Home / U FOKUSU / PUTINOV SAVETNIK, GLAZJEV: SAD izvršile udar na Rusiju novim oružjem, trpimo velike gubitke!

PUTINOV SAVETNIK, GLAZJEV: SAD izvršile udar na Rusiju novim oružjem, trpimo velike gubitke!

Piše: Sergej GLAZJEV, savetnik Vladimira Putina

sergej glazjev

Međunarodna agencija za ocenu rejtinga Standard & Poor’s smanjila je kreditni rejting Rusije na nivo «BB+» koji se obično naziva «smeće».

Mnogi stručnjaci, kao i rukovodstvo Rusije, smatraju da je taj potez politički motivisan.

Kako je to moguće iz ugla ekonomske teorije – zašto nas liberalni gurui sve vreme ubeđuju u objektivnost tržišnih mehanizama?

Agencije za ocenu rejtinga su, u konkretnom slučaju, instrument manipulacije. Ta velika trojka: Standard & Poor’s, Moody’s i Fitch – rade, kao što je poznato, po licenci američkog Ministarstva finansija i presudno zavise od američkih monetarnih vlasti.

Njihov rad nije transparentan, ta trojka ne otkriva ni metodologiju na osnovu koje sastavlja rejtinge i – kao što je pokazala globalna finansijska kriza – potpuno je neobjektivna.

Sve najveće američke banke, kojima je „trojka” davala najviše ocene, već su propale. A mnoge zemlje kojima su određivali najniže rejtinge, tako tragični događaji nisu zadesili.

I to potvrđuje da su ocene rejting-agencija pre svega subjektivne. Pri čemu su potpuno naklonjene SAD a štetne po Rusiju.

Ako pođemo od teorije, onda bi na osnovu objektivnih makroekonomskih pokazatelja – bremena državnog duga, platnog i trgovinskog bilansa, dugova banaka i korporacija – rejting „smeće“ trebalo da dobiju SAD. A Rusija – najveći.

Pošto velika trojka agencija za ocenu rejtinga radi po američkim licencama, ona sistematski povećava rejting SAD i smanjuje rejting zemljama koje se ne sviđaju američkom rukovodstvu. Na taj način, one veštački pogoršavaju uslove za strane investicije u tim zemljama i povećavaju investicionu atraktivnost američke privrede.

Snaga agencija za rejting je u tome što im centralne i komercijalne banke veruju. Sve one se rukovode njihovim ocenama u donošenju investicionih odluka.

Faktički agencije umesto banaka ocenjuju rizične situacije u kojima zajmoprimci ne mogu da vraćaju kredite koje one aranžiraju po raznim zemljama. Po pravilu, rejting konkretnog zajmoprimca ne može biti veći od rejtinga zemlje iz kojih potiču. Dajući ocenu rejtinga zemljama, ove agencije određuju uslove davanja kredita zajmoprimcima iz ovih zemalja, uključujući i nivo kamatne stope, obim i kvalitet zajma.

Rukovodstvo SAD vodi rat protiv Rusije. Za sada je finansijsko tržište glavno područje vojnih dejstava. A mi trpimo velike gubitke.

Samo smo u prošloj godini pretrpeli štetu od 150 milijardi dolara zbog iznetog kapitala iz zemlje.

Smanjenje kreditnog rejtinga je još jedan udar usmeren na izazivanje štete u ruskom finansijskom sistemu.

Strani kreditori i investitori će posle ovog morati da od ruskih zajmoprimaca zatraže ili hitno vraćanje kredita, ili povećanje depozita, kao i povećanje kamata.

Posledica će biti novi talas iznošenja kapitala što će povećati pritisak na monetarno tržište i izazvati, po američkim računicama, novi pad kursa rublje i povećanje kamatnih stopa. A to će, sa svoje strane, dodatno udariti po ruskoj privredi koja je i bez toga lišena kreditne podrške zbog politike Centralne banke RF.

Da li se to moglo izbeći?

Veoma lako. Ali, monetarne vlasti Rusije konačno moraju da priznaju da su prošlogodišnje greške saterale privredu u krizu.

Prvo, pre nego što je objavljeno da se prelazi na ciljanu inflaciju nije trebalo rublju pustiti u slobodno plivanje. Jer, kurs rublje je glavni faktor formiranja cena za svu uvoznu robu čiji je udeo u potrošačkoj korpi ljudi veći jedna trećina, dok je na moskovskom tržištu, koje diktira tempo inflacije – veće od polovine.

Još mi niko od odgovornih nije mogao objasniti tu čudnu logiku prilikom donošenja takve odluke. Jednostavno su poverovali u preporuku MMF koja je u suprotnosti, kako sa teorijom upravljanja, tako i sa zdravim razumom. Na kraju, posle prebacivanja rublje na plivajući kurs, oni su je izjavama i nečinjenjem toliko oborili da su dobili erupciju inflacije – što je potpuno suprotan rezultat od onog koji su bili proklamovali.

Drugo, nije trebalo povećavati referentnu kamatnu stopu i ubijati ekonomski rast.

Amerikanci su upravo i računali na takvu odluku ruskih monetarnih vlasti i organizovali prvi napad uvodeći zabranu kreditiranja ruskih klijenata.

Naša Centralna banka je nastupala u ulozi sklopke koja je impuls zapadnih sankcija prenela na unutrašnji prilike i time izazvala «kratki spoj» u finansijskom lancu iz kog je energija otišla u nepovrat, tačnije u spoljni prostor. A upravo je naša Centralna banka bila dužna da nastupi u ulozi stabilizatora.

Šta, u stvari, treba činiti sa agencijama za ocenu rejtinga?

Ako imamo u vidu američke, onda nedvosmisleno treba odustati od njihovih usluga. Naš je predsednik govorio o tome još pre četiri godine i pozvao da se one zamene ruskim rejting-agencijama.

Odmah nakon toga otišao sam u Ministarstvo finansija RF sa tim predlogom. Zamenik ministra finansija, koji odgovara za ovo pitanje, dugo je slegao ramenima. Na kraju se nije složio ni sa jednim načinom za rešenje tog zadatka.

Dakle, da li naši funkcioneri, koji odgovaraju za monetarno-finansijsku politiku, predstavljaju agente američkog uticaja?

Nisam to rekao i to je van okvira mojih ovlašćenja. Međutim, očigledno je da su oni suštinski izvršioci tog uticaja.

Umesto da izvrše nalog predsednika i pređu na ocene koje daju ruske agencije za rejting, koje daleko bolje razumeju rizike na našem tržištu, minstarstvo i Centralna banka nastavljaju da koriste ocene američkih agencija koje se specijalno koriste protiv nas. Na taj način američki politički uticaj udara u samo jezgro našeg finansijskog sistema i uništava ga.

Mi imamo svoje sasvim merodavne rejting agencije. I smem da potvrdim da su njihove ocene daleko tačnije od američkih.

Glavni ocenjivač rizika, uostalom, može biti i sam ruski regulator – Centralna banka RF koja je prošle godine dobila ocenu «mega». Ona ima najveći broj zaposlenih u svetu i potpuno bi mogala da preuzme funkciju ocene rizika u našoj privredi u delu koji se tiče granske privrede i velikih kompanija.

Može se razmisliti i o tome da se pri oceni rejtinga koriste transnacionalne agencije koje rade u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza ili zemalja BRIKS.

U tom slučaju treba početi od metodologije za ocenjivanje koja mora biti poznata, naučno zasnovana i koja neće biti politički niti na bilo koji drugi način motivisana.

(Fakti)

 

Check Also

ASADOVE SNAGE PRETRPELE PRVE GUBITKE U AFRINU: Turci u žestokom naletu na zapadnom frontu! (VIDEO)

Uprkos dolasku sirijskih dobrovoljačkih Snaga nacionalne odbrane (SNO) na liniju fronta, Turci i njihove džihadističke …