ZASTRAŠUJUĆI TAJNI PLAN DONALDA TRAMPA: Nije meta nuklearna kriza sa S. Korejom, nego nešto mnogo opasnije..

Uvreženo je mišljenje da američki predsednik Donald Tramp koristi trgovinsku moć sa Kinom kako bi pritisnuo Peking da bude oštriji prema Severnoj Koreji po pitanju njihovog programa nuklearnog oružja.

Ali šta ako to okrenemo u suprotnom smeru? Moglo bi se tvrditi da Tramp koristi korejsku krizu za nastavak trgovinskog rata sa Kinom, a evo šta se sve može povodom toga dogoditi.

Trgovinski rat isključivo na ekonomskim uslovima bi bio politički i pravno problematičan za Trampa. Ali ne i ako bi se mogao formulisati u rešavanje globalnog bezbednosnog problema sa “buntovnom državom“ Severnom Korejom i njenim istorijskim saveznikom Kinom.

Izgleda i više nego slučajnost da američki rat rečima sa komunističkom Severnom Korejom treba da eskalira u isto vreme kada Tramp pravi poteze da pogodi Kinu sankcijama zbog navodnih trgovinskih malverzacija. Ove nedelje je Tramp naredio istragu navoda o kineskoj krađi američkih prava intelektualne svojine i, u širem smislu, nepoštenih trgovinskih politika koje navodno kineskom izvozu daju prednost nad američkom robom.

Kina je takođe upozorila da ne postoji veza između korejske bezbednosne krize i trgovinskih sporova sa SAD. Međutim, Tramp je u više navrata povezivao ova dva problema. On je otvoreno prigovarao kineskom predsednku Si Đinpingu “da učini više“ kako bi obuzdao Severnu Koreju u njenom razvoju nuklearnog oružja i balističkih raketa.

Nakon najnovije runde novih sankcija UN-a, rat rečima između Vašingtona i Pjongjanga je prošle nedelje dostigao alarmantne nivoe. Tramp je zapretio severnokorejskom lideru Kim Džong Unu da će se njegova zemlja “suočiti sa vatrom i besom kakve svet nikada nije video“ ukoliko nastavi sa raketnim testovima koje su zabranile UN. Severna Koreja je uzvratila rekavši da je izradila plan za ispaljivanje četiri balističke rakete srednjeg dometa u blizini američke teritorije na pacifičkom ostrvu Guam, gde je smešteno 7.000 američkih vojnika.

Iako su sve američke visoke ličnosti javno rekle da podržavaju Trampovu upotrebu oštre retorike ka Severnoj Koreji, njihova koordinirana intervencija na ovu temu ukazuje na veliki napor Vašingtona da umanji rat rečima koji je Tramp pokrenuo.

Dakle, da li je Tramp jednostavno bezobzirno govorio o Severnoj Koreji, ili se dešava nešto drugo?

Možda Vašington zaista ne želi rat sa Severnom Korejom u ovom trenutku, s obzirom na političke posledice. Uticaj takvog sukoba bi bio katastrofalan. Severna Koreja ima oko 25 miliona stanovnika. Da li bi Trampovo obećanje o “vatri i besu“ bilo spemno da nanese takvu pustoš? Glavni grad Južne Koreje, Seul, sam ima 25 miliona stanovnika, i nalazi se u blizini demilitarizovane zone sa Severnom Korejom. Ako bi oni oni otvorili svoje obimne artiljerijske baterije, a kamoli ispalili nuklearnu raketu, broj žrtava bi bio ogroman. Politički, SAD ne bi mogle da izdrže takvu strašnu odgovornost.

To nas dovodi do pitanja zašto se čini da Tramp izaziva krizu sa Severnom Korejom, ako rat nije cilj.

Associated Press je tokom vikenda izvestio da “uprkos praznim pretnjama u javnosti,“ Trampova administraija je “tiho angažovana u diplomatskim komunikacijama sa Severnom Korejom u poslednjih nekoliko meseci.“ Zvanično, ove dve zemlje nemaju diplomatske veze, ali su tokom decenija od Korejskog rata (1950-1953) koristile misiju UN-a u Njujorku kao tajnu kontaktnu tačku. AP je izvestio da je Obamina administracija zanemarila komunikacije sa Severnokorejcima, ali su “kontakti brzo ponovo započeti nakon Trampove inauguracije.“

Ovo podiže sumnju da je Trampovo sparingovanje sa Kim Džong Unom predstava. Naravno, to je nesmotrena predstava s obzirom da bi se greška ili pogrešna reč mogle pogrešno protumačiti i dovesti do vojnog napada, što bi vodilo do šireg rata koji uključuje katastrofalnu razmenu nuklernim oružjem. Ali ako Trampova administraacija održava skrivene komunikacije sa Pjongjangom, kako kaže AP, o čemu se onda zaista radi u ovoj iznenadnoj eksploziji u antagonističkoj retorici?

Trampov transakcioni pogled na svet je dobro poznat. On sve vidi kroz profit i da bude “poslovni pobednik.“

Ovaj tajkun koji je postao političar verovatno ne brine mnogo o tome da li Severna Koreja ima nuklearno oružje ili ne. Ono što Trampa muči više nego bilo šta drugo je ozbiljan problem američkog trgovinskog deficita sa Kinom. Prošle godine je disbalans trgovine SAD-a i Kine iznosio 350 milijardi dolara u prilog Pekingu, navodi američki biro za popis stanovništva. Radi poređenja, SAD su imale deficit sa čitavom Evropskom unijom od skoro 150 milijardi dolara.

Okrivljujući duboke, hronične strukturne probleme američkog kapitalizma za “nepoštenu trgovinu“ Kine je politički pogodan poziv za nacionalističke političare poput Trampa. Tokom predizborne kampanje, Tramp je govorio protiv Kine zbog “iskorišćavanja američkih radnika.“ Ali činjenica je da su se kapitalisti poput Trampa obogatili preusmeravanjem američkih poslova na mesta jeftine radne snage poput Kine u poslednjih 30 godina.

Politički, Tramp ne može započeti rat sa Kinom – ili bilo kim drugim poput Nemačke i EU – zbog običnih ekonomskih problema. Bezrazložan trgovinski rat bi učinio to da Vašington uleti u pravni konflikt sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Jednostrane američke trgovinske sankcije protiv konkurentskih ekonomija bi učinile da oni izgledaju kao “obični gubitnici“ a ne “pobednici.“

Čini se da korejska kriza ovde igra u korist Trampovog plana ekonomske igre sa Kinom. Podstičući tu krizu oko navodne zabrinutosti zbog nuklearne bezbednosti, Tramp pokušava da postavi Kinu u defanzivan položaj zbog toga što ona ne čini dovoljno da obuzda Severnu Koreju. Podrivanjem Kine kao sponzora “buntovne države“ Severne Koreje, čini se da Trampova Bela kuća to koristi kao moralnu vlast za sankcionisanje kineske ekonomije.

Te sankcije bi se inače smatrale američkim zlostavljanjem, ali ako se takvi potezi upotrebe u retorici “kažnjavanja“ zbog toga što ne čine dovoljno da zaštite svet od “nuklearnog ludila Severne Koreje,“ onda Trampova administracija može tvrditi da deluje “blagonaklono“ u ime svetske bezbednosti.

Trampova poenta je: Podsticati severnokorejsku krizu kako bi se sankcionisala ekonomija Kine – sa svrhom spašavanja propale američke ekonomije.

Radeći to, čini se da je Trampov stav “nije važna kolateralna šteta mogućeg nuklearnog rata.“

Webtribune.rs