PUTIN JE UZEO MAČ: Sprema se “seča” u vrhu vlasti zbog pete kolone!
Šta god se desilo u budućnosti, činjenica je da će Putin ostati zapamćen kao jedan od najvećih lidera Rusije svih vremena.
On je uspeo da oživi Rusiju iz pepela i za manje od decenije je uspeo da stvori od nje supersilu koja može da stane na put Anglocionističkom carstvu. Ruski narod je prepoznao sve to, te Putin sada ima podršku 90% stanovništva.
Ipak, postoji jedan problem koji Putin nije rešio: pravi razlog zbog kojeg Kremlj još uvek nije reformisao rusku ekonomiju.
Kada je Putin došao na vlast 1999.-2000. godine, on je nasledio sistem koji su SAD dizajnirale po svom nahođenju. Za vreme Jeljcina, ruski ministri su imali manja ovlašćenja od zapadnih „savetnika“ koji su pretvorili Rusiju u američku koloniju.
Zapravo, Rusija je za vreme devedesetih godina prošlog veka bila u punoj kontroli SAD kao što su to Evropa i Ukrajina danas. Rezultati toga su bili katastrofalni: Rusija je opljačkana i iz nje je izneto na milijarde dolara, dok je ruska industrija potpuno uništena, a država maksimalno osiromašena.
Dva preostala centra vlasti – oligarsi i bivši KGB – primorani su da pronađu rešenje za ovu krizu i došli su na ideju da podele vlast, pri čemu je prvu predstavljao Anatolij Medvedev, a drugu Vladimir Putin. Obe strane su verovale da će moći da kontrolišu jedna drugu ida će ova kombinacija doprineti velikoj stabilnosti države.
Nazvaćemo grupu iza Medvedeva kao „Atlantske integracioniste“, a grupu iza Putina kao „Evroazijske suvereniste“.
Prvi su želeli da Rusija bude jednak partner sa Zapadom i da se Rusija u potpunosti integriše u Anglocionističko carstvo, dok je druga želela suverenizaciju Rusije i stvaranje multipolarnog međunarodnog sistema uz pomoć Kine i ostalih zemalja BRICS-a.
Međutim, Atlantski integracionisti nisu očekivali da će ih Putin istisnuti iz vlasti, okomivši se na najzloglasnije oligarhe poput Berezovskog i Kodorovskog, a zatim i na lokalne oligarhe i mafijaše.
Putin je uspostavio „vertikalnu osu moći“ i suzbio vehabističke pobunjenike u Čečeniji. Putin je pažljivo isplanirao okolnosti u okviru kojih se rešio najgorih ministara poput Serdjukova i Kudrina. Međutim, Putin nije uradio sledeće:
Trenutni ruski Ustav i sistem vlasti su čist proizvod američkih „savetnika“ koji su vodili Rusiju preko Borisa Jeljcina od 1993. do 1999. godine. Današnji problem Putina je taj što nema smisla da izbaci najgore ljude na vlasti ukoliko ne promeni politički sistem.
Međutim, glavna prepreka reformi političkog sistema jeste peta kolona Zapada koja se nalazi u i oko Kremlja. Putin to shvata, ali ne može tek tako da se izbori sa tim.
Ko predstavlja takozvanu petu kolonu?
Ruski analitičari najčešće spominju ovih devet imena:
Bivši prvi zamenik premijera Anatolij Čubaj, prvi zamenik guvernera ruske Centralne banke Ksenija Judajeva, zamenik premijera Arkadij Dvorkovič, prvi zamenik premijera Igor Šuvalov, guverner ruske Centralne banke Elvira Nabijulina, bivši ministar finansija Aleksej Kudrin, ministar za ekonomski razvoj Aleksej Uljukajev, ministar finansija Anton Siluanov i premijer Dmitrij Medvedev.
Naravno, ovo je samo deo liste koja je mnogo duža i koja uključuje brojne ljude u strukturi ruske vlasti. Niko od njih pojedinačno ne predstavlja pretnju po Putina, ali su oni kao grupa veoma opasan neprijatelj koji drži Putina u šaci. Međutim, Putin neće još dugo čekati da napravi čistku.
Jedan od znakova da se čistka bliži jeste činjenica da ruski mediji prilično kritikuju ekonomsku politiku i rad vlade premijera Medvedeva.
Mnogi ruski ekonomisti se slažu da pravi razlozi trenutne ekonomske krize nisu pad cene nafte i zapadne sankcije, već pogrešne odluke ruske Centralne banke i nedostatak delovanja vlade u smeru reforme i razvoja ruske ekonomije.
Oni koji otvoreno kritikuju petu kolonu su sada prilično zastupljeni u ruskim medijima i imaju prilike da u velikoj meri kritikuju ekonomsku politiku vlade premijera Medvedeva.
Ipak, Putin i pored toga još uvek ništa ne čini. Zapravo, on je na svom poslednjem govoru pohvalio rad ruske Centralne banke. Šta se tu tačno dešava?
Za početak, Putin se prosto pridržava zakona, za razliku od mnogih na Zapadu. On ne može samo da pošalje specijalne snage da uhapse ove ljude po optužbi korupcije ili malverzacije. To jednostavno tako ne ide u Rusiji.
Putin bi u teoriji mogao da otpusti čitavu vlast ili deo vlasti i da zaposli novog guvernera Centralne banke. Međutim, problem sa tim je što bi to pokrenulo ekstremno nasilnu reakciju Zapada.
Zapad bi u tom slučaju odreagovao gore nego kada je Rusija aneksirala Krim. Možda bi bilo tako, a možda i ne. Ipak, verovatnije je da je Putin zabrinutiji zbog rekacije ruske elite koja već nije oduševljena Putinom i koja bi se osećala ugroženom kada bi došlo do nečega sličnog.
Možemo to posmatrati iz dva ugla. Neko će reći da tenzije između Rusije i Zapada nikad nisu bile gore i da bi čistka samo napravila još veću krizu i haos. Međutim, koliko gore zapravo može da bude?
Nije li ovo savršen trenutak da se Rusija konačno otarasi pete kolone?
Samo Putin zna odgovor na ovo pitanje jer su njemu dostupne sve činjenice. Mi možemo samo da posmatramo šta se dešava. Možemo primetiti da su Rusi ljudi i iznervirani ekonomskom politikom vlade Medvedeva i da masovno podržavaju Putina uprkos lošem stanju ekonomije.
Možda Putin želi da stvari budu sve gore jer zna da bes neće biti usmeren na njega već na njegove neprijatelje. Zar to nije upravo ono što su ruske tajne službe uradile devedesetih godina?
Zar nisu dozvolili da nastane kriza kako bi mogli da poguraju Putina na vlast i reše se oligaraha? Zar nije Putin čekao da vehabisti u Čečeniji napadnu Dagestan pre nego što je poslao rusku vojsku?
Zar nisu Rusi pustili Sakašvilija da napadne Južnu Osetiju pre nego što su uništili čitavu njegovu vojsku? Zar nije Putin čekao da ukrajinski nacisti napadnu Donbas pre nego što je poslao zalihe i vojsku?
Putinovi kritičari će reći da nije bilo tako i da je Putin spavao na poslu, ali očigledno je da Putin dobio šta je hteo svaki put.
Putin je svestan da njegov pravi oslonac moći nije ruska vojska već ruski narod. To znači da on može da učini bilo šta kada jednom dobije bezuslovnu podršku ruskog stanovništva.
Upravo to se moglo videti u slučaju Krima ili intervencije u Siriji. Ruski narod je bio zabrinut zbog posledica tih dela, ali prihvatili su to jer su znali da ne postoji druga opcija.
Ono što je sigurno jeste da Putin još uvek nije rešio problem pete kolone u Kremlju i da se situacija postepeno pogoršava. Putinov sledeći zadatak mora biti potpuno suzbijanje Atlantskih integracionista.
(Webtribune.rs)