DOGOVOR U SANKT PETERBURGU: Razbijanje ukrajinske kopnene armije i smena proameričkog režima u Kijevu!
Naučna konferencija „Ukrajinska kriza i globalna politika” održana je od 15. do 17. maja u Sankt Peterburgu.
Konferenciju je organizovao Ruski institut za strateška istraživanja u saradnji sa Udruženjem Ukrajinaca iz Sankt Peterburga, društvenim pokretom „Nasleđe” i Koordinacionim savetom patriotskih snaga Sankt Peterburga.
Ciljevi su bili: razmatranje trenutne geopolitičke situacije povodom ukrajinske krize i traženje pozitivnog rešenja za izlazak iz ukrajinskog konflikta.
Organizatorima je uspelo da okupe više od stotinu predstavnika ruskih organizacija iz Ukrajine, najvećih blogera, pisaca, javnih radnika i drugih lidera javnog mnjenja iz Rusiji i Ukrajine. Učesnici su slušali izveštaje eksperata, razmenili mišljenja o uzrocima i načinima izlaska iz ukrajinske krize, a i o tome – kakva bi trebalo da bude strategija Rusije.
Među glavnim govornicima bili su ruski i ukrajinski politikolozi: Rostislav Išćenko, Mihail Remizov, Sergej Mihejev, Oleg Nemenskij, Valerij Korovin, Bogdan Bezpaljko, bivši ministar odbrane DNR Igor Strelkov, javni radnici Anton Gurjanov, Aleksandr Aleksandrovski, Vladimir Rogov, Jegor Kvasnjuk, Igor Druz, Boris Rožin, Dmitrij Dzigovbrodski, Andrej Kovalenko i Sergej Koljasnikov. U radu konferencije su uzeli učešća i predstavnici organizacija ruske kulture iz Odese, Zaporožja, Harkova, Kijeva, Sumija, Poltave, Dnjepropetrovska, Černigova, Hersona, Nikolajeva, Žitomira, Čerkaska i drugih gradova.
Plenarnu sednicu je otvorila načelnica Centra za studije problema susednih zemalja – zamenik direktora RISI Tamara Guzenkova. U studiji „Ukrajinska kriza i budućnost Ukrajine. Formulisanje problema” ona je primetila da svi ozbiljni stručnjaci priznaju u ukrajinskom konfliktu ili dve (Rusija i SAD), ili tri strane (Rusija, SAD i EU) – jedino pitanje je da li je Ukrajina predmet sukoba između dve supersile, ili sredstvo, koje SAD i njeni sateliti koriste za uništenje Rusije.
„Lopov, uhvaćen za ruku, i više puta javno razobličen, drsko nastavlja da sprovodi svoj projekat” – konstatovala je Guzenkova. Prema njenim rečima, strategija izlaza iz krize zavisi pre svega od razumevanja globalnog konteksta, na osnovu koga se ova kriza i razvila.
Predsednik Centra za sistemske analize i prognoze Rostislav Išćenko razvio je dalje ovu ideju, navodeći da „… Umesto reči „Ukrajina” može da stoji ime bilo koje druge teritorije, a pravo rivalstvo je moguće samo između SAD i Rusije, zemalja koje imaju uporedive kapacitete naoružanja (ekonomija ovde ne igra ulogu: varvari su imali beznačajni nivo BDP-a u odnosu na Rimsko carstvo, ali su ga osvojili). Svima nama je neophodno da shvatimo da je rat koji Sjedinjene Države pokušavaju da nam nametnu u Ukrajini ili negde drugde – rat za opstanak. Mi moramo da pobedimo u ratu, a ne da uspešno završimo jednu operaciju”.
Predsednik Centra političke konjunkture Sergej Mihejev je rekao, da su „pobediti” i „preživeti” – dve različite strategije: danas Rusija pokušava upravo da preživi u uslovima američke hegemonije.
Po mišljenju predsednika Instituta nacionalne strategije, Mihaila Remizova, odnos između SAD i Rusije treba, u suštini, posmatrati kao odnos globalne imperije i buntovnika koji je uputio izazov imperijalnom novom svetskom poretku. Stoga Rusija mora da ostvari ne toliko pobedu, koliko faktičku nezavisnost u kulturnim, finansijsko-ekonomskim i drugim sferama.
Na drugoj strani, Igor Strelkov smatra vojnu operaciju sa razbijanjem ukrajinskih kopnenih snaga i kasniju smenu proameričkog režima Porošenka i Jacenjuka najefikasnijim načinom da se spreči veliki rat i prekine produžavanje ukrajinske krize, koju su SAD dizajnirale kako bi pritisnule Rusiju: Sa vraćanjem Krima Rusija je prešla Rubikon, ali sada se to opravdava, rečima, da su reku pobrkali. U ratu ne treba preživeti, već pobediti. Slabljenje intenziteta borbe dovodi do degradacije armije i pozadine.
Po mišljenju Strelkova, SAD su za sada jedini moderator sukoba u Ukrajini, u velikoj meri zahvaljujući činjenici da „Rusija ni sama ne zna šta hoće. Ona jednom rukom pomaže DNR i LNR, a drugom ih – gura nazad u Ukrajinu”. Strategija SAD bazira se na proširenju konflikta u Novorosiji i njegova dalja eskalacija je neizbežna u bliskoj budućnosti – uveren je Strelkov.
Međutim, ceo niz stručnjaka iz različitih regiona Ukrajine je tvrdio da većina građana ove države ne prihvata rusofobsku retoriku kijevskih vlasti. Na primer, 9. maja 2015. godine u Odesi, više od 40 hiljada građana je izašlo na ulice sa georgijevskim lentama, uprkos pretnji i teroru Službe bezbednosti Ukrajine. Međutim, ljudi su primorani da se prilagode postojećem režimu, jer su proruske snage u Ukrajini previše slabe i neorganizovane da bi otvoreno podržale Rusiju.
„Sjedinjene Države su svih ovih godina sprovodile proces ukrajinizacije, a Rusija po tom pitanju nije uradila praktično ništa – ruski oligarsi su „testerisali” novac zajedno s Ukrajincima, a vaspitavanjem novih generacija se bavio Zapad”, – konstatovao je jedan od stručnjaka.
Po rečima predstvnika „Kulikovog polja” iz Odese, Jegora Kvasnjuka, tajna uspeha, ali istovremeno i greška SAD, u tome je što su se oslanjale na primitivan identitet: ako sebe smatram Ukrajincem i onda moram da se izjednačim sa dokazanim radikalom.
„Ali, njima nikad nije palo na pamet da nas pitaju da li mi želimo da budemo Ukrajinci. Oni su uzbunili ove budale, ubeđujući ih da su Ukrajinci – poseban narod, da Ukrajinci – nisu Rusi, gajili su u njima nasilje, osiguravali im društveno napredovanje. Došlo je do toga da su u pasošu pisali „Ivaniv” umesto „Ivanov”. Pre godinu dana, Sjedinjene Države su odlučile da je došlo vreme za to – i ludaci su počeli da ubijaju. Ali, SAD su se preračunale: na Majdan su izašli uglavnom plaćenici”.
Vodeći naučni saradnik RISI Oleg Nemenski ukazao je na to da je postsovjetska Ukrajina – zemlja bez većine. Svaka javna politika u njoj se svodi na rad oko identiteta u cilju stvaranja barem privremene većine. Prema mišljenju ovog stručnjaka, poslednjih godina primetan je zanimljiv proces: ruski jezik postaje indikator samosvesti dela stanovništva Ukrajine. On je privremen i može da preraste u oživljavanje ruske samosvesti, kao što se to desilo u Donbasu. Ali, takođe se razvija i fenomen ruskojezičnog ukrajinstva, što će imati ozbiljne posledice. Strategija vraćanja Ukrajine u Ruski svet mora nužno biti povezana sa radom na identitetu i uključivati element regionalne samosvesti, jer sve ukrajinske zemlje su – iskonske ruske zemlje, samo je njihova istorijski sudbina evoluirala na različite načine.
Sociolog Kopatko oglasio je podatke ispitivanja javnog mnjenja koji su bili novost za deo učesnika konferencije. Ukrajinska kriza u njegovoj studiji poprimila je drugu dimenziju, u kojoj je daleko više definisana raspoloženjem ukrajinskog društva, nego spoljnim uticajima.
Završna reč načelinka Centra za humanitarne studije – zamenika direktora RISI Mihail Smolina prirodno je zatvorila konferenciju. On je naveo da, uprkos nizu ozbiljnih problema, primetnih u rešavanju krize u Ukrajini, ipak postoji mogućnost njenog uspešnog završetka. Ovo zahteva, pre svega, delovanje sa izbalansiranim pristupom i uzimanjem u obzir izmena situacije. Kriza se produžava i zahteva planski i postupni pristup za uspešno rešavanje.
U principu, većina stručnjaka je govorila o neprihvatljivosti vojnog rešenja konflikta u Novorosiji i Ukrajini: kako je rekao jedan od učesnika diskusije, „neophodno je sačekati dok Ukrajina po nalogu SAD ne prekrši Minske sporazume i onda zauzeti novu pregovaračku poziciju”.
(Preveo Srđan Đorđević, Fakti)