Strateška ofanziva Novorosije počinje na zimu, kada reke okuje led…

Mnogi znalci zbivanja i procesa na jugoistoku bivše Ukrajine procenjuju da će se rat između kijevske hunte i Novorosije nastaviti.

Evo jednog viđenja sadašnjih potencijala zaraćenih strana i prognoze šta će koja dobiti, a šta izgubiti do naredne zime ili ranog proleća – kada bi ratni sukobi mogli opet da buknu.

SNAGE KIJEVSKE HUNTE

Ukrajinska armija će formirati odbrambenu „Grojsmanovu liniju” Mariupolj-Volnovaha-Kurahovo-Konstantinovka-Artjomovsk. Rezervna linija odbrane biće Slavjansk-Kramatorsk-granica sa Dnjepropetrovskom oblašću-Berdjansk. Ovo ukazuje na to da oružane snage Ukrajine više nisu sposobne sa ofanzivna borbena dejstva.

Borbeno najsposobnije ukrajinske jedinice su tokom letnje kampanje imale velike gubitke: 12-15 hiljada ubijenih (cela „Kaznena ekspedicija” zajedno). Plus isto toliko ranjenih i obogaljenih.

Dezertera je već mnogo, a taj broj će dalje rasti. Uzlaznom linijom, čak i u periodu bez borbi.

Regularne jedinice ukrajinske armije su ostale bez dobrog dela oficirskog sastava, a što je najvažnije – bez ratne tehnike.

Tehnička opremljenost je bila glavna komponenta bojeve moći ukrajinskih oružanih snaga. Novi vojnici se mogu nekako skupiti. Naravno ne više onog kvaliteta kao proletos, a ni u tom broju. Ali, to je rešiv zadatak. Međutim, sva tehnika je sa skladišta već povučena.

Ako Ukrajincima oružane snage Novorosije daju predah – u nove borbe biće vraćena tehnika oštećena za vreme letnje kampanje. Samo, ni u tom slučaju više za svu neće biti rezervnih delova. To će biti tim pre problem što već sada do polovine svih vojnika u prvim borbenim linijama čine pripadnici drugorazrednih jedinica.

Ipak, ni ovo nisu glavni problemi ukrajinske armije i Ministarstva unutrašnjih poslova.

U njihovim jedinicama katastrofalno pada borbeni duh. Ilovajsk je konačno slomio ukrajinsku armiju. Gigantski gubici (1,5-2 hiljade samo ubijenih), plus otvorena izdaja komandnog sastava – sve je to dovelo do nepopravljivih posledica: Sve je to već postalo „normalno”.

Veći deo ukrajinske armije čine ljudi mobilisani pre više od pola godine. To su ogorčeni, obmanuti i razočarani ljudi. Držati u rovovima masu takvih ljudi u zimskim uslovima – biće nemoguće. Moralna degradacija kao posledica besmislenog (po mišljenju vojnika) sedenja u rovovima – dok njihove porodice brzo padaju u siromaštvo – već do zime će dovesti do novih masovnih dezertiranja.

Defolt ukrajinskog finansijskog sistema, koji se očekuje krajem jeseni, potpuno će blokirati snabdevanje ukrajinske armije. A to znači da će ta armija – kao armija – naprosto nestati. Kao što je nestala armija Ruske imperije u zimu 1917-1918. godine. Iz istih razloga.

Zbog svega ovoga, sada Ukrajinci forsirano jačaju i liniju odbrane Dnjepra, čak i Lavova. Vlast odlično zna kako stvari stoje. Shvata da će se sadašnje usporeno odstupanje vrlo brzo pretvoriti u raspad fronta (na zimu). A da će kretanje oružanih snaga Novorosije napred zadržavati pre haos na novim teritorijama nego organizovana oružana sila.

ORUŽANE SNAGE NOVOROSIJE

Ovde su na delu obrnuti procesi.

Uprkos značajnim gubicima u živoj sili tokom letnje kampanje, očevidan je napredak snaga Novorosije i u brojnosti i po kvalitetu. Stvari će na ovom planu postepeno biti još sve bolje. Razloga je nekoliko. Kao prvo, nedavno dobijene bitke podigle su borbeni duh na nivo na kojem dosad nikad nije bio (jedinice se čak zanose pohodom na Kijev).

Uništavanje infrastrukture Donbasa odvojilo je od mirnog života mnogo ljudi. Jedan njihov deo završio je u oružanim snagama Novorosije. Dotok dobrovoljaca iz Rusije i iz drugih zemalja se ne smanjuje.

Rusija preko različitih „varijanti” legalizuje svoju pomoć. A još će ta pomoć biti i stalna i bazirana na principu „rotacije”. A to je veoma važno u fazi „sedenja u rovovima”.

Armija Novorosije domogla se u dva „južna džepa”, kod Ilovajska, Amvrosijevke, Starobeševa, Ždanovke i Debaljceva toliko oružja i vojne tehnike da će se njena tehnička opremljenost u najmanju ruku izjednačiti sa mogućnostima ukrajinske armije. A imajući u vidu mogućnost njenog faktički bezgraničnog snabdevanja municijom i gorivom – ta izjednačenost će prerasti u značajnu vatrenu nadmoć u bitkama.

Takođe, s obzirom na premalu koncentraciju trupa na liniji fronta – značaj ukrajinske utvrđene „Grojsmanove linije” biće anuliran bočnim manevrima, a posle takvih upada – udara uslediće prekid snabdevanja opkoljenih jedinica.

Spremnost oružanih snaga Novorosije za stratešku ofanzivu može se očekivati na zimu kada reke budu pod ledom i neće biti prepreka za stranu koja napada. Ukrajina do tog vremena – kako se prognozira – treba da uđe u stanje potpune slabosti (defolt, totalna apatija stanovništva, separatizam lokalnih elita…).

Upravo tada će doći vreme da se „preispitaju” sporazumi iz Minska. Tačnije, ti sporazumi će izgubiti smisao – zajedno sa raspadom Ukrajine. Kao što je Brestski mir izgubio smisao krajem 1918. godine.

Tada će Građanski rat u Ukrajini preći u svoju novu fazu. Ali, to će već biti sasvim druga „priča”.

(Fakti)