„Zbog Dodikovog suprostavljanja uništenju R. Srpske, Amerika i EU najavljuju specijalni rat protiv Srbije, preko najnovijih dešavanja na Kosovu..“
Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
Malo smo zbunjeni: da li Srbija ima mnogo prijatelja na celom svetu i da li je Srbija lider na Balkanu? Da li je Srbiji iz Brisela stigao ultimatum ili nije? Da se Srbija do nedelje odrekne imovine „Telekoma“ na Kosovu, kao što je izjavio Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM da Beograd treba do nedelje da se izjasni da li prihvata ili ne prihvata „nakaradni predlog sporazuma o telekomunikacijama“, ili ništa od evrointegracija? I, kako se takva ponuda zove, ako ne ultimatum? Ili se, kao što procenjuju iz LDP radi o „neodmerenim, diplomatski naivnim i štetnim izjavama vladinih činovnika“, koje „samo dodatno hrabre nacionalističke organizacije i pojedince, koji u najnovijem kolebanju vlasti u Srbiji vide šansu za nametanje svojih pogubnih ideja“?
Nije Ultimatum, ali dat je rok, nije štetan predlog Brisela, ali su po Srbiju štetne izjave Marka Đurića? LDP je takođe primetio da „podrška evropskoj ideji u Srbiji danas beleži istorijski minimum, baš iz razloga što je svaka vlada do sada svoje neuspehe na polju modernizacije društva, podizanju standarda građana i izgradnji institucija pravdala pritiscima Evropske unije povodom pitanja na koje je svoje odgovore dalo vreme“. Ko je ovde lud?
Na red je onda došla konfiskacija „Trepče“. Marko Đurić izjavio je da će u ponedeljak, 10. oktobra, predložiti Vladi Srbije da zatraži hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji i „otimanju srpske imovine“ i kršenju rezolucije 1244. „Trepča nije bez razloga uneta u tu rezoluciju, već zbog toga što od nje zavise život i egzistencija naših ljudi“.
EU o ovome ćuti. „Za mene je neprihvatljivo to što EU ćuti o pokušaju konfiskacije i otimanja ‘Trepče’… Oni ćute o temi koja je suštinski značajna za odnose Beograda i Prištine, a odgovorni su za dijalog Beograda i Prištine“, rekao je Đurić. Ali izgleda da osim Đurića, ni mnogi u Srbiji nemaju šta da kažu, ako ne računamo neke evrofanatike koji su ovih dana stigli da objasne kako je priča o 200 milijardi dolara vrednosti „Trepče“, smešna, jer ceo Balkan ne vredi toliko. Zanimljivo je da se nikada nije našao nijedan Albanac sa sličnom izjavom.
U međuvremenu, na nekoj utakmici u Skadru, navijači Hrvatske i Albanije složno su urlali „Ubij Srbina“ i druge grozote, a fudbalska Evropa se pravi da to nije čula.
I dok Medvedev otkazuje posetu Srbiji, jedan Vladi blizak list najavljuje specijalni rat Amerike i EU protiv Vučića i Srbije. Zbunjeni smo jer naši veliki prijatelji Amerika i EU ne postavljaju ultimatume samo zahtevaju da Srbija uvede sankcije Rusiji, odrekne se Kosova i Republike Srpske.
Dok Marko Đurić računa na Ujedinjene nacije, famoznu Rezoluciju 1244, i svetsku pravdu, u Vladi Srbije su prilično tihi. Zbunjujuće je to šta nam naši prijatelji rade, a takođe je zbunjujuće da se Srbija ovih dana kloni da bilo šta kaže našim velikim prijateljima, pošto su naši veliki prijatelji ovih dana prilično zauzeti drmanjem kaveza i u ostalim delovima Balkana, na kome je, kao što se zna Srbija lider. Kosovo, Bosna, Makedonija, pa i Crna Gora, u kojoj je, Milo ogoročen što se ruskim novcem finansira njegovo rušenje.
Evropska ideja na zapadnom Balkanu, ispostavlja se ovih dana kao ideja nestabilnosti, nepravde, otimačine, ultimatuma i straha, ali o tome nije zgodno govoriti pošto su svi malo nervozni. I Evropska unija, i NATO, i USA, i naše komšije.
Zbunjeni smo, jer se u stvari ne zna, odjednom, ko su nam prijatelji, pa bi bilo lepo da nam to neko kaže. Kao što bi bilo lepo da nam neko kaže postoji li neka druga reč za ultimatum? I da nam neko lepo objasni kakva je to igra sa „Telekomom“ na Kosovu, i da li je „Trepča“ znak da je Kosovo izgubljeno, i da li priča o etničkom čišćenju Srba na Kosovu znači da je ono i formalno izgubljeno, i kome da se žalimo?
I šta je evropski put Srbije, i da li je pad podrške građana ulasku u EU važan ili uopšte nije važan, i da li je ovo put kojim se ređe ide, ili je Srbija na kraju puta?
Jer, ako nam neko ovo pod hitno ne objasni, imaćemo razloga da poverujemo da su sve dileme oko ulaska Srbije u EU rešene – mi više nećemo morati da ih molimo da nas prime, mi ćemo u EU biti deportovani.
(Večernje novosti)