Bivši Đinđićev telohranitelj: „Nisu navijačke grupe mafija. Kažem vam, u Srbiji nema mafije, ali ima nečeg drugog.. Bojim se da se Vučiću sprema Đinđićeva sudbina!“
„Nijedna mafija nije jača od države, samo je pitanje da li vlast zaista želi da se obračuna s njom”.
Ovom rečenicom počeo je svoj razgovor za „Alo” Milan Veruović, bivši telohranitelj ubijenog premijera Zorana Đinđića, koji, kao i uvek, bez dlake na jeziku govori o najavljenom obračunu srpske policije sa mafijašima i njihovim klanovima, o čemu je govorio ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
Čovek koji je na svojoj koži osetio kako izgleda i koliko može da košta rat države sa kriminalom, jer je tog 12. marta, kada je ubijen Zoran Đinđić, takođe primio metak koji je ispalio Zvezdan Jovanović, kaže da mafije u Srbiji nema i da je to prva stvar koju moramo da shvatimo.
– U Srbiji nema mafije. Nismo mi takvo društvo u kojem se može stvoriti mafija, to mora svima koji o tome govore da bude jasno – kaže Veruović.
Ako nema mafije, kao što kažete, čega onda ima i kome mi to objavljujemo rat?
– To što mi zovemo mafija zapravo su razne kriminalne grupe, povezane sa pojedinim državnim organima i njih država ponekad i koristi u svoje svrhe. Često bude i obrnuto, ali to nije mafija i nema nikakve veze s njom.
Zašto i kako onda razni državni zvaničnici danas, kao i te 2003. godine, pričaju o mafiji i objavljuju joj rat?
– Video sam i čuo to, ali moram da istaknem da su takve stvari jako opasne. Znate, kada visoki državni zvaničnici govore o postojanju mafije, onda takve stvari nužno dovode do horora koji smo gledali 12. marta, kada je ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić.
Da li se onda može povući paralela između situacije koju smo imali tog 12. marta i današnje?
– Sam 12. mart je još velika nepoznanica za sve. Država je tada pokazala da nije spremna na obračun sa mafijom i sa problemima sa kojima se susrela, a na mnoga pitanja iz tog doba još nismo odgovorili, što nam je veoma potrebno.
Kada pričamo o kriminalu tada i sada, mediji i svi izvlače neke paralele.
Ja sam ubeđen da ne postoji mafija, kriminalna organizacija i jedan čovek koji može da bude problem za državu, a koji je od nje jači.
Veoma je opasno porediti sadašnje stanje i pitanje bezbednosti sa onima iz 2003. godine, kada je ubijen Zoran Đinđić, jer nas to može dovesti do novog atentata.
Da li mislite da je bezbednost Aleksandra Vučića danas ugrožena kao što je to bio slučaj sa bezbednošću Zorana Đinđića?
– U Srbiji vlada jedna velika bezbednosna nekultura koja nas vrlo lako može dovesti u ozbiljan problem u pogledu bezbednosti države i premijera Vučića.
Licitirati sa bezbednošću premijera ili nekog državnog funkcionera preko medija ili neformalno je vid pripreme za ono što se dogodilo 2003. godine. Samim tim, to može dovesti u opasnost državu, ali i do toga da Vučić doživi Đinđićevu sudbinu.
Objasnite šta zapravo mislite kada kažete pripreme za atentat?
– Mislim da je to javno polemisanje o bezbednosti premijera zapravo kopanje rupe bezbednosnom sistemu i medijska priprema za atentat. Sve se to dešavalo nekoliko meseci, odnosno, godinu dana pre 12. marta 2003.
Znamo kakve su, nažalost, bile posledice.
Pustimo bezbednjacima i stručnjacima da vode računa o bezbednosti premijera, a ne preko medija da polemišemo o tome. To nije tema za licitiranje i izvlačenje paralela.
Da li je Srbija izvukla pouke iz te 2003. godine?
– Jednu grešku smo skupo platili i danas je očigledno da nismo ništa naučili.
Navijačke grupe nisu mafija
U Srbiji se često navijačke grupe nazivaju mafijom, a navijači mafijašima.
– To tek nije tačno. Nisu navijačke grupe mafija. Kažem vam, u Srbiji nema mafije!
Kriminalci nemaju šanse protiv države!
Da li mislite da je država jača od mafije i kriminala?
– Ne bih da se previše upetljavam u tu priču, ali suština je da bez saradnje kriminalaca i države nema mafije. To je definicija. Isto tako, poznato je da svaka država može da bude jača od mafije.
Iz toga se da izvući da mafija i kriminalne grupe kod nas u stvarnom ratu protiv države nemaju apsolutno nikakvu šansu. Samo je, ponavljam, pitanje spremnosti i odlučnosti države da krene u borbu.
(Alo.rs)