ZAPAD UDARA NA PORODICU: Da li će i u Srbiji „ukinuti“ mamu i tatu?! Evo šta stoji iza „NEUTRALNOG“ seksualnog opredeljenja..
Polemike u našoj zemlji posle odluke nekih država da u zakon stave neutralno seksualno opredeljenje i da u službenim formularima bude samo „bespolna“ oznaka – roditelj. Radi li se o još jednom ataku sa Zapada na tradicionalnu porodicu?
NEUTRALNI, ni muški, ni ženski pol, prošle godine priznao je Ustavni sud Nemačke, u Holandiji predlog ovakvog zakona je pred parlamentom, a u Kanadi od pre dva meseca umesto termina „otac“ i „majka“ u službenim formularima piše „roditelji“.
Najava da će ove novine, pre ili kasnije, stići i kod nas, izazvala je polemike u javnosti i među stručnjacima. Dok jedni smatraju da bi to bio atak na srpsku tradicionalnu porodicu, drugi veruju da su odluke koje ozakonjuju srednji pol – ostvarivanje osnovnih ljudskih prava.
Mnogi se pitaju da li bi srpska porodica, već načeta „ekskluzivitetima“ sa Zapada, mogla biti još više poljuljana ako ovakvi predlozi stignu i do nas. Može li to da utiče na psihologiju mladih, na njihove stavove i razvoj? Ima, međutim, i mišljenja da se samo ljubavlju, razumevanjem, podrškom i prihvatanjem, bez obzira na seksualna i polna opredeljenja, doprinosi zdravlju porodice.
Sociolog prof. dr Zoran S. Nikolić tvrdi da su ozakonjavanje trećeg pola i uvođenje „neutralnog roditelja“ nesumnjivo pretnje braku i porodici. I to ne tradicionalnoj, nego normalnoj porodici koja zadovoljava svoje primarne biološke, psihološke i društvene funkcije. Kako kaže, ukoliko se propisima legalizuje ponašanje koje odstupa od proverenog i usvojenog, vremenom će prerasti u društveno prihvatljivo i steći legitimitet.
– To bi sigurno kod dece i mladih izazvalo vrednosnu dezorijentisanost i ozbiljne teškoće u poimanju polova – kaže naš sagovornik. – Deca ne biraju ko će im biti roditelji, pa je nametanje ovakvih stavova deci zapravo nasilje prema nemoćnima i nedužnima. Ako zakonska vlast tako nešto podupire ili zbog bilo kakvih razloga okreće glavu, onda imamo posla sa društvenom neodgovornošću.
Potpuno suprotno mišljenje ima dr Milica Ristić, psihijatar i psihoterapeut.
– Porodica u našem društvu nije ugrožena trećim polom, već malim platama, nesigurnim radnim mestima, otkazima ženama nakon povratka sa porodiljskog bolovanja, neefikasnom socijalnom, zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem – kaže dr Ristić. – Predstavnici državnog ili religijskog sistema u raznim društvima skloni su da zamaskiraju realne pretnje porodici, za koje su sami odgovorni.
Po mišljenju naše sagovornice, zdrava porodica je zajednica koja dosledno i dugo svim svojim članovima omogućava zdrav život i razvoj, podršku, bliskost, ljubav i slobodu, a funkcioniše u skladu sa zakonima.
– U našim društvima je, nažalost, počesto forma važnija od suštine – kaže dr Ristić. – Čuva se slika „tradicionalne porodice“ uprkos tome što su otac ili majka samo telesno i finansijski prisutni, što su deca često svedoci ili trpe porodično nasilje. A zapravo nije važno da li su roditelji istog ili različitog pola ako dete dobija ljubav, pažnju, podršku, brigu za zdravlje, obrazovanje…
Kada je reč o trećem polu, u pitanju je autentični doživljaj identiteta, psihološki fenomen i osnovno ljudsko pravo.
– Transrodne osobe, interseksualne, homoseksualne, heteroseksualne i biseksualne – svi mi imamo ista prava i obaveze – kaže dr Ristić. – To su prirodne pojave i stanja, od kada je sveta i veka. Poruke da su transrodna stanja i homoseksualnost opasni štetne su za porodicu i pojedince, jer dovode do produbljivanja patnje i razdora, gubitka podrške i ljubavi.
Seksolog prof. dr Aleksandar Milošević se slaže da treba poštovatio različitosti i razumeti da je seksualni nagon različit od potrebe za produženjem vrste.
– To znači da i homoseksualne i transrodne osobe imaju nagon za produženjem vrste – kaže dr Milošević. – Države koje to prihvataju osluškuju sve svoje zajednice i donose takve zakone. Ali, ono što je opasno jeste da se ovakve odluke i zakoni nameću u svim sredinama i nacijama, jer je u nekim kulturama potrebno mnogo više vremena da ih prihvate.
Mislim da Srbija još nije spremna za takve i slične zakone, mada je neminovno da će kad-tad zakucati i na naša vrata. Primera radi, iako je godinama trajala polemika, a naše društvo se opiralo, na kraju je Zdravstveni fond prihvatio da finansira operacije promene pola za 10 transrodnih osoba godišnje.
DETE TRAŽI MODEL ZA IDENTIFIKACIJU
– TEZA „roditelj“ i „roditelj“ bez naznake pola prkosi biološkoj činjenici da dete nastaje u interakciji muškarca i žene – kaže mr Marija Tepurić, klinički psiholog. – Tradicionalno viđenje porodice – otac, majka, dete – umnogome je drugačije nego ranije. Sada deca odrastaju i u vanbračnim, razvedenim, jednoroditeljskim porodicama, zatim – uz očuha, maćehu, usvojena…
I pored toga, kako kaže naša sagovornica, uspevaju da u svom neposrednom okruženju pronađu istopolni model za identifikaciju.
– Brinem kako će svoj polni identitet formirati dečak koji raste sa dva ženska roditelja, ili devojčica koja raste sa dva muška – kaže Tepurić.
(Novosti)