Putin je za Zapad pripremio „finansijsku bombu“ tešku dva biliona dolara
Piše: Konstantin DUŠENOV
Savreneni svet je pun tajni i zagonetki. Na primer, mnogi se čude kako to Rusiji, sa njenim vojnim izdacima od 50 milijardi dolara, polazi za rukom da održava strateški paritet sa SAD, s obzirom da budžet Pentagona premašuje 600 milijardi dolara?!
A ako se izračuna ukupan vojni budžet zemalja NATO-a, dobija se fantastična suma od hiljadu milijardi dolara, odnosno jedan bilion! Upravo toliko Zapad troši za svoje vojne potrebe, ponajviše na „obuzdavanje ruske agresije“.
To je 20 puta više nego što sebi može da priušti Moskva!
Ali, Moskva, ma kako to čudno izgledalo i ne misli da očajava. „U narednih 3,5 godine udarni potencijal ruskog „pametnog“ naoružanja biće povećan četiri puta“, izjavio je 17. marta 2017. godine Vladimir Putin, čestitajući generalima i admiralima postavljenje na visoke komandne dužnosti.
Sa svoje strane, ministar odbrane Rusije, Sergej Šojgu otkrio je da će se do 2021. godine broj naših „pametnih“ raketa velikog dometa povećati čak 30 puta!
Kada su čuli takve izjave, američki „jastrebovi“ u Pentagonu su se baš rastužili. Kako i ne bi: pre godinu i po dana su ekonomisti u tadašnjoj administraciji predsednika Obame proračunali da će za suprotstavljanje samo „pametnim“ ruskim raketama „Kalibar“ morati da dopunski potroše, u narednih petnaest godina, ni mnogo ni malo – više od bilion dolara!
A sada je postalo jasno: ako se tome dodaju naši raketni sistemi „Bastion“ i „Iskander“, tada će za Trampovu administraciju ta fantastična suma porasti kao minimum duplo, odnosno do dva biliona zelembaća! Složićete se- to je dovoljan razlog za hvatanje za glavu.
Sve u svemu, izgleda da se u Putinovim rukama pojavila bomba strašnija od nuklearne – finansijska bomba, koja preti da sruši blagostanje sitog Zapada, razorivši ga preteranim troškovima za pariranje „ruskoj pretnji“.
Ali ruski skeptici i „sve-je-propalo“ odbijaju da u to poveruju. Oni su u panici i ponavljaju samo jedno: „Uz takav odnos troškova, Rusija nema nikakvu šansu da se suprotstavi Zapadu u vojnoj sferi. Svi razgovori o rastućoj vojnoj moći Moskve su laž i tupava propaganda Kremlja.“
Stvarno, činjenice su bandoglava stvar. Međutim, moramo da razlikujemo realne činjenice od lukavog podmetanja.
vojni budžet zemalja NATO-a je ogroman, i više od toga, narednih godina će se povećavati ubrzanim tempom. Nedavno je agencija Rojters saopštila da je predsednik Tramp odlučio da sledeće godine poveća budžet Pentagona za 54 milijarde dolara. Nastupivši sa programskim govorom u Kongresu, Tramp je ceo svet obavestio o „najvećem porastu vojne moći Sjedinjenih Država“, koji mora da se završi „stvaranjem najjače vojske u istoriji čovečanstva“.
Vašington, u suštini, nema viška novca, postoje samo ogromni godišnji deficit budžeta od 800 milijardi dolara i enormni državni dug od 20 biliona, koji, uz to raste kao iz vode.
U takvim uslovima najavljeno povećanje troškova Pentagona može da se ostvari samo na račun takozvanih „unutrašnjih rezervi“, odnosno pljačkom drugih američkih ministarstava i uprava.
Zbog toga je već najavljeno drastično smanjenje budžeta programa američke Agencije za zaštitu životne sredine. Smanjenje će dotaći i svemogući Stejt departman, koji će biti lišen lavovskog dela novca „za spoljnopolitičku pomoć saveznicima SAD“.
Ipak, čak i dodatnih 54 milijarde za Pentagon neće predstavljati proboj. Ekonomisti su proračunali da će samo za održavanje sadašnjeg nivoa moći, američkim vojnim snagama svake godine morati da se doda kao minimum po 80 milijardi dolara. Još je 6. decembra 2016. godine, u to vreme zamenik ministra odbrane Robert Vork, izjavio: „U oružanim snagama SAD je suviše mnogo problema koje treba rešiti, pre nego što počnemo da se bavimo jačanjem vojne moći“.
Kako bi samo popunili rupe u vojnom budžetu, potrebno je svake godine trošiti dodatnih 88 milijardi dolara. To je prvo na šta računamo. Ako tih para ne bude, moraćemo da sečemo brodove i avione, drugog izbora nemamo…“
Trenutak je i za glavno: kako Rusija može da održava vojni paritet sa Zapadom, iako troši na odbranu 20 puta manje od NATO pakta? Pa, može. Jer, sve priče o „siromašnoj Rusiji“ – sa neminovnim smanjenjem vojnog budžeta – su najčistija i najobičnija izmišljotina. Kao što mađioničari sugerišu: „Pratite ruke, gospodo!“
Kao prvo, Rusija ima sasvim drugačiju strukturu troškova za odbranu. Ako Amerikanci troše na naučna istraživanja, eksperimentalno-konstruktorska istraživanja i proizvodnju nove tehnike, manje od trećine svog vojnog budžeta, mi smatramo tu oblast za najvažniji prioritet i trošimo za razvoj naših oružanih snaga više od dve trećine sredstava, koje izdvaja Ministarstvo odbrane.
Pritom udeo sredstava koja se izdvajaju za državni program naoružanja, neprekidno raste: 2013. godine to je bilo 38%, 2014. – već 44%, a 2015. – čitavih 62%. Sada će biti još više.
Kao drugo: kod Amerikanaca glavna stavka vojnih troškova iznosi 66% i odnosi se na izdržavanje gigantske vojne infrastrukture. U pitanju je više od 1000 vojnih objekata širom sveta, ne računajući one, koje se nalaze na teritoriji SAD.
U ove troškove ulaze plate i penzije za 2 miliona ljudi koji su na platnom spisku Pentagona i veliki broj vojnih penzionera koji su prošli ratove u Iraku, Avganistanu i drugim prekookeanskim ratnim zonama. A mi trošimo na te iste pozicije ne više od 20% svog vojnog budžeta.
Mi nemamo takvu nabubrelu prekookeansku infrastrukturu, pa i u Ministarstvu odbrane je u ovom trenutku zaposleno je 850.000 vojnih i civilnih lica.
Osim toga, vojni budžet Rusije je „razvojni budžet“ sa težištem na maksimalnom korišćenju svih najnovijih naučno-tehničkih dostignuća. Dok vojni budžet SAD – to je „budžet stagnacije“ koji jedva pokriva već postojeću vojnu infrastrukturu, tehniku i naoružanje.
I to nije sve. Glavno je sledeće: potcenjuje se vrednost ruske rublje uložene u vojnu industriju. Zvanični odnos valuta diktira berza, odnosno devizni špekulanti.
Odbrambena industrija Rusije je planska privreda, skoro ista kao što je bila u vreme SSSR-a, na primer – 17. februara 2017. godine izašla je Rezolucija vlade broj 208, pod naslovom „O državnom regulisanju cena na proizvode koji se isporučuju na osnovu državnih porudžbina za odbranu“.
Naša vojna industrija se ne orijentiše na maksimalnu dobit, već na takozvani kriterijum „cena/efikasnost“. Odnosno na proizvodnju maksimalno moguće količine kvalitetne i ne skupe vojne tehnike. Zbog toga je odnos rublje prema dolaru u ovom slučaju sasvim drugačiji.
Dobro, reći će čitaoci. Ali, i upitaće se: šta to znači u praksi?
Ovako. Kurs dolara prema rublji na berzi u poslednje vreme je otprilike 1 prema 60. U nekim sferama – recimo u sferi usluga, možda je i tako. Znači, da bismo u našem hotelu dobili usluga isto, koliko i u američkom hotelu za 1 dolar, u Rusiji moramo da potrošimo 60 rubalja. Verovatno, neću da sporim.
U oblasti odbrane, pak, odnos valuta je sasvim drugačiji. Da bismo proizveli vojne produkcije onoliko koliko Amerika može da proizvede za 1 dolar, mi nećemo morati da potrošimo 60 rubalja, već mnogo manje. Pa, koliko?
To se može saznati ako se uporedi cena američkog oružja na međunarodnom tržištu i vrednost sličnog oružja za Oružane snage Rusije. Jednostavno da uporedimo: koliko Amerikanci traže za svoj tenk ili avion, kada ga prodaju svojim saveznicima i koliko naše Ministarstvo odbrane košta tenk ili avion takve iste klase, proizveden u Rusiji.
To otkriva zanimljive stvari. Ispostavlja se da kurs dolara prema rublji u vojnoj industriji nikako nije 1:60, već maksimalno 1: 10. A ako računamo pošteno, prema paritetu, vojni budžet Rusije neće biti 50, već minimum čitavih 300 milijardi dolara!
Eto vam i odgonetke kako mi tako siromašni održavamo strateški paritet sa bogatim Zapadom.
I više od toga. Ako u celini naš realni vojni budžet čini polovinu američkog, onda su specifični vojni troškovi kod nas čak i veći nego u Americi.
Brojnost vojnika kod nas je 2,2 puta manja nego u Pentagonu. A to znači da Rusija na opremanje, obuku i izdržavanje jednog vojnika troši čak i više od Sjedinjenih Država!
Evo vam još jedne tajne naših uspeha. Naših pobeda u Siriji, našeg napretka u obnovi naoružanja armije i ratne flote, našeg liderstva u stvaranju novih generacija oružja,
sveobuhvatne obnove naše vojne infrastrukture i drugih „neobjašnjivih“ pojava u globalnom vojno-strateškom odnosu snaga u proteklih 10 godina.
Za nas, pravoslavce, u tome nema ničeg iznenađujućeg.
„Shvati, narode, i pokoravaj se, jer je sa nama Bog“. Moramo da se setimo Suvorova: „Rusi smo, kakvo ushićenje!“
Gospode, blagoslovi!
(Agencije)