Đukanović iz SNS-a otkriva: KAKO SE IZNUTRA NAPADAJU SRPSKE SLUŽBE..

Piše: Vladimir Đukanović
Ne znam zašto, ali novinarka Danasa imala je potrebu da mi stavi u usta termin koji nisam upotrebio prilikom davanja izjave u kojoj je tražila moj komentar o nekakvom istraživanju izvesnog Instituta za evropske poslove i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u vezi sa merama nadzora koje primenjuje Vojnobezbednosna agencija (VBA).

Naime, napisala je da sam ja za te organizacije rekao da su „strani plaćenici“. Pošto imam snimak tog razgovora – jer svaku izjavu koju dajem telefonom ja lepo snimim – mogu i da dokažem da taj termin nikada nisam upotrebio.

No nije to ni toliko bitno. Svakako prema tim organizacijama i njihovim „istraživanjima“ imam krajnje rezervisan stav, pa čak mogu i da izrazim sumnju da rade za nečije interese, jer metod tog njihovog „istraživanja“, u kome sam i sam na izvestan način bio učesnik, mi to ukazuje.

To je i bio razlog što sam prihvatio da me anketiraju kao člana skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, jer sam želeo da čujem njihova pitanja i način kako ih postavljaju, s obzirom da iz takvog razgovora neko ko se bavi radom službi može da zaključi šta je njihov cilj. No da ostavimo to po strani.

ŠABIĆ PROTIV SLUŽBI

Drugo je nešto u pitanju. Naime, oni su zatražili od Ministarstva odbrane preko Poverenika za informacije od javnog značaja krajnje neverovatne zahteve na koje bi im se svaka služba na belom svetu nasmejala, a nisam siguran da ih recimo u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, ne bi možda i priveli radi ispitivanja zašto to njih interesuje. Tražiti od bilo koje službe na svetu da vam obrazlaže zašto je protiv nekog lica primenila određenu meru nadzora potpuno je van pameti.

Na moje zgražavanje, Rodoljub Šabić im je udovoljio, pa je poslao zahtev prema Ministarstvu odbrane sa naredbom da VBA ta dokumenta dostavi. Međutim, pošto su sami zahtevi bili prilično nestručno sročeni, pa se iz njih zaista nije moglo ni zaključiti šta se konkretno traži, Ministarstvo odbrane je odgovorilo da VBA tražene informacije i dokumenta ne poseduje, što je suštinski tačno.

To je, naravno, bio povod da se krene sa orkestriranom kampanjom prema VBA kako ona nema evidenciju prema kome sve primenjuje mere, te da ona navodno radi mimo zakona i prisluškuje koga stigne.

To je inače notorna glupost, a mi koji smo u Odboru za kontrolu službi bezbednosti to najbolje znamo. Naravno, onda je napadnut i sam Odbor za kontrolu službi bezbednosti kako u njemu sede nestručni ljudi koji ne znaju šta da traže i šta da kontrolišu, što je posebno budalaština.

Elem, pod punom odgovornošću tvrdim da je baš u VBA Odbor za kontrolu službi bezbednosti imao krajnje otvoren odnos i da nam je pruženo na uvid apsolutno sve što po zakonu imamo pravo da kontrolišemo. Sve moguće mere, naravno, koje nisu trenutno operativne, već koje su završene, pružene su nam na uvid i mogu da kažem da je VBA postupala besprekorno po zakonu.

To isto mogu da tvrdim i za BIA.

Pošto smo mi, kao članovi tog odbora, pod zakletvom da ne smemo da iznosimo ono što je po zakonu označeno kao tajna (državna, službena, strogo poverljivo…) svakako je nenormalno očekivati da kažem koje smo predmete nadledali, ali za javnost jeste bitna je činjenica da naše službe rade apsolutno u skladu sa zakonom.

AROGANTNE NEZNALICE

Šta je onda poenta ovakvih pomalo začuđujućih zahteva i ove kampanje?

Ne bih da ulazim u teorije zavere, ali očito je mnogima sa strane danas teško da prodru u naše službe.

Jedan od osnovnih zahteva pokretača ove kampanje je da Odbor za kontrolu službi bezbednosti ne bi trebalo više da radi svoj posao, jer je, prema njihovoj oceni, nestručan, nego će oni, kao samozvani veliki stručnjaci, da to rade. Možda su im namere iskrene, mada, kada im se pogledaju biografije i dotacije za njihove organizacije, zaista imam pravo da sumnjam u to.

Ali zanima me samo prema kom kriterijumu su oni nekog ocenili da je nestručan, a kako su to oni toliko stručni.

Hajde da se merimo u znanju o ovoj problematici. Nisam siguran da bi dobro prošli, jer, po načinu kako su zahteve prema Ministarstvu odbrane koncipirali, vidi se da o ovome zaista malo znaju.

Sa druge strane, zamislite kada bi im neka služba pružila na uvid sve to što su tražili?

Kao na dlanu bi imali sve o tome koji su njeni resursi, kakvim kapacitetima raspolaže itd. Još možda da im se pruži na uvid imena i prezimena operativaca i kompletan metod rada, pa bi onda mogli i da ugasimo službu.

Otuda, mogu samo da se nasmejem na sve primedbe dotičnih, posebno prema odboru za kontrolu službi bezbednosti i meni lično, a potom i na optužbe prema VBA – koju je inače neretko potencirao i sam Saša Janković dok je bio zaštitnik građana i za koga sam gotovo ubeđen da je to radio po zadatku a za koga su opet ove organizacije žestoko agitovale kroz NVO sektor tokom predsedničke kampanje. Kao uostalom i sva istinski stručna javnost koja se bavi ovom tematikom.

(Standard)