„Želim nešto da poručim gladnima i jadnima, poniženima, uvređenima i svima onima u Srbiji koji ne znaju da li će i kako će dočekati sutrašnji dan…“

LAŽNA KAFANA…

Zahvaljujući verolomnom premijeru Srbije koji je gotovo godinu dana kao papagaj ponavljao da se sigurno neće kandidovati za mesto predsednika Srbije, ja dobih silne opklade, i to uglavnom od „naprednjaka“ koji su slepo verovali svom BogoVođi.

Znao sam ja da taj stari i iskusni krivokletnik (zajedno sa Tomom Nikolićem zakleo se na Časni krst, i to pred crkvenim oltarom i u prisustvu sveštenika i Vojislava Šešelja, da će mu odano čuvati SRS dok on bude u Haškom kazamatu!), ta iskusna stara lažovčina svojim odlučnim i agresivnim negiranjem samo primitivno pokušava da sakrije od svih nas (pa i stranačkih „mrava“!) svoju neizbežnu kandidaturu za predsednika, koja će se na kraju sigurno realizovati u stilu: „Ma ne bih ja, al šta ću kad me narod voli i hoće samo mene“!

A za njega već odavno „narod“ predstavlja samo onaj deo naroda koji, kao bezimena masa, već mesecima „šara“ širom naše Srbije, gamiže za njim hipnotisano kao ogromna autobuska gusenica sastavljena od mase sirotih i bednih, jadnih i poniženih, čija ličnost i individulanost počinje i završava se u onom kratkom trenutku dok ih stranački „kapoi“ po prvi i jedini put u životu oslovljavaju punim imenom i prezimenom, tj. dok ih prozivaju pri ulasku u autobuse!

No, ovom prilikom, ipak pre svega želim da se toplo zahvalim aktuelnom premijeru što je između mene kao nestranačkog i nezavisnog intelektualca (predstavljenog u mojoj ličnosti) i svih njegovih odanih članova stranke i obožavalaca, ipak stao na moju „stranu“, i ipak se kandidovao, uprkos svima a najviše uprkos „sebi samom“!

Ujedno ga javno obaveštavam da, bez obzira što sam dobio puno opklada, praktično nisam zaradio nikakav veliki novac, jer se u njega nisam ni kladio, tako da nema razloga da mi šalje bilo koga na „poslovni razgovor koji se prosto, kažu, ne može odbiti“!

Da para sigurno nije bilo svedoci su mi mnogi članovi njegove stranke koji mi časno duguju isplate za opklade! Jedino ako premijer i kandidat i dalje baš insistira da sa mnom podeli ovaj „zajednički plen“, obaveštavam ga ovim putem da može da dođe kada hoće, pa da zajedno odemo i jedemo i pijemo koliko hoćemo i možemo u bilo koju kafanu u Kraljevu u kojima su se pomenute opklade i desile.

Naravno, moram odmah da ga upozorim da se u ovom slučaju radi o pravoj pravcatoj kafani, a ne onoj izmišljenoj iz njegovog predizbornog spota. Ovde, u pravoj kafani, kao i u svakoj, vode se one čuvene i uobičajene „kafanske priče“, ali su one daleko od onih ispraznih i šupljih, poput onih iz njegovog spota.

U pravoj kafani, za razliku od one njegove virtulne u kojoj su svi „gosti“ lažni (čine ih samo botovi bez stava i mišljenja), ne sme se nikako nastupiti „naoružan“ samo običnim praznoslovljem.

 

U pravoj srpskoj kafani ne sme se nikada „držati slovo“ prisutnim gostima ako nisi prethodno dobro pripremljen za to, jer se tu, u pravoj kafani (za razliku od lažnih gostiju i ljudi koji sramežljivo sede i vire kao miševi iz njegove virtuelne kafane, poput onih iz njegove Vlade ili Glavnog odbora njegove stranke) uvek može naleteti na kvalitetnog i umnog čoveka, čoveka načitanog, stručanog i obrazovanog, koji zna mnogo više o onoj temi o kojoj baš Vi pokušavate da svima pričate!

Ne ide se u u pravu srpsku kafanu tek onako i usput! Nije to ko u Vladi Srbije, gde sede samo oni koje si sam izabrao!
U pravoj kafani goste i sagovornike nikada ne možete birati!

Treba biti pre svega normalan i dobro vaspitan, bez imalo sujete i nadmenosti u sebi, jer jedino takav čovek može iskreno i dobronamerno prihvatiti da mu nepoznati kafanski „ekspert“ održi argumentovano predavanje i saspe istinu u lice, i to pred svim prisutnim gostima. (vidi gore naveden citat o ponašanju sagovornika, prim. red.)

Ničije i nikakve pozicije vlasti i sile u kafani ne znače nikome ama baš ništa! Onog momenta kada prođete kroz ulazna vrata kafane, gubite auru nedodirljivosti i neupitnog autoriteta koji vam na bilo kakvu istinu daje više prava i monopola od svih ostalih prisutnih gostiju u kafani!

Zbog svega nabrojanog, kafana predstavlja zadnju još uvek očuvanu i nenarušenu demokratsku instituciju u zemlji Srbiji! Kafana ne trpi ničije laži i ničiji lažni autoritet! Ona uvek prva ukaže na nečiju prirodu i karakter, na nečije mane ili vrline – pre nego li i sama porodica i bolje i preciznije od bilo kog psihologa ili psihijatra! U kafani se uvek sve prvo sazna i zna!

U kafani je još uvek najvažnije načelo da bez obzira na obrazovanje, struku, iskustvo, starost i pol, ako sedite za istim stolom, imate podjedanko pravo da iznesete i svoje sopstveno mišljenje o svakoj temi, ma kakvo ono bilo!

Drugo načelo je – ako vaš sto ima „jak“ sastav i interesantnu temu, možete očekivati, da se u vašu diskusiju uključe i ostali prisutni gosti u kafani!

Vodeći se tako jednostavnim i prostim načelima, kafana je u Srbiji, kroz čitavu istoriju od kada postoji, dala gotovo nemerljiv doprinos razvoju ne samo mnogih istaknutih i zaslužnih pojedinaca, već i gotovo svih vitalno važnih oblasti života, kako čoveka kao pojedinca, tako i celokupnog društva: od rađanja nebrojenih ljubavi, kroz druženja sa prijateljima i upoznavanja sa novim ljudima (ili prosto rečeno, negovanja i razvoja emotivnog i socijalnog života ogromne većine članova zajednice), pa preko rađanja poslovnih ideja, ili naprosto formiranja političkih stranaka, do uobičajenog proslavljanja i „overavanja“ poslovnih ugovora i dogovora sa starim ili novim poslovnim partnerima i klijentima, pa do razmena stručnih mišljenja i dogovora o načinima realizacije velikih naučnih zamisli, i sve tako do rađanja stvaralačke inspiracije za mnoga umetnička dela, prepoznata danas kao dela ljudskog duha od trajne vrednosti! Svuda je „institucija“ kafana ostavila neizbrisiv trag!

A u svakoj pravoj kafani, surovije od stvarnog života – onaj koji se pretvara i laže, nema šta da traži! Zbog svega toga pouzdano tvrdim da se danas u svakoj većoj i posećenijoj kafani u Srbiji može naći više boljih i kvalitetnijih ljudi nego što ih ima u samom vrhu državnih organa i institucija, a u mnogim slučajevima i u samoj Vladi Srbije, da ne pominjem one koji tvore stranačke organe kako vladajućeg SNS-a, tako i svih današnjih samoprozvanih „vodećih“ opozicionih političkih stranaka.
Nadam se da je sada svima jasno zašto aktuelni premijer može da uđe i snima reklamni spot za predsedničke izbore samo u lažnoj i scenografski krajnje loše osmišljenoj i uređenoj kafani!

 

U pravu – bilo koju, bilo gde u Srbiji i bilo kada – je bolje da uopšte ne proba da uđe! Verujem da posle pola časa ne bi umeo da nađe vrata!
I da se odmah razumemo, ne kažem ja to, ne daj Bože, u smislu nekakve pretnje!

Ne, ne i ne! Ne postoji sigurnije mesto za bilo kog premijera Srbije, pa i ovoga sada, od prave srpske kafane! Tu, sa svojim narodom, ne morate se bojati nikoga i ničega! Niko vas ne bi nesebičnije i požrtvovanije zaštitio od tih nepoznatih kafanskih mudrijaša!

U kafani se ceni samo ono što vi zaista jeste, a ne ono što biste želeli da budete! Tamo, da prostite na izrazu, mesta za „lelemude“ nema! (Ako može Laza Ristovski tu reč da izgovori u Vašem prisutvu, dajem sebi za pravo da mogu i ja da je napišem u Vašem odsustvu!)

U svakoj pravoj kafani, svaka vrsta glume i foliranja (a pogotovu ona loša) prolazi gore nego u pozorištu! Lakše će loš glumac u pozorištu da loše odradi predstavu i to pred pozorišnom publikom, nego što će loš glumac i folirant da ima „prođu“ u kafani! Kafana, ona prava, poštuje samo ono što je pravo, ono što je životno, ono što je iskreno i zaista vredno svačijeg života!

LAŽNA AKADEMIJA…

I taman sam počeo pomalo da zaboravljam taj užasno glup i neinventivan predsednički reklamni spot iz lažne kafane, kada se pre neki dan pojavi nešto još mnogo mnogo gore: pojavi se, verovali ili ne, i lažni „Spisaki javnih ličnosti koje podržavaju predsedničku kandidaturu Vučića“!

Neću da ulazim u to kako su se neki od tih istaknutih intelektualaca uopšte našli na tom spisku! Samo po sebi je potpuno neshvatljivo da neko iz najveće vladajuće partije ima potrebu i da sebi dozvoljava takvu budalaštinu da ljude stavlja na takav spisak, i to bez ikakve njihove usmene ili pismene saglasnosti! Stavite se sami u tu neprijatnu situaciju da vas je neko stavio na taj spisak i objavio ga! A vi sada treba da to demantujete!

Da bi vam bilo jasnije o kakvoj se poziciji radi, daću vam slikovit primer: lažna vest je kada neko prospe pun jastuk perja, a demanti je kada vi krenete da to perje ponovo skupljate!

I sada još samo zamislite da ste potpuno svesni činjenice da je vaša trenutna pozicija: i posao, ili čak i karijera, i pozicija vaše dece ili vama najbližih, u potpunosti zavisna od partokratijske oligarhije na vlasti, a vi treba da se sada javno svojim demantijem politički deklarišete, i da ono što je vaše ustavom zagarantovano biračko pravo (koje se ostvaruje tajnim glasanjem!) saopštite javno, i to pred celokupnom javnošću Srbije, čime mašete crvenom maramom, i to pred „teškim i osvetoljubivim bizonima“ današnje srpske političke scene! Samo 5-6 javnih ličnosti je javno demantovalo svoju navodnu podršku, ali koliko se njih uplašilo i ponizilo, ostajući u četiri zida sa svojom sramotom i strahom za sebe i svoje najbliže, to nikada nećemo saznati!

Ali, to nije kraj! U okviru te lažne „Liste javnih ličnosti koje su podržale Vučića za predsednika“, našla se i verovali ili ne, i jedna prava lažna „Srpska kraljevska akademija nauka i umetnosti – SKANU“! Da, dobro ste čuli! (Imaju i svoj sajt. Svakako ga posetite!)

 

I da stvar bude zaista užasna da užasnija ne može biti, ta lažna „Srpska Kraljevska Akademija Nauka i Umetnosti“ ili skraćeno SKANU, našla se sa celokupnim svojim članstvom (oko 120 članova) na onoj objavljenoj „Listi javnih ličnosti Srbije koji podržavaju Vučića“!
Ima li išta pravo u današnjoj Srbiji, ili je uglavnom sve lažno?

Ima li išta pravog, sem bede, muke, gladi i odsustva svake nade!?

PRAVA JE SAMO BEDA I MUKA!

Duboko sam potrešen samoubistvom radnika „Goše“, jednog od onih koji do sada nisu primili preko 30 ličnih dohodaka, a i kada ga povremeno prime on iznosi najčešće oko 5000 dinara!!! Ubio se, dakle, čovek koji je bukvalno bio doveden do ivice gladi (da ne ulazimo tek u strašne detalje o uslovima pod kojima su živeli on i njegovi ukućani)!
Njega više nema. Pita li se iko u današnjoj Srbiji – kako li žive oni ostali radnici „Goše“ koji su još uvek živi?! Zašto premijer Vučić ne ode hitno baš u tu pravu i tipičnu fabriku današnje Srbije – „GOŠU!?

I za sam kraj nešto želim da poručim gladnima i jadnima, poniženima i uvređenima!
Upućujem ove reči, iz dubine svoga srca i duše, svima onima u Srbiji koji ne znaju da li će i kako će dočekati sutrašnji dan, onima koji ne znaju kako da nahrane i obuku svoje dete i kako da prežive do sledeće nedelje, onima koji svakog meseca doživljavaju život kao iskonsko i neuništivo čudo, samim tim što su oni i njihovi najbliži još uvek među živima, uprkos svima nedaćama!

Molim vas, bez obzira na veličinu muke koja vas pritiska, ne dižite nipošto ruku na sebe same! Samoubistvo je neoprostiv greh! Uz uništavanje svog života, vi lišavate svoje nabliže da se raduju zajedno sa vama, kada jednom dođe i vreme za radost! Vi time „ubijate“ i duše vaše još uvek ničim okaljane dece!

Stara kineska poslovica kaže: „Ako sedneš pored reke i dovoljno dugo čekaš, sigurno ćeš doživeti da reka pronese i tela tvojih najvećih neprijatelja“!
Zapamtite: Ako već više ne možete da izdržite, jer je pitanje vašeg života ili smrti, i ako više ne vidite nijedan izlaz sem da dignete ruku – onda je dignite visoko, što više možete, i spustite je snažno na onog za koga zasigurno znate da vam je gospodar „života i smrti“!

 

Neka vaša ruka uvek bude goloruka i neka, po mogućstvu, vaša ruka nikada ne bude u vazduhu sama! Zato uvek sva vaša teška iskustva i vaše muke podelite sa onima koji vas mogu najbolje razumeti, sa vašim kolegama, i potom se dogovorite da sve što radite, radite zajedno!

Ne čekajte za to Vulina! Sto golih ruku podignutih visoko je mnogo bolje od samo jedne, i to još dignute na sebe! Ne ubijajte se više nikada i ni zbog koga! Bolje dignutu ruku usmerite na krivce! Uvek je lepše i bolje da vi (ili još bolje vas sto) odrobijate tuđe batine a posle toga se ipak vratite kući živi i zdravi! Kada se ubijete, više vas zauvek nema, a kada izudarate nekoga (sami ili zajedno), još uvek ste posle robije tu, i možete i dalje prema svojoj savesti da delate!

(Agencije)