Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, objašnjava da nije došao na razgovore u Ameriku da bi menjao još davno donesenu odluku SAD o nezavisnosti Kosova. Vučić ponavlja da nikad ne bi potpisao nezavisnost Kosova.
Glas Amerike: Bili ste na razgovorima sa državnim sekretarom Amerike Majkom Pompeom, imali ste još razgovora ovde u Njujorku. Kažete da ste tražili da Amerika na neki način utiče na Prištinu da ukine takse. Da li ste dobili neki odgovor od američkih zvaničnika?
Aleksandar Vučić: Dobio sam odgovor da pre svega, Amerika se od uvođenja taksi zalaže za njihovo ukidanje. Jer to je ne samo protivpravna mera, več je suprotna međunarodnom javnom pravu, civilizacijskim normama i onome na čemu Amerika počiva, a to je slobodno tržište, slobodan protok robe, kapitala, usluga, onoga na čemu počiva moderan svet.
Da li Amerika može da izvrši snažniji pritisak – uveren sam da može. Da li će to biti slučaj – mislim da sad svi čekaju raspisivanje izbora u Prištini i okončanje izbora. Tamo je situacija takva da imate četiri političke liste koje su oko dvadeset odsto, tako da je teško predvideti konačan ishod i kako će se kretati stvari tokom kampanje. I da se onda izvrši pritisak da bi se krenulo u razgovore.
Računajte, ako su 6. oktobra tamo izbori, najverovatnije, u decembru se formira ta vlada u Prištini, i onda bi trebalo očekivati snažniji pritisak za otpočinjanje suštinskog dijaloga između Beograda i Prištine. Ja sam u ime srpske strane rekao da smo mi spremni da razgovaramo čim ukinu takse, jer moraju da postoje elementarni uslovi i poverenje između međunarodne zajednice i svih nas da o nečemu možemo da razgovaramo i da se o tome dogovorimo. A ako vi uvodite takse na način na koji ste ih uveli, onda takvo poverenje apsolutno ne postoji.
Glas Amerike: Posle razgovora sa Pompeom ste rekli da „nije važna politička cena koja treba da se plati, a ljudi u našoj zemlji imaju prilično nežne uši, ne vole da slušaju stvari koje imaju veze sa realnošću, već stvari koje imaju veze sa našim mitovima“. Šta to tačno znači, na koji mit mislite, šta je politička cena, šta to ljudi u našoj zemlji ne žele da čuju?
Vučić: Mi se sve vreme pravimo pomalo blesavi kao da ne znamo o čemu se radi kada pričamo o Kosovu i Metohiji i meni to nije teško da kažem. I kada pogledate, 2000. godine su ljudi govorili „srušimo Miloševića, Kosovo je demokratsko pitanje“. Onda su nam rekli „standardi pre statusa“ i tadašnja vlast u Beogradu i međunarodna zajednica.
Onda su počeli da dočekuju Havijera Solanu na crvenom tepihu i sve ostale, da kažu da oni u stvari nisu bombardovali Srbiju, več Miloševića i njegov režim i da je to bio ključni razlog. Onda smo imali 17. mart 2004, prvi veliki pogrom, proterivanje srpskog stanovništva, ubijanje naših ljudi, rušenje i paljenje naših svetinja na KiM – reakcija Srbije je bila nikakva.
Iako smo upozoravali da nam je potrebno jedinstvo, čini mi se kao svi građani, onda su se tukli unutar vlasti ko će da bude velika vlast, i onda smo dobili 2008. proglašenje nezavisnosti Kosova. I šta je to što sam ja govorio juče? Amerika je 2008. priznala nezavisnost Kosova. Sve važne zapadne zemlje su 2008. i 2009. priznale nezavisnost Kosova.
Je l vi zaista mislite, iako je Srbija danas u boljem ekonomskom stanju, iako je vojnopoliitčki snažnija i ima više poštovanja u svetu nego što je imala tada, da li stvarno mislite da smo mi u mogućnosti da menjamo odluku SAD?
Glas Amerike: To znači da Srbija treba da prizna Kosovo?
Vučić: Ne znači to. To znači da mi moramo da se borimo, ali i da razumemo kakav je stav Amerike. Jer ja ne mogu da prihvatim ono što čitam u našim medijima, neretko u medijima za koje kažu da podržavaju politiku vlade, a o drugima da ne govorim – kritikuju sve što im padne na pamet bez ikakvog promišljanja i ozbiljnijeg pristupa, a to je da je Tramp promenio politiku, samo da ostane ovako sve će biti drugačije. Ljudi, oni su priznali nezavisnost Kosova, to je njihova politika, neće se promeniti. Ono što mi tražimo to je da se borimo za svoje interese, da izvučemo najviše što možemo za naš narod na KiM i najviše što možemo za Srbiju. To je nešto što ljudi treba da razumeju.
Krećemo se po tankoj žici, u okvirima koji su užasno mali, lomljivi, tanki i dajemo sve od sebe, trudeći se i boreći da za zemlju izvučemo najviše. Možda je problem u tome što ja ne želim kao svi drugi, kada se sa nekim sastajem, da izigravam nacionalnog heroja i da kažem sve smo promenili, jer sam se ja takvih gluposti naslušao i kad smo bili u Briselu i kada neki ljudi dođu ovde ili u neke druge zemlje. Ljudi, naša sitaucija je teška, neće biti lakša u narednom periodu, naprotiv, ali smo se borili do sada, pokazali da zemlju možemo da guramo dramatično napred i u ekonomskom i politčkom smislu.
Ono što mislim da je dobra posledica svih razgovora koje sam imao u SAD, a možda ću opet doći za mesec dana pa ću imati još razgovora sa svim svetskim državnicima, jeste da su hteli da nas čuju. Da su hteli da saslušaju šta Srbija ima da kaže, šta je to što ne možemo, a šta želimo da radimo, kakva je budućnost Balkana, kako mi vidimo napredak srpske ekonomije, zašto je on važan da nam ne bi odlazili, da nam ne bi svi otišli u Ameriku, Nemačku, Švajcarsku, Austriju itd. Imate sa jedne strane i stvari koje su tu nepomirljive, i u postojećim okvirima radimo ono što možemo.
Uslovi su za nas teški, hvala sekretaru Pompeu što me je saslušao i hteo da čuje poziciju Srbije. Imao sam danas razgovore i sa gospodinom Metjuom Palmerom (zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD, prim.nov) i sa gospodinom Dejmonom Vilsonom /izvršnim potpredsednikom Atlantskog saveta, prim.nov) i dobro znate da su to ljudi koji se suštinski bave Srbijom, Balkanom, Kosovom i Metohijom, ti razgovori nisu laki, ali su to razgovori ozbiljnih i odgovornih ljudi.
Glas Amerike: Vi kad razgovarate sa tim ljudima i sami ste svesni da Amerika podržava nezavisnost Kosova i dogovor Beograda i Prištine. U tom smislu, kada se govori o normalizaciji, očekuje se uzajamno priznanje. Kada tražite podršku od Amerike da pritisne vladu u Prištini da ukine takse da bi se otvorio dijalog – šta je krajnji ishod tog dijaloga, šta Vi nudite kao rešenje u tom dijalogu?
Vučić: Slušao sam šta je to što oni nude, a vi znate šta sam ja svojevremeno nudio, ali to niko u svetu nije želeo, da Albanci nisu želeli…
Glas Amerike: Mislite na razgraničenje?
Vučić: Da. A da su razne svetske službe i u Beogradu pronašle mnogo političara koji žele da rade za tuđe, a ne srpske interese.
Glas Amerike: A da li ste tražili podršku u Americi za razgraničenje?
Vučić: Pozicija Amerike je nešto drugačija i nisam mogao po tom pitanju da govorim loše o poziciji SAD. Njihova je pozicija da, ne u tom smislu, naša pozicija je teža ovde nego na drugim mestima. Ukazaću na te razlike između Amerike i Evrope: Nemačka je posebno imala stav – nema razgraničenja, ali nećemo da pričamo o tome šta će biti kranji ishod, to će Srbima izvući tlo pod nogama i Srbi će sami hteti da se sklone iz pregovora što nikako ne želimo.
Dakle, ja sam to sad preveo kako to stvarno izgleda. Amerikanci su bili otvoreniji, oni su rekli ne interesuje nas kakav je dogovor, nismo oduševljeni Vučićevom idejom jer smo priznali Kosovo u ovakvim granicama i želeli bismo, i danas to kažu otvoreno, da dođe do obostranog priznanja. Jer oni sve što su hteli da postignu, postigli su 2008. Imali su nikakvu reakciju vlade u Beogradu, saopštenje su izdali, priča o nezavisnom Kosovu je za njih tada završena.
Onda se pojavila nešto snažnija Srbija koju gradimo već 6,7 godina i kojoj danas pokušavaju da kažu da na Kosovu i Metohiji je malo od srpskih interesa. Tu sad postoje različite inicijative, nema zvaničnog predloga, ja mogu da kažem da vidim u kom smeru to ide. Mogu da kažem kakvi su mi strahovi i strepnje.
Glas Amerike: Budući da je manje više u Americi makar jasno šta se od Srbije očekuje da uradi – da prizna Kosovo – da li ćete Vi biti taj političar koji će priznati Kosovo?
Vučić: Ja mogu da kažem da sam na to pitanje odgovorio više puta. Možete da razgovarate, možemo da razgovaramo o svemu samo ako je reč o kompromisu. A o tome da Albanci dobiju sve, a Srbija da ne dobije ništa – moj potpis nećete dobiti nikada. Ni moju podršku za to nećete imati.
U ovom trenutku sam predsednik Srbije, možda pronađete nekog drugog ko će želeti da bez ikakvog kompromisa, sledeći samo ultimatume, da to prihvati. Zato sam nudio kompromisna rešenja i juče sam o svim različitim opcijama kompromisnih rešenja, nisu u pitanju samo razgraničenja, već smo razgovarali o svemu što se zbivalo, kako je išlo, Halštajnova doktrina, pa dve Nemačke, pa smo kroz različite mdoalitete, koncepcije, mnogo toga smo prolazili u nefgormalnim razgovorima…
Ali, ako smem da vam kažem kako ja vidim da će stvari u budućnosti da se odvijaju po ovim pitanjma – čini mi se, ukoliko do toga uopšte bude došlo, jer danas ste u Bijaricu videli da je Evropa lupila politički šamar Americi zbog takozvane zajedničke bezbednosne politike i zbog, kako kažu, pogrešne Trampove trgovinske politike, da li će Zapad moći da se dogovori između sebe, a ja pretpostavljam da hoće, na kraju krajeva. Ja očekujem veoma teške pritiske na Beograd, neće nam biti lako, ali borićemo se.
Ali treba da razumemo da naši pusti snovi nemaju veze sa realnošću. I ko mi kaže da je to sve lako, pitao bih ih što ste pustili braću Mazreku 2000. godine, a što ste pustili pogrom 2004, a što ste pustili nezavisnost Kosova 2008, a što im stavili granicu na Jarinju i Brnjaku itd.
A pri svemu tome, danas sam vam rekao, pošto sam vrlo ozbiljan jer znam da ne smem da ugrozim odnose između Srbije i SAD, i neću, znam koliko sam kao pojedinac mali i koliko je Srbija mala u odnosu na SAD, a Srbiju volim svim srcem, a Ameriku poštujem kao veliku i najveću silu. A Srbiju volim i za Srbiju se borim i znam šta je za Srbiju katastrofa. Svaki rat, svaki sukob, svako poniženje, sve to je za Srbiju katasatrofa i sve to sam rekao našim sagovornicima.
Glas Amerike: To znači da ste ih upozorili ukoliko bi bilo uzajamnog priznanja, da bi moglo eventualno, možda da dođe do nestabilnosti u regionu, da ne kažemo i rata?
Vučić: Ne, ja nisam govorio o tome. Naprotiv. Ja sam govorio o mogućnosti o postojanju nestabilnosti ukoliko nema dijaloga, nema razgovora. A o ovakvoj mogućnosti uopšte nisam govorio.
Glas Amerike: Ali dijalog se očekuje da se završi normalizacijom odnosa koja bi podrazumevala i međusobno priznanje?
Vučić: Čekajte, to kažu Amerikanci, Evropljani to još nisu rekli, a mi smo rekli da pod ovakvim uslovima nije moguće. Ja kažem – ako postoji mogućnost da neko drugi te probleme rešava, imate narodnu volju, izaberite nekog drugog.
Glas Amerike: A dokle mislite da će i Amerika i Evropa biti raspoložene da rade na rešavanju problema Kosova?
Vučić: A šta je alternativa?
Glas Amerike: Za sada imate dobru poziciju kod Amerikanaca, imate podršku Amerikanaca, imate podršku Evrope, to znači da se očekuje da Vi nešto uradite?
Vučić: Zato što Amerikanci znaju jednu stvar: znaju da sam čovek za kojeg kompromis nije poraz, da sam čovek koji je racionalan i koji za svoju zemlju i narod izvlači najviše, znaju da sam čovek kojeg više interesuje Srbija nego sopstvena politička budućnost – što nije bio slučaj sa svim prethodnicima.
I zato razgovaraju sa mnom i zato sa različitih strana možete da čujete, iako je ranije bilo „ne možemo Vučiću da garantujemo ulazak u Evropu 2025, sad ćete na više mesta da čujete, jer je o tome bilo reči i u Šopronu u razgovoru između Orbana i kancelarke Merkel, videli ste šta je bilo u Bijaricu, videli ste šta se ovde zbiva.
U skladu sa svim tim, naša situacija u ovom trenutku je teška, ali za neke stvari za koje su nam ranije govorili da ne možemo da ih dobijemo, već danas sam siguran da možemo da dobijemo. Da li je to nešto što je blizu naših snova ili nečega što bismo mi želeli – ne, svetlosnim miljama je daleko. Ali, da li je nešto više u odnosu na ono što nam je ponuđeno pre 7,8 godina – da, nešto je više.
Glas Amerike: A šta će to Srbija da dobije?
Vučić: A šta ćemo da dobijemo? Vi sada govorite kao da je nešto postignuto, a mi nismo ni počeli dijalog.
Glas Amerike: A šta će Srbija da dobije? Čak neki od Vaših sagovornika pominju kakav će dobitak Srbija dobiti ako reši problem Kosova, da će to ljudi shvatiti, u svojim porodicama i u izvesnosti, mogućnosti i načinu na koji će školovati decu, ili imati opcije da bira šta će kupovati i gde će letovati, da će u odnosu na to, možda, narod pre oprostiti jako tešku odluku o priznanju Kosova.
Vučić: Ja nisam tu da mi neko prašta bilo šta, ja nisam uradio nista loše za svoju zemlju, naprotiv. Evo ja vas pitam, pa kažite građanima ako smete, za šta ste Vi? Da li biste voleli da priznate nezavisnost Kosova? Ja znam kakav bi bio Vaš odgovor i ne očekujem da ga izgovorite javno, samo vam govorim o opštem licemerju u Srbiji, opštem licemerju kod svih nas. Jel Vam to cilj, da prebacite na mene? Nezavisnost Kosova proglašena 2008, pa da ja budem kriv za to? To je smisao?
Glas Amerike: Niko na Vas ništa ne prebacuje, Vi ste predsednik Srbije, Vi učestvujete u pregovorima, Vi ste taj koji donosi odluke o budućnosti Srbije…
Vučić: Jesam, ali ja sam Vas pitao, kažite mi..
(glasamerike.net)
