Ako se ovako nastavi, na pomolu je nova KATASTROFA u Španiji
Ako i španska i katalonska Vlada u dešavanjima od nedelje budu videle samo „dokaze“ da su u pravu, onda je sledeća politička katastrofa pred vratima, ocenila je novinarka španskog programa Dojče velea Gema Kasadeval Sera.
Katalonski premijer Karles Pudždemon sada ima slike koje su mu trebale kako bi ojačao pokret za nezavisnost – snage reda silom izvlače starce s birališta, nadmoćna policijska sila stupa protiv golorukih građana koji ne kriju svoja lica, žandarmi otimaju glasačke kutije iz ruku građana koji su samo hteli da ostvare svoje „pravo“, piše Kasadeval Sera u autorskom tekstu.
Kako kaže, španski premijer Marijano Rahoj je uvek iznova ponavljao kako je Vrhovni sud referendum proglasio nevažećim pa referendum nije smeo ni biti održan, a za svoju nameru da „brani pravnu državu“ imao je podršku najvažnijih evropskih saveznika.
– Lako je moguće da će ove užasne slike i prizori iz Katalonije koji se teško mogu podvesti pod evropsku demokratiju, podršku pretvoriti u stravu i odbijanje. Kao što se moglo očekivati, obe strane se međusobno optužuju za nasilje koje se dogodilo tog dana – smatra novinarka DW.
Po španskom pravosuđu, referendum je bio ilegalan. Pristalice nezavisnosti Katalonije su ipak odlučile da održe referendum, iako je bilo sasvim jasno da neće ispunjavati međunarodne standarde. Nije, recimo, bilo priznate izborne komisije niti urednog biračkog spiska. Duboko podeljeno društvo je pozvano da glasa na način kakav se u Španiji smatrao nemogućim.
Prema njenim rečima, na policijsku zaplenu miliona glasačkih listića je ekipa oko katalonskog premijera reagovala „dosetljivošću, izuzetnim prisustvom na društvenim mrežama i brzim objavljivanjem kopija internet-stranica koje je Madrid blokirao“, dok je na slanje desetina hiljada pripadnika nacionalne policije Katalonija odgovorila noćnom okupacijom škola gde se referendum održavao.
Tako je počela ta nedelja, 1. oktobra, kaže Kasadeval Sera i dodaje da je referendum počeo slanjem poruka preko WhatsAppa Katalonaca koji su međusobno čestitali sebi „praznik demokratije“.
Ona smatra da je mnogo Španaca i mnogo Katalonaca ove događaje smatralo sučeljavanjem dva nacionalizma, španskog i katalonskog, s kojima nisu želeli da imaju posla – mnogi su želeli regularni i obavezujući referendum s jasnom porukom i jasnim rezultatom, a na televiziji su videli mladiće – koji bi mogli biti njihovi sinovi ili nećaci – koje policajci gaze dok leže na zemlji, stare gospođe koje bi mogle biti njihove majke ili tetke, koje oklopljeni žandarmi izvlače s birališta.
Kako je uopšte moglo da dođe do ovde, pita se ona dodajući da je to pitanje koje postavljaju mnogi, s obzirom na prizore koji su se smatrali nemogućim u demokratiji – što Španija sigurno jeste.
– Tih 90 odsto za nezavisnost nije nikakav pouzdan rezultat. Niko ne zna kako bi glasali građani da je referendum bio legalan i obavezujući. Jedino što je jasno: ignorisati silinu želje Katalonaca za nezavisnošću isto je što i zakloniti sunce svojim palcem – smatra Kasadeval Sera.
Ona zaključuje da bi umetnost uspešne politike morala biti pronalaženje puta i kada se čini da je beznadežno blokiran, a Pudžemonu i Rahoju je zajedničko i to što su do kraja, svaki na svojoj strani, ispunjavali želje svojih sledbenika.
– Ako i jedan i drugi u dešavanjima od nedelje budu videli ‘dokaze’ da su u pravu, onda je sledeća politicka katastrofa pred vratima. Mobilizacija mase, ne samo u Kataloniji, mogla bi se poslužiti sloganom „Que se vayan todos“ (Gubite se svi). Njega su 2001. koristili Argentinci kada su izašli na ulice protiv čitave političke vrhuške – zaključuje se u autorskom tekstu.
Tanjug, Deutsche Welle