TEŽAK MORALNI PAD, KADA PRODAJU ONO ŠTO SU IM DEDOVI KRVLJU I KOSTIMA ODBRANILI- Ministar poljoprivrede otkrio: Imamo rešenje za prodaju zemlje strancima…

Ministar poljoprivrede najavio da će nova pravila trgovine oranicama ići u korist domaćim proizvođačima

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je juče da država ima rešenje za prodaju zemlje strancima i da je još ostalo da se definišu rokovi, odnosno koliko će neko morati da ima prebivalište ili registrovanu firmu u Srbiji.

– Ti rokovi neće biti kraći od pet a ni duži od 10 godina – precizirao je Nedimović, dodajući da očekuje da neće biti problema, već naprotiv, da će takva rešenja ići u korist domaćim proizvođačima.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) naša zemlja se obavezala da će od 1. septembra ove godine omogućiti stranim državljanima i firmama da kupuju zemlju (i sve druge nepokretnosti) pod jednakim uslovima kao i građani Srbije.

Izmena SSP-a, koju bi morale da potpišu sve države članice EU, nikada nije zvanično zatražena.

Sudeći po Nedimovićevim rečima Srbija će zaigrati na kartu izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu i pokušati komplikovanjem uslova prodaje da ograniči broj onih koji bi mogli da konkurišu za srpske oranice, što je i ranije bilo najavljivano. Isto je uradila i većina država članica, uglavnom posle dužeg ili kraćeg perioda tranzicije

(odlaganja i zabrane prodaje) na šta Srbija zbog loše ispregovaranih uslova SSP – nema pravo. Srbija je, međutim, verovatno prva koja će pre ulaska u EU izjednačiti prava kupovine zemlje kod stranih i domaćih fizičkih i pravnih lica.

Na šta je ministar poljoprivrede mislio kada je rekao da će propisi ići naruku poljoprivrednim proizvođačima čija se udruženja već godinama bezuslovno protive prodaji zemlje strancima?

Kako „Politika” saznaje, novi propisi morali bi da budu ograničavajući i za građane Srbije kako bi se izbegla diskriminacija.

Tako da ukoliko i naši državljani budu hteli da kupe zemlju to neće moći ukoliko nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo u proteklih pet ili deset godina u zavisnosti na koji rok će se država odlučiti. To je ipak samo jedno od mogućih rešenja.

– Oni koji godinama rade zemlju i imaju registrovana gazdinstva, ukoliko ovaj model bude usvojen, biće u prednosti u odnosu na one koji tek planiraju da kupe zemlju i otpočnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovim drugim to neće biti bezuslovno omogućeno – kaže sagovornik „Politike”, dobro upućen u ovu problematiku.

Stručnjaci međutim napominju da novi propisi dolaze kasno i da se posle 1. septembra ništa epohalno neće dogoditi jer je veliki deo srpske zemlje već završio u rukama stranaca.

Dosadašnja ograničenja strani državljani, iz EU ili bilo koje treće zemlje sveta, zaobilazili su jednostavnim osnivanjem firme (d. o. o.) i bez ikakvih problema kupovali poljoprivredno zemljište u Srbiji.

Kao primer države koja je najbolje uspela da reši ovo pitanje u poslednje vreme pominje se Poljska.

Poljaci su najpre uspeli da odloži prodaju zemlje strancima na 12 godina od datuma ulaska u EU. Kada im je u maju prošle godine taj period istekao, doneli su rigorozan zakon o zemljištu u korist domaćih gazdinstava.

(Politika.rs)