MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA NEMAČKE PREDVIĐA: „Biće krvi u Srbiji“
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke u svojim izveštajima koristi uglađeni diplomatski rečnik, tako da bi neupućenima moglo da izgleda kao da je stanje u Srbiji, manje-više, normalno. Oni koji poznaju ovaj rečnik, ali i prate druge izvore, lako izvlače zaključke kako su nemačke diplomate mesecima unapred znale i za propast srpske letine i za pojačano delovanje naprednjačke „velike mašine laži“, kao i za represalije kojima su građani upravo ovih dana izloženi, a koje će tek da se zaoštravaju kako glad bude napredovala u Srbiji.
Srbija nije u fokusu nemačke spoljne politike, a još manje nemačkih medija, ali se povremeno pojavljuju izveštaji koji nikako ne idu u prilog zvaničnoj verziji srpskih političara kako je zemlja „čvrsto na evropskom putu“.
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke (Auswaertiges Amt, AA) redovno obaveštava saveznu vladu o stanju na terenu, odnosno u različitim zemljama sveta, koristeći pri tome saznanja koja dobija od svojih diplomatskih predstavništava. Jedan od takvih izveštaja urađen je i predat sredinom juna, a najranije njegovo citiranje u nekom od nemačkih medija bilo je 18. juna, kada je Srbija samo usput pomenuta. Međutim, i tih nekoliko rečenica je više nego dovoljno da bi se zaključilo šta u celom izveštaju (koji još nije u potpunosti dostupan javnosti) stoji o ovoj zemlji.
Nemačka ambasada u Beogradu, između ostalog, za sastavljanje svog izveštaja ministarstvu koristi i podatke koje joj dostavlja „Srpsko-nemačka privredna komora“, koja je, u suštini, istureno odeljenje „Nemačke privredne komore“ (IHK) integrisano u „Spoljnotrgovinsku privrednu komoru“ (AHK). Osnovni zadatak ovih privrednih nemačkih predstavništava u inostranstvu nije samo da uspostavljaju saradnju sa lokalnim privrednicima, već i da centralu i diplomatska predstavništva Nemačke obaveštavaju o stanju i tendencijama lokalne privrede.
Verovatno iz tog izvora potiče i procena MSP-a Nemačke iz juna meseca, kako „postoji realna opasnost od slabe letnje žetve u Srbiji“. U to vreme, vredi podsetiti, srpski zvaničnici su tvrdili kako letina nije ugrožena i da joj ni najavljene vrućine ni suša neće značajno naškoditi. Strani analitičari su, očigledno, bili “bolje obavešteni“.
Ono što ne stoji jasno napisano u izveštaju, ali može da se nasluti, jeste da je vlast u Beogradu potpuno nespremno dočekala i sušu i katastrofalno lošu žetvu. Koristeći isti izvor, nemačka televizija posvećena dobrim delom privredi, N-TV u svom prilogu od 22. jula, kada su srpski političari još uvek ubeđivali narod da je sve pod kontrolom, upozorila je kako će se Srbija i njena privreda od septembra suočiti sa novim, velikim izazovima.
Sa druge strane, ne samo da je vlast nespremno dočekala sušu za koju su strani analitičari znali još pre početka leta, nego je, isto tako, nespreman i republički budžet u kome nema dovoljno sredstava da se subvencionišu poljoprivredni proizvodi i istovremeno pristupi značajnijim povećanjima plata i penzija, što obećava sadašnja vlast u Beogradu.
U vezi budžetske situacije i propasti poljoprivrede, posebno je značajan u pomenutom citatu izveštaja nemačkog MSP-a nastavak rečenice o slaboj žetvi, a to je da će zbog toga „u pojedinim regionima izbiti opasnost od gladi“. Diplomatski rečnik je veoma oprezan, a ni nemački mediji nisu skloni senzacionalističkom pisanju, tako da izabrane formulacije mogu da izgledaju kao minimaliziranje predviđene opasnosti. Na običnom jeziku ova polurečenica bi glasila: ne samo da će glad da zavlada u Srbiji, već će ljudi od nje još masovnije umirati nego prethodnih godina!
Ministarstvo u ovom svom izveštaju nije imalo potrebe da podseća na ranije procene situacije u Srbiji, jer se podrazumeva da je ovo samo još jedan od redovnih raporta koji se uklapaju u prethodne. U svojim ranijim procenama, ministarstvo se pozivalo i na studije uglednih međunarodnih organizacija, koje su procenjivale da je svaki peti građanin Srbije gladan, da je još oko 25 odsto stanovništva neuhranjeno, a da je cela jedna trećina građana na ivici da postane siromašna. Manje od petine stanovništva bi, po ovim studijama, moglo da se smatra uhranjenim, mada je pitanje kakvog je kvaliteta ishrana koju uzimaju, i oni bi mogli da budu pošteđeni gladi koju za kraj ove godine najavljuje nemački MSP za Srbiju.
U svom poslednjem, junskom izveštaju Ministarstvo nije opovrglo ove prethodne procene, tako da se smatra da su one još uvek na snazi i da nema potrebe da budu ponavljane.
Ako bi samo oko jedne petine stanovnika moglo, eventualno, da preživi ono što Srbiju čeka za samo nekoliko nedelja, šta će biti sa ostalima? Ni tu MSP nema nedoumica, mada i dalje izveštava „u rukavicama“, kako je i uobičajeno u diplomatiji.
„…Nestašica osnovnih životnih namirnica i njihova visoka cena dovešće do značajnih socijalnih tenzija u srpskom društvu“, prenose mediji mišljenje nemačkog Ministarstva spoljnih poslova. Izraz „socijalne tenzije“ u diplomatskom govoru, posebno u rečniku koji koriste nemačke diplomate u dokumentima koji (kao ovaj) mogu da dospeju u javnost, označava pobune, štrajkove i demonstracije. Možda čak i revoluciju.
Da Ministarstvo političku situaciju u Srbiji smatra napetom, čak pred pucanjem, vidi se iz konkretnih aktivnosti koje je ovo ministarstvo preduzelo posle dobijanja i obrade podataka sa terena. Ovde se mora naglasiti kao ono za Srbiju ne predviđa posebno visok stepen opasnosti od islamističkog ili drugog terorizma. Na svojoj zvaničnoj internet stranici ono je putnike u Srbiju od početka terorističkih napada u Evropi upozoravalo da izbegavaju velike javne skupove, jer na njima, uobičajeno, teroristi najčešće deluju. Od proleća se ovo, bar što se tiče Srbije, promenilo i upozorenja su daleko alarmantnija, iako se opasnost od islamističkog terorizma (kada je Srbija u pitanju) nije povećala.
Analitičarima je skoro potpuno promakla činjenica da je početkom aprila meseca AA upozorio Nemce koji putuju u Srbiju da pored javnih skupova (utakmice, koncerti i slično) posebno izbegavaju demonstracije. Nije poznato da su do sada bilo gde u svetu islamistički ili drugi teroristi napali bilo koje demonstrante, tako da ovo upozorenje ne treba posmatrati u svetlu zaštite od terorizma.
Dobro obavešteni analitičari nemačkog ministarstva su još tada, proletos, procenili kako će aktuelna vlast u Srbiji silom da se obračunava sa demonstrantima koji traže njenu smenu, zbog čega se nemačkim građanima savetuje da izbegavaju skupove ovakve vrste…
Pomenuto upozorenje je još jednom potvrđeno u junskom izveštaju nemačkog MSP-a, odnosno ubrzo nakon poslednjeg brutalnog napada naprednjačkih batinaša na mirne demonstrante, novinare i slučajne prolaznike u Beogradu, na dan kada je Aleksandar Vučić polagao predsedničku zakletvu u Skupštini Srbije.
Iako koristi diplomatski rečnik, Ministarstvo na ovaj način jasno stavlja do znanja kako je vlast u Srbiji posvećena fizičkom obračunu sa svojim oponentima. Ove zaključke potvrđuju i drugi izvori, koji su manje diplomatski uglađeni.
U svom članku od 3. aprila, povodom pobede Vučića na predsedničkim izborima, nemački list „Koelner Stadt Anzeiger“ predsednika Srbije naziva „samodršcem“ i upozorava kako će on, uprkos svojoj jasnoj dominaciji na političkoj sceni, u drugoj polovini godine imati problema u vezi sa završetkom pregovora sa samoproklamovanom republikom Kosovom. Tada će, smatra izveštač pomenutog lista, opozicija dobiti dugoočekivanu municiju da napadne vlast, tako da će jedini način da Vučić ispuni svoja obećana data Zapadu oko priznanja Kosova biti otvorena represija nad političkim protivnicima.
Očigledno da ni Ministartsvo u svom junskom izveštaju nije kao jedini razlog za nastupajuće „tenzije“ u srpskom društvu smatrao neminovnu glad, već i opštu političku situaciju, posebno onu vezanu za tako osetljivo pitanje kao što je Kosovo. Ipak, dalje osiromašenje naroda biće glavni, ako ne i jedini okidač koji će na ulice izvesti mase nezadovoljnih ljudi.
Kako bi sprečila masovne nerede vlast će morati da pojača represiju nad svojim protivnicima, posebno nad medijima. Ministarstvo u svom izveštaju ukazuje na procene svetskih nezavisnih udruženja koja Srbiju pozicioniraju na dno lestvice poštovanja ljudskih prava i slobode medija, a ta situacije će se narednih dana još više pogoršati.
Vučićev režim ne utiče na medije samo tako što zabranjuje objavljivanje pojedinih vesti, prebija i na drugi način zastrašuje novinare, već i tako što u svojim medijima (a to su gotovo svi koji postoje na srpskoj medijskoj sceni) plasira dezinformacije pokušavajući na taj način da formira javno mnjenje koje će, zatim, da opravdava neki nasilnički akt vlasti.
Nemački televizijski dnevnik „Tagesschau“, koji se emituje svake večeri na prvom programu nemačke nacionalne televizije ARD, emitovao je 29. jula ove godine prilog koji odlično oslikava ono što kao „manipulaciju medijima“ kritikuje MSP.
Najstariji dnevni list na Balkanu, nekada ugledna „Politika“, objavila je 18. jula članak o nasilju u porodici. Ništa ne bi tu bilo neobično, da se nije citirao izvesni dr Petar Veličković iz Kanade koji je tvrdio kako su, uglavnom, majke te koje maltetiraju i ubijaju rođenu decu, dok su očevi u daleko manjem broju slučajeva izvršioci takvih dela. Na žalost urednika „Politike“, slika pomenutog doktora koju su objavili bila je fotografija jednog nemačkog poznatog sportiste.
Na prvi pogled je izgledalo kao da se desila greška u prelomu i da su fotografije zamenjene, zbog čega se dan kasnije „Politika“ izvinula svojim čitaocima. Međutim, još pre objavljivanja tog izvinjenja dopisništvo ARD-a iz Beča, koje pokriva i Srbiju, uputilo je pitanje redakciji „Politike“ o čemu se ovde zapravo radi. Kako nisu dobili nikakav odgovor, a narednih dana su se pojavila još dva članka u istom listu u kojima se citira isti neuropsihijatar iz Kanade, bez da je objavljena njegova fotografija, novinari su postali sumnjičavi. Posle upornih istraživanja utvrdili su da nigde na svetu, pa ni u Kanadi ne postoji ordinirajući forenzički psihijatar dr Petar Veličković.
Novinarima prvog programa nemačke nacionalne televizije nije bilo teško i da brzo otkriju motive zbog kojih je „Politika“ izmislila ne samo navodnog stručnjaka svetskog glasa, već i njegova „istraživanja“ koja su kao nasilnike u porodici označili majke.
U to vreme je Magazin Tabloid objavljivao seriju članaka o prvom beogradskom porodičnom nasilniku, Siniši Malom, koji je, uprkos tome, od suda tražio i dobio pravo da do razvoda deca žive kod njega, a ne kod majke.
Prilog „Tagesschau“-a od 29. jula, posle pomenutog opisa razloga zbog kojih je „Politika“ izmišljenim „istraživanjima“ i mišljenjima „eksperata“ pokušala da navede domaću javnost da veruje kako je sasvim normalno da sud starateljstvo nad decom dodeljuje ocu, završava se konstatacijom kako se ovako nešto u ovom, nekada uglednom listu, nikada u istoriji nije desilo. „Politika“ je ovom izmišljenom pričom, koja je otkrivena samo zato što je neko neoprezno postavio fotografiju poznatog nemačkog sportiste, nadmašila sve ono što je morala da radi i u vremenima najcrnjih diktatura iz prošlosti i dosegla dno na kome nije bila nikada ranije.
Ako je moguće izmišljati ovakve priče jedino da bi se opravdala jedna sudska odluka, možemo samo da zamislimo na šta je sve naprednjački režim u medijskim manipulacijama spreman kada je u pitanju očuvanje vlasti.
Konačno, ministarstvo u svom junskom izveštaju, posle navođenja opasnosti od „socijalnih tenzija“, zaključuje kako će ta situacija neminovno dovesti do pojačanog broja hapšenja, odnosno značajnijih represalija. Očigledno su još pre tri meseca nemački analitičari znali šta će se dešavati u Srbiji, a što narod upravo proživljava. Nije više samo opasno učestvovati u anti-režimskim protestima, opasno je svako anti-režimsko delovanje. Ukazujući na izveštaje međunarodnih organizacija za slobodu medija, Ministarstvo je preporučio da se veća pažnja posveti poboljšanju položaja i bezbednosti novinara u Srbiji, što je, opet, u diplomatske oblande uvijena formulacija koja ukazuje na neposredno predstojeći napad režima na njih.
Napadi tek predstoje
Mesec i po dana po objavljivanju u medijima jednog dela izveštaja nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, austrijski list „Der Standard“ 31. jula je objavio tragičan bilans stanja u srpskim medijima. Pozivajući se na izveštaje radija „Free Europe“ ovaj dnevnik tvrdi kako je od početka godine zabeleženo 47 napada na novinare u Srbiji, dok ih je cele prošle godine bilo 69, a 2015. „samo“ 36.
„Der Standard“ je izdvojio napad na novinare krajem maja, prilikom polaganja zakletve Aleksandra Vučića, navodeći kako su napadači „pristalice i članovi Srpske napredne stranke“, a posebno je istakao da su snimci napada i napadača predati javnom tužilaštvu koje još uvek nije reagovalo. Austrijski list u ovom svom kratkom članku apeluje na Evropsku Uniju, ali i sve njene članice, da više pažnje posvete novinarima u Srbiji i bez diplomatskih rukavica koje koristi nemačko ministarstvo ukazuje na opasnost daljeg zaoštravanja situacije.
(Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta) / Tabloid)