„Događaju se veoma zabrinjavajuće stvari, a svetska javnost to ne shvata..!“
VLADIMIR Putin je – u okviru Peterburškog ekonomskog foruma – po tradiciji razgovarao sa šefovima međunarodnih informativnih agencija.
Pritom je odgovorio i na njihova pitanja koja su se ticala, sankcija, „ruskih hakera“, demilitarizacije Kurilskih ostrva i Putinovih odnosa sa Angelom Merkel.
Ruski lider je odmah na startu ocenio da se njegova zemlja bori za svoje legitimne nacionalne interese, a da drugi pokušavaju da je u tome obuzdavaju koristeći se i merama koje izlaze izvan okvira međunarodnog prava:
„A sada uviđaju da to ne funkcioniše, da je efekat ravan nuli. Zato kod nekih postoji unutrašnje ogorčenje i želja da svoje ipak isteraju. Otuda i njihova težnja da zaoštre situaciju. Na žalost onih koji to čine – mi im ne dajemo povod, ali se oni trude da ga nađu, čak i na, kako se kod nas kaže, golom mestu“.
Putin je ocenio da je u nekim delovima sveta u porastu rusofobija i da čak prelazi sve zamislive granice, a to je objasnio ovako:
„Rusofobija je očevidna. U nekim zemljama zaista kao da nema granice.
Sa čime je to povezano? Smatram da je koren u tome što se učvršćuje višepolarni svet. A to monopolistima nije po volji“.
Izrazio je nadu da sve neće trajati dugo jer nanosi štetu svima:
„Čini mi se da to već počinju da shvataju. Već vidimo da se stvari poboljšavaju. Nadam se da će ta tendencija ostati“.
Putin je naglasio da ne podržava nikoga od učesnika nemačkih parlamentarnih izbora koji će se održati u septembru:
„Nama u Rusiji je svejedno sa kime ćemo (u Berlinu) sarađivati. Važno nam je jedino da to budu ljudi raspoloženi za konstruktivnu saradnju kao i mi.
Nemamo nikakve favorite. Gospodina Šulca ne poznajem, ali je to iskusan čovek koji je odavno u politici – i evropskoj i nemačkoj. Sa Angelom Merkel imm mnogo raznoglasja, ali i dosta dodirnih tačaka, uključujući ekonomiju u međunarodnu politiku“.
Kao i posle razgovora sa Emanuelom Makronom, naglasio je da ni jedna jedina nemačka kompanija nije zbog sankcija napustila rusko tržište.
Govoreći o „ruskim hakerima“, ukazao je:
„To su slobodni ljudi, kao i umetnici. Slikar, na primer, ustao ujutro i – ako je dobrog raspoloženja – počinje da radi na novoj slici. Tako je i sa hakerima: probudili se, pročitali da se nešto događa u međudržavnim odnosima, pa – ako su patriotski orijentisani – počinju da daju svoj doprinos borbi sa onima koji loše govore o Rusiji. Teoretski je i to moguće. Međutim, time se u Rusiji niko nije bavio i ne bavi na državnom nivou“.
U nastavku je dodao: „Duboko sam ubeđen da nikakvi hakeri ne mogu kardinalno uticati na tok izbornih kampanja u drugim zemljama. Ono što oni mogu da urade – ne leže na svest naroda i ne može da utiče na krajnji ishod“.
Japansku agenciju Kjodo interesovala je „moguća demilitarizacija Južnokurilskih ostrva“. A Putin je naglasio da se to može postići, ali da mora da dođe do smanjivanja napetosti u celom regionu.
„Na Dalekom Istoku se povećavaju vojni potencijali. Naše držanje je iznuđeno.
Ovo što se događa remeti stratešku ravnotežu u svetu, a svi ćute kao da se ništa ne događa. Nas niko ne sluša. Međunarodna javnost živi u neshvatanju onoga što se događa, a to što se događa je veoma ozbiljno. To je zabrinjavajući proces“.
Ruski lider je objasnio da trku u naoružanju podstiče širenje američkog sistema PRO u Evropi i na Dalekom Istoku. Pa istakao:
„Rusija nema nameru da apatično gleda na širenje američke protivraketne odbrane čiji su se elementi pojavili i u Južnoj Koreji.
Mi ćemo usavršavati svoje sisteme probijanja protivraketne odbrane. Kurilska ostrva su podesno mesto za pariranje pretnjama bezbednosti Rusije“.
Putin je izneo pretpostavku da će Amerikanci – pod nekim drugim izgovorom – nastaviti postavljanje sistema PRO čak i ako Severna Koreja obustavi atomske i raketne probe.
Posebno je ukazao: „Možda bi to uradili i bez traženja izgovora, kao što čine u Evropi. Rusija, naravno, mora nad tim razmišljati.
Kad bismo Kurile prepustili Japanu – to bi značilo mogućnost da se na njima pojave američke trupe, a za nas je to apsolutno neprihvatljivo.
BazeNATO se primiču našim zapadnim granicama, vojni kontingenti se povećavaju. Šta mi da radimo? Da na sve to bezvoljno gledamo? Ne, mi reagujemo. Isti slučaj je i sa Dalekim Istokom“.
(Agencije)