SRBIN, DIREKTNI SVEDOK RATOVA NA BLISKOM ISTOKU- OTKRIVA: Mrtve nikad neće prebrojati a Evropa će tek da doživi cunami migranata!
Miodrag Stojičić, snimatelj italijanske televizije, koji godinama živi i radi u Mosulu, Alepu.. Amerikance ne voli niko. Kalifat će se ponovo uzdići. Sirijci idealizuju Srbe, Tita, Slobu i vole nas kao i Ruse
U Iraku, Siriji, Avganistanu, Jemenu od 2003. poginuli su milioni ljudi. Mrtvi koji su ostali u ruševinama sravnjenih gradova ili u pustinjskom pesku nikada neće biti prebrojani. Milioni su otišli sa po jednom kesom iz svojih domova i nemaju gde da se vrate.
Na Bliskom istoku sada vlada globalni užas čije tek deliće ljudi širom sveta vide zahvaljujući TV kamerama. Ovako za „Novosti“ govori Miodrag Miki Stojičić, snimatelj koji već 36 godina „slika rat“, a danas važi za reportera sa najdužim ratnim stažom u novinarskoj profesiji na svetu.
Stojičić je postao ratni reporter u Bejrutu 1980. Usledili su Libija, Čad, ponovo Bejrut, pa bivša SFRJ, Avganistan, Liban, Libija, Tunis, Egipat, Sirija, Irak… Samo u Alepu boravio je pet puta po mesec dana prošle godine.
– Kao Srbinu iz Niša, najjači utisak iz ratnog ludila u Siriji za mene predstavlja činjenica da nas oni potpuno idealizuju i vole baš kao i Ruse – govori nam Stojičić. – Za njih su Srbi prve žrtve novog svetskog poretka i poslednji vitezovi u Evropi koji su se oružjem oduprli severnoatlantskoj nemani. I danas ovde svi znaju za Miloševića, ali i za Tita. Naročito nas cene u njihovoj vojsci, oficiri. Srbin si, dakle, prijatelj si!
Uzroci sukoba na Bliskom istoku, prema rečima Stojičića su „kvadratura kruga“. U geopolitičkoj računici Rusije, Amerike, Irana i Saudijske Arabije, postoje i računi Turske, Izreala, Kurda. U toj jednačini neki interesi su „vekovne konstante“, ali se svakodnevno ukazuju novi vektori sa promenjivim vrednostima koje uvode jedna, druga ili peta strana.
Stojičić tvrdi da će Islamska država biti poražena, možda već početkom sledeće godine. Međutim, on tvrdi da će se kalifat vratiti za nekoliko godina u Iraku, Siriji, Libiji, na Kavkazu pa i u Bosni, jer oko 250 miliona muslimana sunita veruje u tu ideju.
Nikada gradovi nisu bili razarani kao danas, govori Stojičić. Mosul i Alep liče na Hirošimu. Ljudi koji izlaze iz tih ruševina su „zombiji“.
Ovih dana islamisti noću puštaju civile iz Mosula. Sve su to suniti, a bilo ih je oko dva miliona pre nego što je koalicija počela da oslobađa grad. Ovi ljudi podržavaju islamiste. Ubeđeni su da ih islamisti „brane“ od napadača.
Stojičić se nalazio i u grupi izeštača koja je pre petnestak dana TV kamerama „prijavila“ svetu kolateralnu štetu od oko 200 civila u Mosulu koje su razneli američki piloti. Slikali su tu zgradu, ali ne i niz drugih koje su istog dana bile pretvorene u prah. I tamo je bilo civila.
– U Iraku me je zatekla vest o bombardovanju Idliba i navodnog Aasadovog napada hemijskim oružjem odnosno američkog odgovora „tomahvcima“ . Šta je posredi, teško je reći, ali ono što se ne zna jeste da je u tom gradu najveća koncentracija skladišta oružja islamista u regionu.
Takođe, malo ko zna da je Erdogan ove ljude doveo na granicu svoje zemlje i tako je zaista pomogao Rusima da „oslobode“ Alepo. Vrlo je moguće da su Asadovi avioni pogodili kontejnere sa njihovom hemijom, slučajno – smatra Stojičić.
Stojičić ne isključuje mogućnost i da je u pitanju novi američki „Račak“, kako bi se Amerikanci na prljav način vratili i u rat u Siriji.
– Fanatični su borci koji su i svoje porodice doveli u gradove poput Alepa ili Mosula. Došli su da poginu. U Raki se spremaju za odsudnu bitku mada je deo njih već napustio ratišta i čeka drugu priliku – kaže naš sagovornik.
Među novinarima i obaveštajcima koji se uvek muvaju uz sedmu silu govori se da je, prema broju stanovnika, najviše dobrovoljaca u kalifat stiglo sa Balkana. Samo prošle godine na KiM se vratilo njih 168.
Ljudski cunami, smatra Stojičić, tek treba da preplavi Evropu, jer milioni nemaju gde da se vrate.
Hroničar stradanja sveta u poslednje četri decenije ocenjuje da je sistem Ujedinjenih nacija polomljen po pitanju SFRJ, a da je „slom svetske normalnosti“ nastupio 1999. Onda su počele „obojene revolucije“ koje je slikao od Tunisa i Egipta do Sirije. Nijedna targetirana zemlja se nije vratila životu.
ZA DETE – 20.000 DOLARA
– BIO sam sa libijskom obalskom stražom u čamcu kada smo slikali presretanje krijumčara ljudi – seća se Miodrag Stojčić.
– Zaustavili smo te noći dva čamca sa pedesetak ljudi, a onda je naišao veliki brod. Naoružani graničari uperili su brodske „brovinge“ u čamac, a zatim, kada su videli ko ide, spustili su duge cevi.
Prema Stojičićevoj priči, libijski oficir mu je posle pripovedao da su njih petorica mornara jednom zaustavili taj brod i priveli u luku da bi posle nekoliko dana svima bio otet po jedan član porodice.
– Platio sam za dete 20.000 dolara. Više nemam para – objasnio mu je taj oficir.
ZVEZDA ULAZNICA ZA PALMIRU
NAŠ sagovornik je bio prvi koji je u svet poslao slike oslobođene Palmire, odnosno štete na spomenicima koju su ostavili za sobom islamisti u drevnom pustinjskom gradu Sirije.
– Zatekao sam se u Palmiri kada su se pojavila prva dva ruska vojna vozila pred uništenim spomenicima.
Teroristi su se povukli, a mi smo dobili informaciju i trebalo je to da oslikamo na prepad i izdaleka. Međutim, Rusi su nas primetili. Rekoh: Srbin, Crvena zvezda i nastao je smeh, ljubljenje.
(Agencije)