ZAMKA JE POSTAVLjENA: DA LI JE ERDOGAN IZDAO PUTINA I ŠTA SLEDI?
Rusija je s pravom uznemirena. Baš kao što se nasilje rasplamsava u istočnoj Ukrajini – na ruskoj granici – ispostavlja se da Turska snabdeva kijevski režim dronovima, što samo može učiniti sukob eksplozivnijim.
Sada kada se Turska uključuje u rat, sukob će eskalirati. Ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog prošlog vikenda ugostio je u Istanbulu turski lider Redžep Tajip Erdogan. Erdogan je obećao da će podržati ukrajinski „teritorijalni integritet“.
Ovu retoričku intervenciju Turske u ukrajinskom ratu pratio je porast ponude ratnih brodova i dronova kijevskog režima.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozvan je da upozori na poteze Zapada, uključujući i Tursku, koje podstiču militaristički stav Kijeva. Prema mirovnom sporazumu iz Minska iz 2015. godine, kijevski režim je obavezan da dodeli autonomiju istočnom regionu. Ovo nikada nije sprovedeno i čini se očiglednim da Kijev ide ka pukom odbijanju Minska intenziviranjem vojne kampanje.
Intervencija Turske podseća na prošlogodišnji rat Azerbejdžana i Jermenije zbog sporne teritorije u Nagorno-Karabahu. Upravo je isporuka dronova i druge vojne opreme od strane Turske donela Azerbejdžanu presudnu prednost. Taj sukob na južnoj ruskoj granici takođe je bio razlog za uzbunu u Moskvi zbog svoje bezbednosti. Tek razumnim posredovanjem Moskve četvoromesečni rat je na kraju ugušen.
Čini se da turski predsednik Erdogan ponovo napreže mišiće kako bi proširio svoj uticaj u regionima Crnog mora i Kavkaza, ovaj put snabdevajući ukrajinske snage pod komandom Kijeva tehnologijom bespilotnih letelica „koja menja dron“.
Očigledno je da je nedavno učešće Turske u ukrajinskom sukobu izazvalo veliko zaprepašćenje u Rusiji. Napokon, Rusija je jednom pozdravila prijateljske odnose sa Ankarom i obrnuto. Ipak, ovde je Ankara koja pokušava da zaradi na štetu potencijalne ruske boli.
Rusija je tek nedavno proširila prodaju svog naprednog sistema PVO S-400 u Tursku. Taj strateški važan dogovor izazvao je negodovanje u Vašingtonu i ostalim članicama NATO-a. Ali Erdogan je ignorisao prigovore Zapada i nastavio da kupuje S-400.
Turski predsednik uznemirio je evropske lidere zbog pitanja vezanih za islam, migracije i ljudska prava. Prošle nedelje Ankara je namerno vređala predsednicu Evropske komisije Ursulu von der Leien tokom samita kada je odvedena da sedi u zadnjim redovima.
Lukav i razdražljiv, Erdogan ima smisla da vređa mnoge svetske lidere i čini se da izaziva nezadovoljstvo. Može se sigurno pretpostaviti da turski lider nikada nije stvarno oprostio Rusiji zbog vojne intervencije u Siriji krajem 2015. godine, što je okrenulo stranicu o kriminalnim ambicijama Ankare da izazove promenu režima u Damasku.
Turska zapaljiva intervencija u sukobu oko Nagorno-Karabaha prošle godine izgleda da je sračunata na osvetu. Takva je bila Erdoganova igra moći u Ukrajini. Ako se taj rat rasplamsa, Moskva će biti pod ogromnim pritiskom da zaštiti etničke Ruse u Donbasu koji su pod vatrom.
Ako Rusija povuče taj potez, zapadni mediji će to predstaviti kao „rusku agresiju“ na Ukrajinu. Ukrajina već ima podršku Vašingtona i NATO-a. Rezultat bi mogao biti katastrofalna eskalacija.
Ruski predsednik Vladimir Putin poznat je po svojoj sposobnosti u geopolitičkom šahu. Ali šta se dešava kada igrate šah sa nekim poput Erdogana koji je nemilosrdni napadač leđa?
(Logicno, srbin.info)