RUSI IMAJU ODGOVOR AKO AMERIKANCI „ISKOPAJU RATNU SEKIRU“: Raketa „Kurjer” na Arktiku stiže do SAD za 7 minuta!
Jedinstveni sovjetski projekat „Kurjer“, koji je zamrznut 1991. godine, ponovo postaje aktuelan u vezi sa pretnjom SAD da će napustiti Sporazum o eliminaciji balističkih raketa srednjeg i malog dometa.
Reč je o mobilnom kopnenom raketnom sistemu sa interkontinentalnom balističkom raketom malih gabarita na čvrsto gorivo. Taj sistem bi mogao postati „simetrični odgovor“ Americi, po mišljenju neimenovanog eksperta iz raketno-kosmičkog sektora koga citira „Voenno-promыšlennый kurьer“.
„Ako se Amerikanci vrate na ideju da razmeste balističke rakete srednjeg dometa u Evropi, to će značiti da one za 7-10 minuta stižu do ruskih strateških objekata u evropskom delu Ruske Federacije“, objasnio je stručnjak.
Da bi Rusija uspostavila ravnotežu snaga biće dovoljno da postavi rakete u Arktičkom regionu, smatra on. Odatle je vreme leta do američkih strateških objekata otprilike isto.
U tom slučaju bi dobrodošle interkontinentalne balističke rakete 15Ž59 „Kurjer“. Mali gabariti (dužina 11,2 metra, a masa 15 tona) omogućavaju da se raketa sakrije u običan teretni kontejner i da se običnim saobraćajem neprimetno prebaci u bilo koju tačku Rusije.
To je i bila glavna zamisao sovjetskih konstruktora. Neka neko proba da otkrije maskirani „Kurjer“ na beskrajnim prostranstvima Rusije.
Konstruktori su uspeli da obezbede interkontinentalni domet i veoma brzo lansiranje rakete sa tako malom startnom masom, a smatralo se da je to neizvodljivo.
Međutim, ovaj projekat je zatvoren kada je 6. oktobra 1991. godine sa SAD postignut dogovor o prekidu razvoja lakih interkontinentalnih balitičkih raketa.
Ekspert je uveren da sada postoje mogućnosti da se projekat brzo obnovi, i to na novom tehnološkom nivou, utoliko pre što ovaj raketni sistem formalno nije u suprotnosti sa važećim sporazumom.
Rad na raketnom sistemu „Kurjer“ (SS-X-26 po klasifikaciji NATO-a) započet je 21. juna 1983. godine na Moskovskom institutu za termofiziku. Na taj korak je ruski vojni vrh bio podstaknut činjenicom da se samohodni lanseri velikih gabarita ne mogu sakriti od američkih kosmičkih sredstava optičkog i radarskog izviđanja. Za ovaj sistem je prvobitno konstruisan lanser sa 8 točkova MAZ-7909, a zatim na 10 točkova. Rakete su četiri puta testirane od marta 1989. godine do maja 1990.