Podgrevali su sukoba duž granica Rusije, Islamska država je prodirala i u Centralnu Aziju… Pripremani su sporazumi čija je suština bila obezbeđivanje dominacije transnacionalnih korporacija nad pravom svih država, odnosno – konačno uništavanje suvereniteta nacionalnih država.
To čeka naš svet i pod Bajdenovim vođstvom. Uz jedan značajan dodatak: stigla je i kovido-kriza koja nacionalne ekonomije ubija pouzdanije od MMF. Još su građani po celom svetu primorani da slobodu zamenjuju za bezbednost.
Dakle, konačno se dogodilo ono o čemu su toliko dugo govorili neoboljševici.
Upravo 7. novembra (kakva simbolika!), međunarodni mediji su objavili Bajdenovu pobedu na predsedničkim izborima (mediji, a ne zvanične institucije SAD), proglasili Bajdenovu pobedu, a na njihove izveštaje su lideri nacionalnih država odgovorili radosnim cviljenjem, pozdravljajući „novoizabranog predsednika Sjedinjenih Država“.
Sve ovo bi koliko juče izgledalo previše divlje. Ali ne danas kada svet više nije liberalna demokratija, već svetska liberalna diktatura.
Trampu, aktuelnom predsedniku najjače države na svetu, koji nije po volji Deep state, začepili su usta i Fajsbuk i Tviter, a transnacionalni medijski giganti jednostavno su prekinuli prenos Trampove konferencije za štampu kada je progovorio o masovnim izbornim prevarama.
A činjenica je da je uz pomoć masmedija i `vozova` glasačkih listića, koji su pokupljeni od inertnih masa obojenog stanovništva – negde sa nešto dolara, a negde i pretnjama – pred našim očima izveden državni udar u nekada velikoj demokratskoj zemlji.
Ako je moguće, pred celim svetom, ovako drsko i besramno lagati i ponižavati predsednika najjače države na svetu – šta čeka druge, manje velike?
Da li je trebalo da nas iznenadi hor pohvala šefova „nezavisnih država“ koji su iskazali veliko poštovanje novom sultanu (Bajdenu)?
Liči li vam ovo na ono što su hteli drug Trocki i drugarica Kolontaj sa njihovim velikim planovima o svetskoj revoluciji i slobodnoj ljubavi, a oboje preko uništenja stare buržoaske (hrišćanske) civilizacije i kulture i nametanja kulture novog `proleterskog` LGBT.
Na koju stranu će se sutra krenuti zver pobedničkog neoboljševizma? Izvinite: već danas?
Njegove sledeće žrtve treba da budu populistički (nacionalni) pokreti Evrope, Iran i Rusija.
Što se tiče same Amerike, obratimo se sada onima koji s nestrpljenjem očekuju slom i konačnu smrt ove nekada velike države.
Njenim „demokratama“, odnosno američkim globalistima, Sjedinjene Države uopšte nisu potrebne. Tačnije, potrebne su im samo kao strateško uporište za dalje širenje.
Globalisti žele kontrolu nad Amerikom, a ne njen prosperitet. A ako ne uspeju da kontrolišu Ameriku u dosadašnjem vidu – kontrolisaće je kao zonu „kontrolisanog haosa“, istovremeno ucenjujući čitav svet njenim nuklearnim potencijalom.
Za neoboljševike (nazovimo ih tako) Amerika je dobra jer je zgodna da se iz nje skoči u Evropu i ostatak sveta. Njihovi duhovni prethodnici su 1917. koristili Rusiju u iste svrhe.
Revolucija drugova Trockog i Sverdlova nije uspela. Zato su se očevi današnjih revolucionara okrenuli ka Sjedinjenim Državama. Stvorivši i uz pomoć ideologa Frankfurtske škole, novu još ortodoksniju, ne marksističku, već frojd-marksističku verziju revolucionarne doktrine. Sa seksualnom revolucijom, obojenim proleterskim masama i LGBT osobama kao revolucionarnom avangardom.
Danas smo svedoci sprovođenja upravo ovog plana svetske revolucije.
Nemojmo se zavaravati. Imamo posla samo sa novim licem boljševizma, koje nam je dobro poznato, i to u njegovoj vrlo totalitarnoj verziji.
Ni njegov stil, ni zadaci, ni ciljevi se nisu promenili. Umesto starog marksizma-lenjinizma dobili smo obnovljeni frojdovski marksizam koji su predstavili Adorno i Markuze. Zato smo, umesto pravoslavnog proletarijata, dobili međurasni ološ velikih gradova, takozvanu američku ulicu i LGBT.
Sve su to podržali mozgovi Demokratske partije SAD, kao i međunarodne organizacije – od UN i SZO do vodećih digitalnih transnacionalnih korporacija FAGMA (Fejsbuk, Amazon, Gugl, Majkrosoft, Ejpl).
Sa ovim, već gotovo sveprisutnim zlom, sada moramo da se pozabavimo. Svi moramo biti mentalno pripremljen za neizbežni susret sa ovim zlom.
Možda je u svemu dobra vest to što Rusija ostaje možda jedina država na svetu koja jedanas sposobna da se moralno odupre ovom zlu. Kao i Rusija – zemlja koja konzervativizam naziva svojom zvaničnom doktrinom.
(Fakti)