„Putin je tigar svilene duše, hvala Bogu što postoji!“
Novinar “Blica” Ranko Pivljanin uradio je zanimljiv intervju sa našim poznatim rediteljem Emirom Kusturicom o njegovoj umetnosti, ali i mnogim drugim temama. Pričali su o aktuelnim problemima, svetskoj politici i budućnosti Srbije. Jedna od izjava koja je privukla pažnju jeste mišljenje ovog reditelja o Vladimiru Putinu.
– Hvala dragom Bogu da on postoji i da je postojao za vreme Slobodana Miloševića svet bi drugačije izgledao. On je zakonita pojava čije prisustvo u svetu obezbeđuje ono što globalizam poravnava i potire, a to je različitost. Putinova pojava na svetskoj sceni je pokazatelj da svetovi proističu iz nečega, a ne ni iz čega. I to je ono što je kontra globalizaciji. Ono što ne razumem jeste tendencija, recimo “Gardijana” koji njega izjednačava sa Miloševićem. Da li je to arogancija ili ignoracija, ne znam, ali mi nije jasno kako oni ne uvažavaju činjenicu da je Putin čovek koji ima toliko bojevih glava da uništi planetu. Privatno, Putin je tigar svilene duše. Bio sam kod njega kući i on je čovek koji kad si u društvu sa njim voli da priča ozbiljne stvari, ali i viceve.
O kapitalizmu i kulturi, Holivudu i “Farmi”
– Kapitalizam je postao jedna fatalistička ideja, a Holivud mu služi da opije i uspava kao Čehe na pivo. “Farma” nije samo rijaliti, ona je sve okolo, farma je ono što nazivam andergraund. Sede dvoje perverznih ljudi i gledaju ispred sebe svet kojim vladaju, a te formacije kao što je Holivud služe da uspavaju i anesteziraju taj svet i da mu ne da da misli.
O NATO-u i Holivudu
– Da bi Holivud postojao, njega obezbeđuje NATO. A gde god treba da dođe NATO, tu se prvo pojavi Madona ili Rolingstonsi- F16 i Mik Džeger su potpuno kompatibilni. Oni služe svrsi – dodao je Emir.
O Kini
– Desilo se da taj svet nije samo Amerika, već da je to sedam milijardi ljudi koje kontrolišu. I tu se pojavljuje Kina koja je u toj kvantifikaciji, najbrža i najjeftinija. Ako si tražio jeftinu radnu snagu kao osnovu kapitalističke proizvodnje, onda si doživeo da ima jedan koji je bolji. Tako je sada najuspešnija kapitalistička zemlja na svetu komunistička Kina.
O budućnosti Srbije i budućnosti u Srbiji
– Sklon sam da mislim da oni od kojih to najmanje očekuješ mogu da urade čuda. Činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji mene tera da podržim tu politiku. Međutim, dok god bude moglo da mi se zadrži minimum slobode koji sam imao za vreme Tita, biće u redu. Ako mi to bude ukinuto, ako ja budem naveden na to da govorim kako je Putin fašista i Hitler, moraću da bežim.
O članstvu Srbije u EU
– Mislim da je priča o priključenju Srbije Evropi, zapravo, priključivanje NATO paktu. Problem anketa koje govore o tome koliko je ljudi za Evropu, a koliko protiv je samo pitanje kreiranja javnog mnenja. Kako jedan narod koji je uz Srbiju, Libiju, koji je i sam bombardovan od tog NATO pakta, može da pristane i postane deo toga.
O Titu i Americi
– Tito je bio najbolji đak hladnog rata i znao je kad se vuku koji potezi. Pokušaj Miloševića da to preslika, nije išlo. U Titovo vreme su se Amerikanci bojali Sovjeta koji su bili naoružani do zuba i pozicija Jugoslavije kao “fifti-fifti zemlje” bila je napisana i na onom papiru u Jalti. Ta situacija je posle informatičke revolucije promenjena i mi smo svi pod uticajem Amerike, prisluškivani, praćeni i opservirani. Sreća okolnost je što Amerika nije samo zlo, već postoje i druge stvari za koje sam glasao: od rokenrol iluzije preko dobrih filmova.
O Olji Bećković
– Slobodu po kojoj smo se razlikovali od drugih je gradila i Olja Bećković. Ne zanima me da li je presudnu reč igrala korporacija ili politika, niti ulazim u prirodu odnosa između Vučića i Olje. Naša socijalna arena odjednom nema mesta i nema posla za Olju? Mislim da to kvari sliku Beograda koji je imao govornicu na kojoj su događaji dobijali završnu reč. Olja ima svoje mesto i mislim da na RTS-u može da dobije prostor.
O Koštunici
– Jednostavno, istekao mu je rok. On će ući u istoriju kao pametan čovek koji je svoj poliički opstanak određivao i dobrim potezima i onim koji su praćeni raznim uslugama.
O Moniki Beluči
– Ovde je ona osoba iz našeg susedstva koja deluje artikulisano i uverljivo. Jer iza svih tih Mona Liza i lepih žena pretpostavka je da nema ništa, a mi smo otkrili da Monika ima jedan duhovni raspon.
O Miloradu Dodiku
Dodik je najveštiji i najdarovitiji političar koga sam u životu sreo. To je, posle Miterana, čovek koji sa lakoćom rešava najteže probleme i u letu shvata ekonomske zakonitosti, i koji je, uz to, još i narodni čovek.
O sebi
– Sve ono što sam zarado vani uložio sam u Srbiju , za razliku od onih koji su sve što su zaradili u Srbiji izneli napolje. I zato sam manje-više bio kriv. Međutim, pošto je srpski narod još uvek dete, digla se kuka i motika da ti slomi vrat.
O životu i ljudima
Emir Kusturica, Aleksandar Konuzin, Velimir Ilić
– Živi se instantno, za ovaj trenutak. Ljudski vek je, što Andrić kaže, postojanje između dva nepostojanja. Sve se gleda kroz konzumetski odnos gde jedan čovek ima milijarde, a ovamo su stotine hiljada najobičnije ovce koje kreću za vukom koji prvu ovcu zakolje. On je nosi i rastže usput, a stado ide za njim. Tu je negde tragedija savremenog čovečanstva.
(Blic)