Haradinaj najavljuje „kosovsko proleće“!

Ako se vrate izbeglice koje su proteklih meseci napustile Kosovo, može da se stvori kritična masa, jer će se vratiti praznih džepova, bez nade, i kao takvi imaće potrebu da se nešto na Kosovu promeni, smatra politički analitičar Behljulj Bećaj.

Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj upozorio je Vladu Kosova da ako nastavi da „igra u tajnosti“ može lako da se desi da se narod okrene protiv njih.

„Ne zaboravite, proleće se približava, a vi ćete morati da se suočite sa narodom“, poručio je Haradinaj vlastima u Prištini najvaljujući masovne proteste.

Da li je u pitanju samo oštra politička retorika jednog od bivših vođa OVK, ili se iza njegovih reči krije ozbiljna poruka i kome je ona upućena?

Dvostruka pretnja

Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, kaže za Sputnjik da bi trebalo sačekati „to proleće“, pa tek onda videti šta se krije iza Hardinajevih reči.

„Ako dođe do portesta, moraćemo da ispratimo nekoliko aspekata — šta su zahtevi, ko stoji iza njih… Haradinaj svakako ima potencijal za izazivanje protesta uz podršku ‘Samoopredeljenja’, a na ruku mu ide i socijalno-ekonomsko nezadovoljstvo naroda. Sve to može da bude usmereno na prekomponovanje vlasti u Prištini, jer treba se prisetiti da je bila dogovorena kombinacija da Hardinaj bude premijer, a ‘Samoopredeljenje’ deo vlasti, ali i na Beograd. Moguće masovnije okupljanje Albanaca na Kosovu moglo bi se iskoristiti kao pritisak na međunarodne faktore, a samim tim i na Srbiju. Očekuje se formiranje Suda za OVK i ne bih se iznenadio ako bi se tim protestima pokušalo njegovo marginalizovanje. Potencijalno ‘kosovsko proleće’, kažem, ako do njega dođe, može da se upotrebi i protiv formiranja Zajednice srpskih opština i pitanja imovine, jer Priština ne želi razgovore o ova dva pitanja sa Srbima. Ne bih se iznendio ni da, ukoliko se Albanci pokrenu, međunarodna zajednica pokuša da pritiscima od Srbije zatraži da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija, ili bar ublaži svoje stavove povodom zahteva Albanaca. Dakle, sve je u igri, ali ipak podsećam da se na Kosovu ne radi ništa bez ‘zelenog svetla’ spolja“, objašnjava Drecun.

Moguća eskalacija

On dodaje da su ovakve pretnje destabilizacijom uobičajeno sredstvo Albanaca, koje im je, kako kaže, nažalost, do sada donosilo dobre rezultate.

„Naravno, na Kosovu ne može ništa da se dogodi ako to ne odobre međunarodni sponzori“, naglašava Drecun.

Petar Miletić, bivši potpredsednik Skupštine Kosova, ne želi, kako kaže, da prejudicira stvari, ali napominje da je iskustvo pokazalo da je svaki protest na Kosovu potencijlno opasan.

„Nema sumnje da svaki protest može da eskalira u nešto više, ali pitanje je šta je Hardinajeva namera. Meni se čini da se iza svega krije, pre svega, njegova želja da preuzme liderstvo u opozicionom bloku koje sada ima ‘Samopredeljenje’“, ocenjuje Miletić.

Politički analitičar sa Kosova Behljulj Bećaj napominje da, ako se vrate izbeglice koje su proteklih meseci napustile Kosovo, može da se stvori kritična masa na potencijalnim protestima, jer će se vratiti ne samo praznih džepova, već i bez nade.

„Kao takvi, imaće potrebu da se nešto na Kosovu promeni. U tom slučaju, zbog ekonomske situacije, oni mogu da budu ‘upotrebljeni’ za masovne proteste i to ne samo od strane opozicije nego i Vlade. Ne mislim da je cilj da se sukobe opozicija i vlast, ali Haradinaj ne priča napamet, već ima neku osnovu. Da li će se protesti intezivirati i koliko, zavisiće od drugih faktora“, ocenjuje Bećaj.

(sputniknews.com)