Potpisani novi sporazum „EU SA VIŠE BRZINA“: Unija kakvu poznajemo se menja, a NAJGORE ĆE PROĆI ZEMLJE ISTOČNE EVROPE
Samit povodom 60. godišnjice potpisivanja Rimskog sporazuma trebalo je da bude više od proslave mira i jedinstva. Na njemu je formulisana „mapa puta“ posle Bregzita, koja treba da potvrdi veru u EU. Šta znači takozvana Evropa „u više brzina“?
Prema novom, slobodnijem, konceptu, članice EU će moći da sarađuju u različitim inicijativama, ukoliko to budu želele, dok će, istovremeno, onima koje to ne budu želele, biti omogućeno da odustanu.
U teoriji, to znači da nijedna zemlja neće biti prisiljena da potpiše bilo koji sporazum, ukoliko proceni da je on praktično ili ideološki neodrživ, piše Dojče vele.
Pojam Evrope „više brzina“ ni u kom slučaju nije nov: jedinstvena valuta i Šengenski sporazum deo su takvog pristupa. Međutim, ta ideja je dobila zamah zbog nedavnog zastoja u politici Brisela zbog pitanja odbrane i migracije, pitanja odbrane i migracije.
Na februarskom samitu u Valeti, nemačka kancelarka Angela Merkel bila je među prvim liderima koji su ukazali na mogućnost EU „više brzina“ da bi ubrzo potom tu ideju podržale i druge države osnivači bloka, koje daju prednost ubrzanoj integraciji pojedinih zemalja u odnosu na opšti zastoj.
Međutim, ovakvi izgledi izazvali su strahovanje pojedinih zemalja istočne i centralne Evrope da bi to moglo da potkopa institucije EU i nametne dominaciju većih članica.
Jaroslav Kačinjski, predsednik poljske vladajuće Partije zakona i pravde, kritikovao je takav potez, upozoravajući da bi mogao da dovede do raspada EU. Mediji spekulišu da bi Poljska mogla da uloži veto na predlog.
– Kačinski navodi da u Evropi vlada hegemonija Nemačke i da Merkelova insistira na odlukama koje su dobre za Nemačku i ni za koga drugog – rekao je za DW Jakub Višnjevski, potpedsednik nevladine organizacije GLOBSEC i bivši ambasador Poljske u OECD.
– Posmatrano kroz tu prizmu, svaka buduća integracija ojačavaće taj trend… kada će druge države na periferiji Evrope biti obespravljene i lišene prava kao što je protok novca iz Brisela kroz strukturne fondove.
Ko pada u drugi plan?
U međuvremenu, najnovije članice EU – Bugarska, Rumunija i Hrvatska – izrazile su zabrinutost da će biti potkopane institucije EU preko kojih mogu da vrše uticaj na kontinentu. Sve tri države su uložile ogromne napore u tranziciju u demokratiju.
Međutim, ako zapadnoevropske ekonomije izaberu svoj plan integracije, tim državama preti opasnost da imaju drugorazrednu ulogu u donošenju političkih odluka.
Međutim, svaki protest članica iz centralne i istočne Evrope protiv koncepta dve brzine bio bio poražavajući po region.
Prvo, veća fleksibilnost samo bi nametnula praktičniji pristup EU integraciji.
– Zemlje poput Austrije i Poljske već imaju pragmatičan pristup prema EU – kaže Dina Pardidžiz, koordinator programa u evropskom Savetu za spoljnu politiku.
– One prihvataju delove koji njima odgovaraju i zanemaruju one koji im ne odgovaraju. Fleksibilnija saradnja, čak i ako slabi strukturu EU, za njih ne bi bila loša – dodaje ona.
Drugo, iako će pristup više brzina nametnuti nove oblike saradnje, one će verovatno biti uspostavljena unutar aktuelnih sporazuma EU, a ne osnivanjem novih struktura.
– Države strogo vode računa da ne iznose predloge koji bi mogli da budu štetni – kaže Pardidžiz.
(Agencije)