OVO SE SKRIVA OD SRBA: Devet uslova koje Srbija mora da ispuni kako bi nastavila put ka EU
Srbija se uveoma kratkomperiodusuočila sa teškimuslovima Evropske unije kojibimoglida zakoče nastavak evropskihintegracija ispreče otvaranje novihpoglavlja.
Još od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju priznavanje nezavisnosti Kosova kao uslov lebdi u vazduhu. Ta tema do danas nije izgubila na aktuelnosti, mada zvaničnim kanalima iz Brisela kao uslov nikad nije postavljena. Bar ne tako otvoreno. Priznavanje Kosova, na ovaj ili onaj način, od nas se očekuje na kraju puta, ali pre toga Srbija će morati da ispuni još niz uslova, od kojih su neki gotovo podjednako teški.
Na gomilu njih Srbija je već stavila potpis, krenula u njihovu realizaciju ili se za to priprema, ali koji su to zahtevi EU koji bi ozbiljno mogli da zakomplikuju i dovedu u pitanje evrointegracije Srbije?
KOSOVO – formalno priznanje nezavisnosti, odricanje od imovine i stolica u UN
USLOV 1: Prepuštanje „Telekoma“, „Trepče“ i „Gazivoda“ vlastima u Prištini – U ovom trenutku to su najteži uslovi koji su stavljeni pred Srbiju i na koje vlasti u Beogradu za sada ne pristaju. Njih jedefinisala Priština i stavila na sto u Briselu, a EU ih svojim ćutanjem praktično odobrava. Najveći problem je što bez napretka u pregovorima sa kosovskim vlastima Srbija ne može otvoriti nova poglavlja. Pred beogradske pregovarače nedavno je stavljen ultimatum da se odrekne imovine „Telekoma“ na KiM, a kosovske vlasti su donešenjem zakona „Trepču“ već definisali kao svoju. Slično se očekuje i za hidrocentralu Gazivode.
USLOV 2: Potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta sa Prištinom – To je uslov koji je postavila Nemačka i sa kojim se saglasila velika većina članica EU. Stavljanje parafa na takav dokument Kosovo bi praktično dobilo status države, a kako je više puta ponovljeno iz Berlina, to se od Srbije očekuje na kraju procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pred sam ulazak u EU.
USLOV 3: Stolica Kosovu u Ujedinjenim nacijama -Još pre tri godine Kosovo je počelo da lobira za prijem u UN i tada je Vlada Srbije izdala instrukcije svim funkcionerima i diplomatama da maksimalno lobiraju protiv takvih pokušaja. Međutim, ovaj uslov čeka nas na evropskom putu i biće sigurno na dnevnom redu u nekom trenutku. Za prijem u UN ključno je da se saglase sve članice Saveta bezbednosti, a za sada se tome protive Kina i Rusija. Od stava Srbije u ovom trenutku zavisi da li će njihova odluka biti promenjena.
Spoljna politika – Udaljavanje od Rusije i Kine
USLOV 4: Udaljavanje od Rusije (vojno i ekonomsko) – To je važan uslov za otvaranje poglavlja 31 koji se odnosi na spoljnu politiku. Veliki broj članica EU se protivi otvaranju tog poglavlja, jer Srbija ima blisku političku, ekonomsku i vojnu saradnju sa Moskvom u trenutku kada su zemlje EU prekinule odnose sa Kremljem. Pritom, Srbija ne osuđuje rusku vojnu intervenciju u Siriji.
USLOV 5: Uvođenje sankcija Rusiji – Ovo još nije uslov Beogradu, ali se očekuje da u jednom trenutku, kada bude otvoreno poglavlje o spoljnoj politici, i Beograd poput zemalja EU (ako tada budu bile na snazi sankcije) prekine odnose sa Moskvom. Srpski zvaničnici više puta su rekli da to nikad neće učiniti. Srbija je za Rusiju vezana ekonomski i zavisi od ruskog gasa i nafte, pa bi posledice uvođenja sankcija bile veoma ozbiljne. Opšte je mišljenje da nas Rusi drže u šaci zbog podrške Srbiji u međunarodnim organizacijama po pitanju Kosova.
USLOV 6: Usvajanje deklaracija o Kini i Belorusiji – Tokom usaglašavanja spoljne politike sa EU, Srbija će morati da usvoji deklaraciju u vezi sa poštovanjem ljudskih prava u Kini, koja zvanični Beograd, kao stalna članica SB, podržava u politici prema KiM. Takođe, Srbija ima sve bolje ekonomske odnose sa Kinom. Od srpskih vlasti očekuje se i da zvanično osudi izvršenje smrtnih kazni u Belorusiji, što do danas zvanični Beograd nije prihvatio. I dok u ovom trenutku ne izgleda realno da u Skupštini bude usvojen akt kojim će se osuditi zvanični Peking, ispunjavanje ovog drugog uslova je nešto realnije.
POJEDINAČNI USLOVI ČLANICA EU – Ukidanje svih istraga protiv hrvatskih ratnih zločinaca, Vlasi da se tretiraju kao Rumuni
USLOV 7: Hapšenje odgovornih za paljenje nemačke ambasade za vreme mitinga „Kosovo je Srbija“ – Već osam godina nema pomaka u otkrivanju istine o paljenju nemačke ambasade 2008. godine. Sve vlasti od tada su obećavale da će do kraja istražiti taj slučaj i uhapsiti odgovorne, ali do danas ništa nije učinjeno. A Nemci od tog uslova ne odustaju. U rezoluciji iz 2013. godine Bundestag je utvrdio da pristupni pregovori sa Srbijom neće biti zaključeni dok ne bude rasvetljen taj slučaj.
USLOV 8: Izmena zakona o univerzalnoj jurisdikciji, plaćanje ratne odštete Hrvatskoj i povraćaj kulturnog blaga
Sve ovo je od Srbije tražila Hrvatska i mada se radi o bilateralnim pitanjima, zvanični Zagreb je te uslove postavljao za otvaranje poglavlja. Nije poznato kako će se nove hrvatske vlasti odnositi prema Beogradu. U svakom slučaju, zakon o nadležnosti Srbije za ratne zločine na teritoriji bivše SFRJ verovatno neće biti promenjen, a plaćanje odštete porodicama žrtava značilo bi i priznavanje agresije na Hrvatsku, što nema osnov ni u jednoj haškoj presudi. Vraćanja kulturnog blaga moglo bi da bude tema u budućima razgovorima Zagreba i Beograda.
USLOV 9: Sprovođenje sporazuma sa Rumunijom o vlaškom pitanju – Pitanje vlaške manjine u Srbiji takođe komplikuje put ka EU. Srbija se obavezala da će omogućiti korišćenje rumuskog jezika vlaškoj zajednici, obezbediti slobodu veroispovesti na tom jeziku i omogućiti otvaranje Rumunske pravoslavne crkve u istočnoj Srbiji. Iako je to dogovoreno još pre pet godina, Srbija to do danas nije ispunila. Nezvanično, iza toga stoji Srpska pravoslavna crkva koja zbog borbe za vernike utiče na vladajuće strukture da taj uslov ne ispune.
(Tanjug)