KRITIČNO: Nemačkoj preti revolucija!
Kada je Luc Bahman s grupom istomišljenika u oktobru prošle godine osnovao na Fejsbuku grupu protiv „islamizacije Zapada” malo ko je mogao da veruje da je baš to početak otvaranja svojevrsne Pandorine kutije koja će uznemiriti Nemačku.
Naročito u to nisu verovali vodeći političari u Berlinu, kojima je dotad smetalo samo to što na političkoj sceni podršku dobijaju desničarska Alternativa za Nemačku i ultradesničarski NPD.
Međutim, kada je pokret „Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada” (Pegida) za samo dva meseca privukao pažnju cele nemačke javnosti i krenuo da proteste svakog ponedeljka u Drezdenupostepeno širi i na ulice ostalih gradova Nemačke, vodeća politička elita naprasno se zabrinula.
Ista ona nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je 2010. proglasila smrt multikulturalizma, sada naprasno izjavljuje da je islam deo Nemačke, pozivajući građane da pokažu toleranciju prema muslimanima.
Uprkos tome što se uz mitinge Pegide organizuju i kontramitinzi na kojima ljudi nose transparente s porukama „Ne, Pegida” i „Islam pripada i Nemačkoj”, seme ovog antiislamskog pokreta pustilo je klice i u Austriji, Belgiji, Italiji, Norveškoj, Holandiji, Švedskoj, Danskoj i Velikoj Britaniji gde su održani malobrojni protesti inspirisani ovim desničarskim populističkim idejama.
Ipak, izvorna Pegida jedina je nastavila s redovnim protestima na kojima pristalice nose nemačke zastave i uzvikuju slogane poput „Mi smo narod”, dok im Bahman, osnivač pokreta koji se ponovo vratio na njegovo čelo, najavljuje da će se uskoro dogoditi „evropsko proleće”.
Prema oceni nemačkog šefa diplomatije i socijaldemokrate Frank-Valtera Štajnmajera, Pegida je ozbiljno narušila imidž Nemačke na međunarodnoj sceni. Naglasivši da su omalovaženi negativni uticaji Pegide na Nemačku, Štajnmajer je nedavno kazao da prilikom svih poseta stranim državama mora da odgovara na pitanja u vezi s tim pokretom i da uvek jasno poručuje da Pegida nikad neće moći govoriti u ime Nemačke.
Međutim, veliko je pitanje da li su nemački političari razumeli razloge za stvaranje Pegide i da li je netolerantni stav prema muslimanima i imigrantima zapravo bunt protiv političkih i finansijskih elita, bunt koji se samo usmerava na slabiju grupu koja čini nemačko društvo. Da u tome ima istine ukazale su prve sociološke studije koje su se bavile time ko su zapravo pristalice Pegide. Istraživači Tehničkog univerziteta u Drezdenu opisali pristalice Pegide kao „nezadovoljne pripadnike srednje klase”, kao „prosečne građane”, pri čemu manje od četvrtine njih najviše brine islam, dok ubedljiva većina razlog za proteste vidi u svom nezadovoljstvu političarima i medijima kao i u opštom zabrinutošću situacijom s imigrantima.
S druge strane, istraživači Naučnog centra Berlin u Drezdenu ističu da je njihovo istraživanje ukazalo da pristalice ovog islamofobnog pokreta karakteriše „jasna sklonost ka desnici” te da čak 81 procenat ispitanih priželjkuju „hrabrost ka jačanju nacionalnog osećaja”. Prema rečima Sabrine Zajak, koja je istraživala ovaj pokret, čak 89 odsto pristalica Pegide na izborima bi dalo glas „Alternativi za Nemačku” (AfD).
Iako su je osnovali i vode je uglavnom uspešni i bogati muškarci, AfD kao i Pegida najviše pristalica ima na istoku Nemačke, u razgovoru za Dojče vele opunomoćenica nemačke vlade za pitanja istoka Nemačke, Iris Glajke, kaže da su uzrok toga negativna iskustva tamošnjeg stanovništva nakon ujedinjenja države. Glajkeova je nedavno predstavila rezultate studije „Nemačka 2014. Da li smo jedan narod?” u kojem se ukazuje da na istoku Nemačke vlada znatno veće nepoverenje prema političarima, jer se ljudi više osećaju neshvaćenim i omalovaženim.
„Ne postoji jednakost između istoka i zapada Nemačke, ni po pitanju životnog standarda”, naglašava ona i dodaje da se na istoku zemlje loše prihvata kada se u javnim debatama ne spominje dovoljno to da plate i penzije nisu iste u oba dela zemlje.
Osim toga, kod mnogih Nemaca na istoku još su živa iskustva kada se nakon ujedinjenja s planske prešlo na tržišnu privredu, što je dovelo do gašenja brojnih firmi. Kako ističe ona, za te ljude je taj proces „sinonim za stečaj i propast”.
„Stečajni postupci ne samo da su bili propraćeni običnim, nego i grandioznim greškama”, tvrdi ona, dodajući da Nemci s istoka na stvari oko sebe gledaju „skeptičnije, kritičnije i distanciranije”.
Sve ovo ukazuje da fenomen Pegide nije samo populistički uspon desničara u vreme ekonomske krize, koja se istini za volju najmanje oseća u Nemačkoj. Prema svemu sudeći, dobar deo uspeha osnivača Pegide da privuku brojne pristalice leži zapravo u nezadovoljstvu srednje klase aktuelnim sistemom. Sistemom koji je ograničava plate srednje klase dok bogatiji postane sve bogatiji, a vladajući političari – bilo da su demohrišćani ili socijaldemokrate – više slušaju interese finansijskih elita a manje interese svojih glasača. Čini se da je to isti onaj bunt protiv elita koji je na vlast u Grčkoj doveo Sirizu i gura Podemos da osvoji vlast u Španiji. Isti bunt samo što je u Nemačkoj usmeren na islam i imigrante. Baš kao i u Francuskoj i Velikoj Britaniji.
(Nenad Radičević / Politika)