Home / U FOKUSU / RUSKI GENERAL DETALJNO OTKRIVA: „Svet je na ivici rata!“ Evo šta se tačno dešava..

RUSKI GENERAL DETALJNO OTKRIVA: „Svet je na ivici rata!“ Evo šta se tačno dešava..

U SAD formirala se klasifikacija ratova, koja uključuje tradicionalne i netradicionalne ratove.

Sergej-sojgu-Vladimir_Putin-Valery_GerasimovŠojgu, Putin, Gerasimov

Početkom HHI veka, američki teoretičari su predložili da se ona dopuni sa hibridnim ratom. Njemu oni pripisuju akcije iz perioda kojeg nije moguće u čistom obliku uvrstiti niti u mir, niti u rat.

Nije dovoljno voditi računa o današnjim izazovima, treba prognozirati buduće

U SAD formirala se klasifikacija ratova, koja uključuje tradicionalne i netradicionalne ratove. Početkom HHI veka, američki teoretičari su predložili da se ona dopuni sa hibridnim ratom. Njemu oni pripisuju akcije iz perioda kojeg nije moguće u čistom obliku uvrstiti niti u mir, niti u rat.

U domaćoj nauci i praksi, prisutan je promišljeniji pristup klasifikaciji savremenih oružanih konflikata. On uzima u obzir veću količinu obeležja. Za to vreme, u međunarodnim i domaćim zvaničnim dokumentima, nema definicije rata.

U vojnoj doktrini Ruske Federacije, rat je forma rešavanja međudržavnih ili unutardržavnih protivrečnosti uz primenu vojne sile.

Nastavlja se aktivna diskusija oko preciziranja samog pojma. Neki naučnici i specijalisti se pridržavaju klasičnog tumačenja. Drugi predlažu da se radikalno preispitaju pogledi na sadržaj i suštinu termina „rat“, smatrajući da oružana borba nije njegov obavezni atribut. U sadašnje vreme, mogu se susresti takva određenja kao što su informacioni, ekonomski, hibridni rat i mnoštvo drugih varijanti.

Generalštab ukazuje dužnu pažnju prosuđivanju datog problema. 2016. godine, bila je organizovana rasprava o suštini pojma „rata“ u savremenim uslovima. Ovo pitanje se razmatralo na zasedanju sekcije naučnog saveta pri Savetu za bezbednost.

Tokom diskusije formiran je zajednički stav o neophodnosti analize karakterističnih crta i osobenosti savremenih oružanih konflikata, i otkrivanja tendencija njihovog javljanja i razvijanja.

Hibridni rat je zamenio beskontaktni

Ovakvi konflikti sa kraja 20. i početkom 21. veka, razlikuju se jedan od drugog po sastavu učesnika, upotrebljenom oružju, formama i načinima delovanja trupa. U isto vreme, oni ne prekoračuju opšti sadržaj rata, a uključuju, kao sastavne delove, različite vidove borbe – i neposrednu oružanu borbu, i političku, diplomatsku, informativnu i druge. Sada su se pojavile nove crte. To je promena međusobnog odnosa doprinosa jednog ili drugog vida borbe u opštem političkom uspehu rata, pretežna nadmoć jedne od strana u vojnoj snazi ili ekonomskoj moći.

Savremeni konflikti karakteristični su po nizu osobenosti.

Iskustvo operacije NATO-a u Jugoslaviji, započevši epohu takozvanih beskontaktnih ili distancionih ratova, nije steklo opštu rasprostranjenost. Razlog je objektivan – na postizanje ciljeva rata nadovezuju se ograničenja geografskog, a takođe i ekonomskog karaktera. Faktor cene naoružanja i rata u celini, počeo je da igra važnu ulogu u izboru načina vođenja vojnih dejstava.

Suštinska osobenost jeste sve veća primena najnovijih robotičkih kompleksa i bespilotnih aparata različite namene i dejstva.

Pojavile su se nove forme upotrebe raznovrsnih snaga i sredstava. Na primer, tokom operacije u Libiji, istovremeno je bila stvorena zona bez letenja, izvođena pomorska blokada u kombinaciji sa zajedničkim dejstvima privatnih vojnih kompanija iz država članica NATO-a, i naoružanih formacija opozicije.

U koncepcijama armijâ vodećih država, sticanje informativne nadmoći objavljeno je kao neizostavan uslov za borbena dejstva. Za rešavanje ovog zadatka koriste se sredstva masovnog informisanja i socijalne mreže. Istovremeno, pokreću se snage i sredstva informativno-psihološkog i informaciono-tehničkog delovanja. Tako su u konfliktima na Bliskom istoku prvi put široko izašle na videlo mobilizacijske mogućnosti socijalnih mreža.

Očigledan primer korišćenja hibridnih metoda postao je konflikt u Siriji. U njemu su se istovremeno primenjivala tradicionalna i netradicionalna dejstva, kako vojnog tako i nevojnog karaktera.

U prvoj njegovoj etapi, unutrašnje sirijske protivrečnosti bile su transformisane u oružane nastupe opozicije. Potom im je, uz podršku inostranih instruktora i aktivnu informativnu pratnju, bio dodat organizovan karakter.

Kasnije, u borbu sa vladinim trupama stupile su terorističke grupacije koje su snabdevane i usmeravane iz inostranstva.

SAD i države NATO-a aktivno uvode hibridna dejstva u praksu na međunarodnoj areni. U velikoj meri, to je uslovljeno time što takva varijanta dejstva ne potpada pod definiciju agresije.

Kombinovanje takvih metoda steklo je u zapadnim medijima ime „hibridni rat“. Ipak, korišćenje tog termina kao ustaljenog za sada je prerano.

Nova percepcija uobičajene reči

Analiza ukazuje na niz tendencija koje svedoče o transformaciji oružanih konflikata s početka HHI veka. Danas je očigledno brisanje granice između stanja rata i mira. Naličje hibridnih dejstava postaje nova percepcija mirnodopskog vremena, kada se vojne ili druge otvorene nasilne mere protiv jedne ili druge države ne primenjuju, ali se njihova nacionalna bezbednost i suverenitet nalaze pod pretnjom i mogu biti narušeni. Širi se spektar uzroka i povoda za korišćenje vojne sile, koja se sve češće primenjuje za obezbeđivanje ekonomskih interesa država, pod parolom zaštite demokratije ili usađivanja demokratskih vrednosti.

Naglasak u sadržaju metoda borbe pomera se ka širokoj primeni političkih, ekonomskih, diplomatskih, informacijskih i drugih nevojnih mera, uz uključivanje protestnog potencijala stanovništva.

Nevojne forme i sredstva borbe profitirali su od neviđenog tehnološkog razvoja i stekli su opasan, i ponekad nasilnički karakter.

Njihovo praktično primenjivanje može da izazove kolaps u energetskoj, bankarskoj, ekonomskoj, informacijskoj i drugime sferama života države. Za primer se mogu navesti rezultati sajber napada na objekte energetske infrastrukture u Iranu 2015. godine.

Analiza karakterističnih crta, osobenosti i tendencija razvoja savremenih konflikata pokazuje da svi dele zajedničku osobenost – korišćenje sredstava vojne prinude. Pri tome, u nekim konfliktima, to je skoro klasična oružana borba, kao u dva rata SAD protiv Iraka ili tokom operacije NATO-a protiv Jugoslavije. U drugim konfliktima, kao u Siriji, jedna strana je vodila oružanu borbu u formi antiterorističke operacije, a protivnik preko dejstava ilegalnih neregularnih oružanih formacija i terorističkih struktura. Tako, osnovni sadržaj ratova u savremenom dobu i doglednoj perspektivi ostaje pređašnji. A njihova osnovna odlika je postojanje oružane borbe.

Pri tome, pitanje određenja suštine rata nije zatvoreno, ono je aktuelno i traži stalno ispitivanje i pažljivu razradu.

Precizne mere

Glavna od njih ostaje pređašnja – zajamčeno odbijanje moguće agresije prema Ruskoj Federaciji i njenim saveznicima sa bilo kog pravca. Pritom, u mirnodopsko vreme, tokom izvršavanja mera strategijskog obuzdavanja, neophodno je da se obezbedi neutralizacija pretnji po bezbednost zemlje sa osloncem na sile i sredstva sa kojima se raspolaže. U tom pogledu raste uloga i značaj prognoziranja vojnih opasnosti i pretnji, koja se svrsishodno realizuju skupa sa procenom ekonomskih, informacijskih i drugih izazova.

Usavršavanje mogućnosti oružanih snaga realizuje se posredstvom uravnoteženog razvoja svih vidova i rodova snaga, usvajanjem preciznog oružja i savremenih sredstava veze, izviđanja, automatizovanog upravljanja i REB-a (radio-elektronske borbe, prim. prevodioca). Dan-danas odvija se sveobuhvatno opremanje raketnih trupa strategijske namene sa savremenim kompleksima. U flotu ulaze nove atomske podmornice sa balističkim i krstarećim raketama bez premca u svetu. Aktivno se modernizuju avioni strategijske avijacije, naši legendarni avioni sa raketama – Tu-160 i Tu-95MS.

To omogućava da se do kraja 2020. godine, postigne opremljenost strategijskih nuklearnih snaga savremenim naoružanjem u celosti do 90%. Udarni potencijal preciznog oružja u oružanim snagama biće povećan za četiri puta, što će omogućiti da se osigura bezbednost Rusije duž celog perimetra granica. Udeo savremenog naoružanja i vojne tehnike 2021. godine, u kopnenim trupama, dosegnuće ne manje od 70%. U vazdušno-kosmičke snage ulaze avioni nove generacije što će povisiti borbene mogućnosti avijacije za jedan i po put. Vojnoj floti biće isporučeni savremeni brodovi, opremljeni preciznim raketama sa velikim dometom.

Suštinsku ulogu u povećanju borbenih mogućnosti ima robotika. Sveobuhvatna ali utemeljena primena robotike različite namene povećava efikasnost delovanja trupa i obezbeđuje suštinsko smanjenje gubitaka u ljudstvu.

Nauka anticipacije

Danas oružane snage stiču borbeno iskustvo u Siriji. One su dobile jedinstvenu mogućnost da provere i ispitaju u kompleksnim klimatskim uslovima nove modele naoružanja i vojne tehnike. Neophodno je da se produži sa generalizacijom iskustava primene sredstava oružane borbe u sirijskoj kampanji i da se izvuku pouke zarad njihove dorade i modernizacije.

Treba da se upamti – pobeda se uvek postiže ne samo materijalnim već i duhovnim resursima naroda, njegovom jedinstvenošću i težnjom da se svim snagama odupre agresiji. Vojno-političko rukovodstvo Ruske Federacije ulaže ozbiljne napore kako bi se obnovilo poverenje naroda u armiju. Danas, oružane snage se penju na principijelno nov nivo borbene gotovosti i to ima svestranu podršku u društvu. U interesu daljeg povećanja njihovog autoriteta, važno je da se razvija veza između armije i društva, a za to treba da se usavrši sistem obuke vojske i patriotskog vaspitanja omladine.

Rešavanje aktuelnih zadataka odbrane nemoguće je bez njihovog pažljivog proučavanja. U vezi s tim treba istaći prioritetne zadatke Akademije vojnih nauka.

Pre svega, to je istraživanje novih formi konfrontacije između država, kao i razrada delotvornih načina suprotstavljanja njima.

Aktuelan zadatak jeste kreiranje scenarija, dugoročnih prognoza razvoja vojno-političke i strategijske situacije u najvažnijim regionima sveta. Neophodno je da se operativno proučavaju osobenosti savremenih oružanih konflikata i na osnovu njih izrađuje metodika rada vojne komande i dejstva trupa u različitim uslovima.

Posebno istraživanje zahteva problematika organizacije i realizacije premeštanja trupa (snaga) na udaljena vojišta. Ne gube na aktuelnosti opšti zadaci vojne nauke koje treba i dalje proučavati.

U osnovi teksta je izlaganje ,,Savremeni ratovi i aktuelna pitanja odbrane zemlje“ sa kojim je načelnik generalštaba istupio na glavnoj skupštini Akademije vojnih nauka.

Autor je načelnik generalštaba OS RF, general armije

(nspm.rs)

Check Also

SKOPLJE DALO ZELENO SVET! SRBIJA ĆE BITI OPKOLJENA..

Na 130. sednici vlade Republike Severne Makedonije odobrena je realizacija vojne vežbe „Odlučan udarac“ koju …