Radnici „Fijat-a“ iz Kragujevca ne koštaju ni dinar- čak im ne daju ni ono što dobijaju besplatno od države! Evo šta se zaista dešava…
Kompanije „Fijat Krajsler automobili Srbija”, čiji radnici već deset dana štrajkuju zbog niskih plata, za zarade zaposlenima potroši mnogo manje novca, nego što dobije iz državnog budžeta na ime raznih premija, subvencija, dotacija i donacija.
Kako može da se vidi iz finansijskog izveštaja za 2016. naša država je kao suosnivač ove kompanije, u kojoj ima 33,33 odsto udela, uplatila na račun ove firme 3,78 milijardi dinara.
Izdaci za zarade, sa druge strane, bili su za čak milijardu dinara manji i iznosili su svega 2,78 milijardi.
Pri tome, u skladu sa Podsticajnim planom, „Fijat” ima pravo na nadoknadu doprinosa od republike za sve zaposlene. To, praktično znači da kompanija uopšte ne plaća poreze i doprinose državi.
Na sve to, država plaća obuku zaposlenih u ovoj kompaniji. Po tom osnovu iz budžeta je prošle godine izdvojeno 12 miliona dinara. O trošku države idu kapitalne investicije i tekući troškovi FAS trening akademije.
Takođe, na račun srpskih poreskih obveznika firma plaća i komunalne usluge, zamenu krova, otklanjanje posledica zagađenja životne sredine.
U finansijskom izveštaju detaljno se navode i ostala davanja države. Tako može da se vidi da je na specijalan račun kompanije uplaćeno 674 miliona dinara, dok je gotovinsko državno davanje iznosilo 628 miliona dinara.
Iz državne kase plaćaju se i nadoknade za takozvani park dobavljača. Iz budžeta je po tom osnovu i prošle i pretprošle godine isplaćeno po 20 miliona dinara.
Na ime plana restrukturiranja imovine „Fijat” je prihodovao više od 405 miliona dinara. Takođe, kompanija se zaduživala uz garanciju države pa je tako kod Evropske investicione banke dobila nižu kamatnu stopu. Po tom osnovu kragujevački „Fijat” je prošle godine uštedeo 782 miliona dinara.
Kako se navodi u izveštaju, zaduženje „Fijata” kod EIB-a smatra se kao „aktivnost investicione podrške”, jer je Republika Srbija bila garant za taj kredit. To što je ova firma zbog toga dobila niže kamate od tržišne smatra se kao davanje države.
I to nije sve, jer je prema ugovoru, Vlada Republike Srbije „Fijatu” prošle godine uplatila i dodatnih 1,26 milijardi dinara.
Prošle godine, ova firma državi nije platila ni porez na dobit u iznosu od 17,3 miliona dinara, jer je to, takođe, deo podsticajnog plana.
U finansijskom izveštaju se navodi da je „Fijat” na dan 31. decembra prošle godine imao poreske kredite po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u iznosu od 35,57 milijardi dinara, a koji potiču iz ranijih godina. Reč je, naravno o poreskim olakšicama. U finansijskom izveštaju vidi se i to da Vlada Republike Srbije, na sve to duguje „Fijatu” 103 miliona dinara. Kako se objašnjava, ta potraživanja odnose se na podsticaje odobrene društvu u skladu sa odredbama Dopunjenog i izmenjenog Ugovora o zajedničkom ulaganju.
Prema pisanju medija, ovaj strani investitor, osim poreza na zarade, ne plaća ni PDV na alate za dobavljače, porez na dobit, porez na imovinu, sprovođenje urbanističkog plana i porez za isticanje zaštitnog znaka.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je juče da je tačno da je Srbija dala kompaniji „Fijat” 3,8 milijardi dinara, ali je naglasio da je to bilo ispunjavanje ugovornih obaveza, koje je potpisala vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem. „Srbija nije ništa poklonila, već ispunjavala svoje ugovorne obaveze, koje je potpisala prethodna vlada, Tadićeva i Cvetkovićeva.”
„Čudim se kada kažu da je Srbija isplatila 2016. Jeste, ali na osnovu ugovora od ranije, a ne novih”, rekao je Vučić i podvukao da njega i sada vladu premijerke Ane Brnabić obavezuju potpisi i Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića.
On je dodao da postoji još obaveza iz ranijeg perioda koje nisu izvršene, ali da je 96 do 97 odsto ispunjeno.
„Tako se ponaša odgovorna vlada”, rekao je predsednik a prenosi Tanjug.
Uz sve to, proizvodnja u ovoj kompaniji je obustavljena, što će se sasvim sigurno odraziti na kretanje industrijske proizvodnje u letnjim mesecima. Jer, prema oceni autora biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), učešće „Fijata” u prerađivačkoj industriji iznosi 2,5 do tri odsto.
Kako je u poslednjem broju MAT-a napisao Stojan Stamenković, koordinator biltena, proizvodnja motornih vozila i prikolica u prvih pet meseci ima najveći izvoz među oblastima, ali je njen doprinos porastu vrednosti ukupnog izvoza negativan i opada.
Ivan Nikolić, urednik MAT-a ističe da je u prvih pet meseci izvoz „Fijata” iznosio 460 miliona evra. Prošle godine iz ove kompanije izvezeno je robe u vrednosti od 1,1 milijardu evra.
– Problem je međutim, što je neto efekat tog posla veoma mali i iznosi oko trideset odsto – kaže Nikolić.
To praktično znači da je dve trećine „Fijatovih” delova iz uvoza, dok samo jednu trećinu čine domaće komponente.
Za dve godine otpušteno 600 radnika
Kompanija „Fijat” je takođe bila i korisnik subvencija u iznosu od 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu.
Trenutno, u ovoj firmi radi 2.833 radnika. Prethodne godine bilo ih je znatno više 3.338, pokazuju podaci iz finansijskog izveštaja. Da „Fijat” kontinuirano smanjuje broj zaposlenih pokazuje i podatak da je na kraju 2014. godine u ovoj firmi radilo 3.437 ljudi. To znači da je za dve godine ovaj strani investitor broj zaposlenih smanjio za 604 radnika.
(Politika)