Evo šta znači skok švajcarskog franka, koji će još jačati: Bankrot za preko 20.000 srpskih porodica!
Švajcarski franak samo može da bude još jači, pa građani koji su uzeli kredite u ovoj valuti ne mogu da se nadaju ničem dobrom, jedino ih može spasti akcija države po ugledu na Hrvate i Mađare, ali ona zasad ćuti.
Oko 22.000 klijenata u Srbiji koji imaju kredite u švajcarcima, mahom stambene, nadaju se da će nadležne finansijske vlasti u zemlji fiksirati kurs franka i tako sprečiti ogroman rast njihovih kreditnih obaveza.
Dan posle
Franak je u četvrtak za samo jedan dan ojačao oko 20 odsto, što znači rast njihovih obaveza u dinarima za skoro isti iznos. Udruženje Efektiva zatražilo je juče od nadležnih da se odmah fiksira kurs franka, kako su to uradili u Mađarskoj, a koji je kod nas pre rasta bio 102 dinara, a sada je 121.
– Tražimo hitno reagovanje Narodne banke Srbije i Udruženja banaka Srbije (UBS). Predlažemo konverziju kredita u evro, ali po kursu koji je važio na dan isplate kredita, i dalju otplatu po uslovima za kredite u evrima – navode u Efektivi.
Dragovan Milićević, ekonomista i član Udruženja finansijskih analitičara, kaže za Kurir da država i kod nas može da reaguje, ako hoće. On dodaje da Srbija, po ugledu na Hrvatsku, može da prevede ove kredite u dinare, dakle domaću valutu, i da ih građani tako vraćaju uz usklađivanje sa inflacijom.
– Moguć je dalji rast franka i građani nikad neće moći da otplate te kredite – upozorava on.
Interes banaka i klijenata
I Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Kurir da ako se država, NBS i UBS ne dogovore, veliki broj građana neće moći da vraća zajmove i povećaće se broj nenaplativih kredita. Obostrani interes banaka i klijenata je da se ovaj problem reši.
– Klijenti neće to moći da podnesu – jasan je on, i ističe da će „visoki rizici ostati u 2015. i mogu da dovedu do novih pomeranja kursa i odvedu mnoge u potonuće“. Đukić nije iznenađen eksplozijom kursa franka, koju je izazvala nestabilna geopolitička situacija i nemoć Evropske centralne banke da reši problem kreditne i privredne aktivnosti, zbog čega Švajcarska centralna banka nije htela da toleriše da franak trpi sunovrat evra. Dok ovi uzroci ne nestanu, teško da će doći do slabljenje franka. U Ministarstvu finansija i NBS nisu imali odgovor da li će reagovati povodom jačanja franka. Nisu komentarisali ni predlog Efektive.
Damnjanovićeva: Sačekati oporavak tršišta
Branka Damnjanović, članica Izvršnog odbora AIK banke, kaže za Kurir da je u ovom trenutku najvažnije ne paničiti i sačekati da se tržište oporavi od prvobitnog šoka.
– Posle toga će moći da se ustanovi o kolikom se zapravo problemu radi i ima li potrebe za intervencijom NBS i drugih nadležnih organa sa ciljem da se građanima ove obaveze relaksiraju – smatra ona i podseća da je za njih opcija prelazak na kredite indeksirane u evrima, čime bi prihvatili gubitak nastao dosadašnjim jačanjem franka, ali i sprečili nove neizvesnosti sa ovom valutom.
Činjenice i Bilans
– Dva do 2,5 puta je ojačao franak u odnosu na dinar i toliko su se uvećale obaveze građana u dinarima
– 8,14 odsto zajmova građana u Srbiji je indeksirano u švajcarcima
– Jedan odsto kredita privrede je indeksirano u švajcarskoj valuti
– 46 odsto svih kredita u Poljskoj je indeksirano u francima
Saveti stručnjaka
– uzimanje kredita samo u krajnjoj nuždi
– zaduživanje u onoj valuti u kojoj su primanja jer se tako sprečava rast obaveza usled promena vrednosti kursa stranih valuta
– stambeni kredit mora da bude indeksiran u stranoj valuti, birati evro
– kod kratkoročnih pozajmica birati dinar
(Kurir)