Zapad spremio pakleni plan za Srbiju
Pitanje uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji, ozbiljno je zabrinulo Vašington i Brisel, pa je tako u istom danu u Stejt departmentu ozbiljno razmatrao položaj Ruskog humanitarnog centra u Nišu, a Evropski parlament je u Rezoluciji o Srbiji ukazao na bojazan o zajedničkih vojnih vežbi srpske i ruske vojske i pozvao Beograd na usklađivanje spoljne politike sa stavovima EU
Činjenica da se Ruskim humanitarnim centrom SAD bave na najvišem političkom nivou, ali i preporukama Evropskog parlamenta, govori da su SAD odlučile da fokus pažnje vrate na ovaj region.
Srbija okružena zamljama NATO
Ruski humanitarni centar u Nišu je samo zamena teza i mazanje očiju. Čak i da jeste vojna baza, treba samo prebrojati koliko ih Amerika ima u zemljama u okruženju. Srbija je okružena „morem zemalja članica EU i okeanom članica NATO“, pa se onda pitam kako će taj neki ruski vojni avion da sleti u tu bazu u Nišu, kaže Srećko Đukić iz Foruma za međunarodne odnose
Razlozi za brigu
S druge strane, Brisel već neko vreme razmatra kako da ekonomski pomogne Zapadnom Balkanu da prevaziđe period do pridruživanja EU. Nije teško pogoditi da iza toga stoji namera da se spreči širenje ruskog uticaja, čemu bi pogodovale eventualne dalje tenzije u regionu.
Ovom doprinosi razvoj situacije u regionu nakon ulaska Crne Gore u NATO, nestabilnost u Makedoniji koja preti da se prelije na ceo region, situaciji u BiH, kao i na Kosovu koje tek treba da formira novu vladu.
Ruski humanitarni centar je u sredu bio jedna od glavnih tema Pododbora za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u američkom Senatu. Navedeno je da je za SAD od vitalnog značaja da Srbija ide ka EU.
Brine me takozvani humanitarni centar, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za rusko osoblje. Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU. Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj.
Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije – rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji.
Identičan stav ponovio je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot navodeći da „ima dobrih razloga za zabrinutost“ zbog Ruskog humanitarnog centra.
– Ne znam tačno šta oni rade, nikada nisam posetio taj centar, ali mislim da ima dobrih razloga za zabrinutost – rekao je Skot.
Na pitanje da li je reč o špijunskom centru, on je kazao da je to pitanje za Vladu Srbije.
– To je pitanje za njih, šta misle da oni (Rusi) zapravo rade u tom centru – naglasio je američki ambasador.
Sve veći jaz
Uprkos najavama predsednika SAD Donalda Trampa da će doći do relaksacije odnosa između Srbije i Rusije, to se do danas nije desilo. Naprotiv, oni se i dalje kreću u negativnom tonu, kaže za „Blic“ predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.
– U SAD postoji snažna antiruska kampanja, negativan trend je svuda prisutan, i sve strane posmatraju šta se dešava, i SAD i EU i Rusija, a pritisci su sa svih strana – kaže Joksimović.
Razgovori iza zatvorenih vrata
Razgovori između Srbije i SAD biće iza zatvorenih vrata, i o Ruskom centru, i o drugim stvarima, ali ono što je za sada primetno jeste da sve to ne remeti poziciju vojne neutralnosti Srbije, smatra predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović
Kako je istakla, prilikom aprilske posete senatora Džona Mekejna Srbiji, on se zahvalio tadašnjem premijeru, a danas predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na tome što odoleva pritiscima Rusije.
– Verujem da je tada bilo reči i o Humanitarnom centru u Nišu i davanju diplomatskog statusa Rusima – kaže ona.
Joksimović ističe da su glavna „žarišta“ interesovanja SAD daleko od Zapadnog Balkana, ali i da su važan igrač, što se videlo na primeru krize u Makedoniji, koja je rešena tek dolaskom Hojt Jia u ovu zemlju.
– Uticaj i Rusa i Amerikanaca postoji svuda, i to nije ništa ni novo ni čudno. Ali, na Zapadnom Balkanu imamo odsustvo značajnijih pomaka u smislu boljeg života, odakle se stvara prostor za druge igrače na političkoj sceni i drugačiju retoriku – kaže ona.
Kako ističe, veruje da će razgovora između Srbije i SAD biti iza zatvorenih vrata, i o Ruskom centru, i o drugim stvarima, ali ono što je za sada primetno jeste da sve to ne remeti poziciju vojne neutralnosti Srbije.
NATO umesto EU
Razlog za povećanu pozornost Amerike na područje Balkana mogao bi da bude taj što stvari u regionu ne idu u onom pravcu u kome se očekivalo i što su se evrointegracije otegle u nedogled, smatra Srećko Đukić iz Foruma za međunarodne odnose.
Pošto članstva nema, kaže on, SAD pokušavaju da zamene teze, pa nude NATO umesto EU, a to nije primarni interes nijedne od ovih zemalja.
– U suštini, ne vidim ništa posebno od ruskog uticaja na Balkanu. Tamo gde je mogao da bude, poput Južnog toka, toga nema, jer su ga SAD „potopile“, a sa druge strane nema ništa ni od američkog gasa – kaže on.
Kako navodi, možda su neke američke analize pokazale da je ruska „meka sila“ daje veći efekat od američke dok je Ruski humanitarni centar u Nišu, po njegovom viđenju, samo zamena teza i mazanje očiju.
– Čak i da jeste vojna baza, treba samo prebrojati koliko ih Amerika ima u zemljama u okruženju. Srbija je okružena „morem zemalja članica EU i okeanom članica NATO“, pa se onda pitam kako će taj neki ruski vojni avion da sleti u tu bazu u Nišu – kaže Đukić.
Po njegovom mišljenju, glavni razlog za ovakvo ponašanje SAD je to što želi čvršće da se pozicionira na Balkanu, i to zbog Rusije, Turske, Crnog mora i Bliskog istoka.
Ono što bi od Srbije moglo da se traži jeste i da uvede sankcije Rusiji.
– Naravno, šteta bi bila na Srbiji, a to niko ne bi kompenzovao – ističe Đukić.
Ruski centar u Nišu kost u grlu Amera
Ruski humanitarni centar je u sredu bio jedna od glavnih tema Pododbora za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u američkom Senatu. Navedeno je da je za SAD od vitalnog značaja da Srbija ide ka EU.
Visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji Brine kaže da Vašington brine humanitarni centar u Nišu, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za rusko osoblje.
– Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU. Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije – rekao je Hojt Ji.
Pogledajte video:
(Izvor: Blic.rs / Informer.rs)