Desna Putinova ruka u intervjuu otkriva, šta je pravi razlog Trampovog napada na Siriju, i pravi li Kina nagodbu iza leđa Rusiji..
„Amerikanci u Kini vide svog glavnog konkurenta. Iako je njihova agresija danas uperena protiv Rusije, oni objektivno vode borbu sa Kinom i njenom planetarnom ekspanzijom“, – ocenio je ruski akademik Sergej Glazjev.
Dodatnu težinu njegovim rečima daje činjenica da je Glazjev savetnik šefa države Vladimira Putina.
List „Vzgljad“, koji je sa njim razgovarao, interesovalo je, pored ostalog, šta je bio pravi, dublji razlog Trampovog napada na Siriju i da li se Kina može nagoditi sa Vašingtonom iza leđa Rusije?
VZGLjAD: Danas svi nagađaju čime se rukovodio Tramp kada je rešio da raketira Siriju…
Glazjev: Radilo se o hladnoj i pragmatičnoj računici koja je bila sračunata na uvlačenje Rusije u novu spiralu konfrontacije. Na tom planu će on nastavljati Obaminu liniju. To je razrađena strategija Sjedinjenih Država.
Ta strategija zahvata sve veći deo sveta i pretnja je i našoj i svetskoj bezbednosti. Ne treba očekivati ozbiljniju korekciju vašingtonske antiruske politike. Rusija je za Amerikance samo jedna od karika u lancu haosa koji oni prave po svetu da bi pojačali kontrolu nad njegovom periferijom i zadržali globalnu hegemoniju u konkurenciji sa Kinom.
Anglosaksonci imaju interese koje uvek ugrađuju u svoj odnos prema svetu.
VZGLjAD: Da li je Tramp još u vreme predizborne kampanje znao da neće održati obećanje da se SAD pod njegovom vlašću neće mešati u stvari drugih zemalja?
Glazjev: On je pragmatičan čovek, koji se prilično cinično ponašao u biznisu, objavljujući i bankrotstvo nekoliko puta. On se ne boji defolta SAD zbog dugova do kojeg će, po mojim procenama, neizbežno doći. Pogrešno je misliti da Tramp pod pritiskom emocija donosi strateške odluke.
Zato verujem da se i za napad na Siriju odlučio vrlo smišljeno. Činjenica da je napad počeo usred posete Si Đinpinga indirektno ukazuje da je Tramp imao za cilj da i kineskog lidera uvuče u tu antirusku akciju.
Na svu sreću, i naši odnosi sa Kinom se grade na pragmatičnoj osnovi. Ni nama ni Kini rat nije potreban. U našem zajedničkom interesu je da se pravi antiratna koalicija koja može obuzdati američku agresiju. A da bi ona to mogla – ta koalicija mora raspolagati mogućnostima koje su uporedive sa američkim.
Sjedinjene Države emituju dolar kao svetsku valutu, pa su njihove mogućnosti bezgranične, a naše veoma ograničene. odustajanje od dolara kao svetske valute je zato jedini način da se neutralizuju mogućnosti SAD za pojačavanje agresije. Ako to uspemo u okvirima Velikog evroazijskog partnerstva – američka vojno-politička mašinerija će se zbog odsustva novca brzo raspasti.
Pretpostavljam da Čamerike neće biti i da upravo Tramp oličava nemogućnost tog projekta. Vašington i Peking mogu jedino normalizovati odnose na nižem nivou.
VZLjAD: Amerikanci i Kinezi imaju šta da ponude jedni drugima…
Glazjev: Imaju veliki manevarski prostor jer je saradnja među te dve zemlje veoma obimna i raznovrsna.
Samo, Vašington u Kini vidi glavnog konkurenta. Kina je u ekonomiji već prevazišla SAD.
Njena spoljnoekonomska strategija lišava Amerikance kontrole nad znatnim delovima svetskog tržišta.
VZGLjAD: Kina nudi saradnju bez nametanja liberalnih principa…
Glazjev: Da, bez ikakvih revolucija, političkih destabilizacija i špijunaže, što je takođe veoma važno.
Treba imati u vidu se među zemlje koje su lideri po ekonomskom rastu probijaju Etiopija i Laos – one primenjuju kineski model i imaju pomoć kineskih investitora.
Objektivno gledano, Amerika gubi konkurentsku borbu sa Kinom. Kina je, zapravo, već pobedila i postaje novi globalni centar ekonomskog razvoja…
Amerikanci su izgubili ekonomski rat, ali ne žele da se pomire sa tim i da priznaju da se svet izmenio i da se njihov model liberalne globalizacije potrošio. Da svetu treba saradnja sa dominacijom međunarodnog prava.
Američka vladajuća elita to, na žalost, još ne razume…
(Agencije)