VELIKI BUM NA BALKANU! Velike sile menjaju politiku – STVARI SE OKREĆU! EVO ŠTA ĆE SE DESITI..

Postoje nagoveštaji da se desila prilično značajna korekcija u stavu vodećih zapadnih država kada je u pitanju rešavanja statusa Kosova i da se otvara prostor za delovanje Srbije na postizanju kompromisnog rešenja.

Podela Kosova je do juče bila tema o kojoj albanski političari nisu hteli ni da čuju, ali se preko noći dogodio obrt i to pošto je, kako spekulišu prištinski mediji, Amerika dala — zeleno svetlo za ovu opciju.

Naime, albanski mediji na Kosovu pišu da je aminovanje Amerike za ovako nešto stigao direktno iz administracije Donalda Trampa, što je radikalna promena u odnosu na dosadašnji stav kosovskih mentora. Da li verovati u promenu američkog stava i kakav je on zapravo?

Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije, kaže da pre svega treba videti koliko su tačne informacije koje prenose kosovski mediji, ali takođe naglašava da je vidljivo da se Amerika intenzivno bavi pitanjem rešavanja Kosmeta.

„Evidentno je da se nešto kreće u pravcu postizanja konačnog dogovora, a to je jasnije i posle izjave francuskog predsednika da će njegova država podržati kompromisno rešenje, što znači da neće insistirati na tome da Srbija prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, već da se dođe do nekog drugačijeg rešenja. Takođe su i američki zvaničnici svojim izjavama otvorili prostor za razmišljanje da su oni spremni da odustanu od stava da je priča oko Kosmeta završena, da je to država i da se od Srbije očekuje da je tretira kao susednu državu i ne protivi se njenom ulasku u Ujedinjene nacije“, navodi Drecun.

Dakle, uveren je naš sagovornik, svakako da postoje nagoveštaji da se desila prilično značajna korekcija u stavu vodećih zapadnih država kada je u pitanju rešavanja statusa Kosova i da se otvara prostor za delovanje Srbije za postizanje kompromisnog rešenja.

Prema njegovim rečima, verovatno su to razlozi zbog kojih ne samo kosovska štampa, već i njihovi političari sve češće spekulišu sa nekim drugim rešenjima, osim sa onim koje bi oni želeli, a to je da ih priznamo kao „nekakvu državu“.

Drecun podseća da je i sâm Hašim Tači nedavno govorio o nekakvom modelu podele Kosova i Metohije, što je, kako dodaje, pokazatelj da se nalazimo u procesu koji je sada značajno poboljšan za Srbiju i za naše viđenje rešavanja kosovskog problema.

Na pitanje koliko su Albanci spremni da prihvate ovakav američki stav, Drecun kaže da je ključno šta Vašington misli o svemu tome.

„Sâm Ramuš Haradinaj je rekao da se takozvana spoljna politika Kosova ne vodi u Prištini, već u Vašingtonu, što govori da nema dileme da Albanci ne mogu da se suprotstave američkom viđenju rešavanja kosovskog problema. Naravno, tu i tamo pojedinci mogu da se bune i da prave neke incidente, ali sigurno ne mogu da promene stav Amerike. Potpuno je jasno da je Kosovo kao samoproglašena država sada balast za njene tvorce — Ameriku, jer i pored svih pritisaka nisu uspeli da joj pribave puno međunarodno priznanje koje se dobija u UN. Nisu uspeli da joj otvore evropska vrata i došli su samo do Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je, uzgred rečeno, napravljen sa teritorijom, a ne sa nekakvom državom“, ističe šef Odbora za KiM, uz konstataciju da oni dalje od toga ni ne mogu da odmaknu zbog pet članica EU koje nisu priznale Kosovo.

Drecun ukazuje i da je, pored toga, na Kosovu velika nezaposlenost, korupcija i kriminal, te da je prisutan i radikalni islamski faktor.

„Sve to je verovatno prevagnulo u razmišljanju američkih zvaničnika da ovakvo stanje više nije održivo i da od Srbije neće uspeti da izdejstvuju popuštanje u pravcu u kome su želeli. Zato je došlo do korekcije njihovog stava. Prema tome, mislim da će Priština učiniti ono što SAD budu smatrale da treba“, uveren je Drecun.

Drecun smatra i da su ratnohuškačke izjave Ramuša Haradinaja, da svaka podela znači i rat, više u funkciji nekakvog preventivnog upozorenja i pokušaja da se stav Amerike promeni, koji evoluira u pravcu traženja kompromisnog rešenja za koji se zalaže i Srbija.

Haradinaj sada, konstatuje sagovornik Sputnjika, samo „puca iz praznog topa, pokušavajući da zastraši Zapad i odigra na staru kartu na koju su igrali svih ranijih godina — da će destabilizovati situaciju i izazvati novi rat“.

Albanci s druge strane ovu neočekivanu promenu u ponašanju administracije predsednika SAD pripisuju odlasku bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Herberta Rejmonda Makmastera, na čije mesto je došao Džon Bolton, koji je poznat po svom „antikosovskom pristupu“ iz vremena kada je bio ambasador SAD u UN.

To, prema oceni prištinskih medija, nije dobar razvoj događaja, pa kako navode, postoji mogućnost da će se razgovarati o razmeni teritorija. Ali kraj ove drame je da Kosovo, odnosno ono šta ostane od njega, može da se smatra provincijom Albanije, glasi jedan od komentara u kosovskim medijima.

(Sputnjik)