Varufakis, intervju: Ako je istina ono što govori Cipras, neka nam je bog u pomoći- Sve je bila nameštaljka!

Grčka je napokon postigla sporazum sa svojim poveriocima, sporazum koji je oštriji i zahtevniji nego onaj koji je vlada Sirize poslednjih pet meseci pokušavala očajnički da promeni. On je došao nakon 48 sati maratonskih pregovora tokom kojih je Berlin od Atine tražio potpunu kontrolu na grčkim finansijama, kao i nad imovinom grčke države, ili njihovo povlačenje iz evra.

Mnogi posmatrači širom Evrope su bili zabezeknuti ovim potezom, ali ne i Janis Varufakis. Kada je razgovarao pre nekoliko dana sa novinarom časopisa “Nju stejtsmen” (njegov prvi intervju posle ostavke) na pitanje da li će sporazum biti dobar za njegovu zemlju, ovo je rekao:

– Ako išta, biće gori. Verujem i nadam se da će naša vlada insistirati na restruktuiranju dugova, ali ne vidim kako će nemački ministar finansija ikada na to pristati. Ako to uradi, to će biti čudo.

Ispostavilo se da će na to čudo grčki narod morati još dugo da čeka. U petak je grčki parlament pristao na nove mere štednje koje je vlada ponudila kreditorima, iako su građani samo nekoliko dana ranije odlučno rekli OXI toj finansijskoj politici. Delimični otpis dugova je bio malo verovatan, ali moguć. Tri dana kasnije, uprkos totalnoj kapitulaciji Ciprasove vlade, Grčka je u još goroj situaciji nego što je bila ranije.

Varufakis, koji je ostavku podneo dan nakon referenduma, kritikovan je zbog toga što sporazum nije ranije potpisao, ali on kaže da je ono što im je ponuđeno nije bilo iskreno i da možda nije ni trebalo da bude potpisano.

U telefonskom intervjuu, koji u celosti ako znate engleski možete pročitati na ovom linku, on je rekao da su ponude kreditora (one koje je Grčka prihvatila u petak, a koje sada izgledaju kao darežljive) “apsolutno nemoguće, totalno neispunjive i toksične… to je vrsta ponude koju predložiš drugoj strani ako ne želiš da se dogovor postigne“.

– Ova zemlja mora da prestane sa produžavanjem i pretvaranjem, moramo da prestanemo da uzimamo nove zajmove i da se pretvaramo da smo rešili problem kada nismo; kada smo naš dug učinili još neodrživijim sa dodatnom štednjom koja još više smanjuje ekonomiju; i prebacuje teret dodatno na one koji nemaju, stvarajući humanitarnu katastrofu.

Po njegovom mišljenju, “trojka” (tri institucije koje su na sebe preuzele grčki dug pre pet godina: Evropska centralna banka, Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond) nikada nije istinski pregovarala za pet meseci koliko je on bio ministar finansija.

Napominjući da je Siriza pod vođstvom Aleksisa Ciprasa izabrana da bi ispregovarala kraj sa merama štednje koje su očito propale, koje su u poslednjih pet godina dovele do toga da je četvrtina Grka bez posla, koje su izazvale najgoru ekonomsku depresiju u razvijenom svetu od tridesetih godina prošlog veka, Varufakis kaže da su ih kreditori samo navodili.

Kratkoročni dogovor je mogao da bude postignut, kaže on, nedugo nakon što je Siriza preuzela vlast na kraju januara. “Tri ili četiri reformska paketa” su mogla da budu dogovorena i restrikcije u pogledu likvidnosti ukinute od strane Evropske centralne banke.

– Umesto toga, druga strana je insistirala na “sveobuhvatnom dogovoru” što je značilo da žele da pričaju o svemu. Moja interpretacija je da kada želiš da pričaš o svemu, zapravo ne želiš da pričaš ni o čemu. A sveobuhvatni dogovor je bio nemoguć. Nije bilo apsolutno nikakvih novina u onome što nam je predloženo.

Varufakis kaže da je Volfgang Šojble, nemački ministar finansija i arhitekta sporazuma koji je Grčka potpisala 2010. i 2012. godine, bio konzistentan u svojim zahtevima.

– Njegov pogled je bio da ne želi da razgovara o programu, to je bilo već prihvaćeno od strane prethodne grčke vlade i on ne može nikako dozvoliti da izbori to promene. U tom trenutku sam ga pitao “pa, možda bismo jednostavno mogli da ukinemo izbore u zemljama koje su u dugovima” i nisam dobio nikakav odgovor. Jedina interpretacija toga koju mogu da dam je da je njegov pogled na to bio “da, to bi bila dobra ideja, ali bi bilo teško, pa zato ili potpiši tu gde treba ili izlaziš napolje”.

Zna se da je Varufakis izbačen iz grčkog pregovaračkog tima nedugo nakon što je postao ministar; i dalje je bio zadužen za finansije, ali nije sedeo u prostoriji sa drugim ministrima finansija evrozone.

Dugo nije bilo jasno zbog čega se to desilo; u aprilu je neodređeno rekao da je to “zato što je pokušao da Evrogrupi (koju čini 19 ministara finansija evrozone) priča o ekonomiji o kojoj niko ne priča“. Na pitanje šta se desilo kada je to uradio, on kaže:

– Ne radi se o tome da nije dobro prošlo, već o tome da postoji momentalno odbijanje da se bave ekonomskim argumentima. Predstaviš im argument na kome si stvarno radio kako bi bio logički koherentan, a oni te gledaju praznim pogledima. Kao da ništa nisi rekao. Ono što ti pričaš je nezavisno od onoga o čemu oni pričaju. Možeš da pevaš švedsku himnu, dobio bi isti odgovor.

Premda je tokom vikenda isplivala duboka podela u Evrogrupi, između onih koji su želeli da Grčka napusti evrozonu i onih koji se zahtevali dogovor, Varufakis kaže da su svejedno bili ujedinjeni u odbijanju da ponovo pregovaraju.

– Bilo je ljudi koji su nas na ličnom nivou podržavali, iza zatvorenih vrata, posebno u MMF-u (potvrdio je da se radi o Kristijan Lagard, direktorki MMF). Ali unutar Evrogrupe bilo je samo malo prijatnih reči i to je bilo to… Izuzetno moćne figure bi te gledale u oči i rekle: “U pravu si u tome što pričaš, ali svejedno ćemo te zdrobiti”.

Janis nije raspoložen da govori o imenima, ali je dodao da su vlade koje bi trebalo da budu na njihovoj strani zapravo bile njihovi najenergičniji protivnici. Navodi primer Portugalije, Španije, Italije i Irske kojima bi grčki uspeh bio “najveća noćna mora”.

– Da smo uspeli da izdejstvujemo bolji sporazum, uništili bismo ih politički, jer bi morali svojim građanima da objasne kako sami to nisu uspeli da urade.

Ima i teoriju da su grčki poverioci imali strategiju da vladu u kojoj je bio drže zauzetom i da im daju lažnu nadu u kompromis.

– Rekli bi nam da su im potrebni svi podaci o fiskalnom putu na kome se Grčka nalazi, svi podaci o državnim preduzećima. Onda mi potrošimo mnogo vremena u pokušaju da im dostavimo to što su tražili i da popunimo upitnike uz bezbrojne sastanke. To bi bila prva faza. Druga faza je kada nas pitaju šta ćemo sa PDV-om. Oni bi onda odbili naš predlog, ali ne bi izneli svoj sopstveni. Onda, pre nego što bismo dobili priliku da se složimo oko PDV-a, oni bi se prebacili na neku drugu stvar kao što je privatizacija. Pitali bi nas šta bismo da radimo sa privatizacijom: mi kažemo, oni odbiju. Onda prelaze na drugu temu, kao što su penzije, odatle na tržište proizvoda, odatle na radne odnose… To je bilo kao kada mačka juri sopstveni rep.

Njegov zaključak je u svakom slučaju jasan: sve je bila nameštaljka. Nema čak ni dvojbu oko toga ko je odgovoran. Na pitanje da li nemačko ponašanje određuje politiku Evrogrupe, Varufakis kaže:

– Kompletno i potpuno. Ne njihovo ponašanje, već ministar finansija Nemačke. Sve je kao dobro ukomponovani orkestar, a on je dirigent.

Varufakis i Cipras

Samo je po njegovim rečima francuski ministar Mišel Sapen dizao glas, ali uvek suptilno da ne bi izgledalo da se protivi, a kada bi došlo do toga da Šojble praktično iznese zvanični stav Sapen bi se uvek povukao. Sa druge strane, Merkelova bi uvek zauzimala blaži stav i govorila Ciprasu da će sve biti u redu. Kao da su se igrali dobrog i lošeg policajca. U svakom slučaju, Varufakis je ubeđen da njih dvoje imaju apsolutnu kontrolu kad Evrogrupom, i da je sama Evrogrupa van zakona.

Nekoliko dana pre nego što je podneo ostavku, kada je Cipras sazvao referendum o poslednjoj ponudi Evrogrupe, Evrogrupa je izdala saopštenje bez grčkog pristanka, što je bilo protivno konvenciji evrozone. Štampa je taj potez blago kritikovala, a ubrzo je postao zasenjen nadolazećim referendumom, ali što se tiče Varufakisa, to je bilo ključno.

Kada je Jerun Dajselblum, predsednik Evrogrupe i ujedno holandski ministar finansija, pokušao da izda to saopštenje bez njega, Varufakis je konsultovao činovnike Evrogrupe i pitao ih da Dajselblum može da isključi iz saopštenja zemlju članicu. Sastanak je nakratko zaustavljen, da bi se nakon nekoliko telefonskih poziva činovnik okrenuo ka Janisu i rekao mu: “Pa, Evrogrupa zakonski ne postoji, ne postoji nikakav sporazum koji ju je stvorio”.

– Dakle, ono što imamo je nepostojeća grupa koja ima najveću moć da određuje živote Evropljana. Ne odgovara nikome, s obzirom da ne postoji po zakonu; nema zapisnika; i sve je strogo poverljivo. Nijedan građanin ne zna šta se rečeno unutar nje… Ovo su odluke skoro o pitanju života ili smrti, a nijedan njen član ne mora nikome da odgovara.

Sve ono što se dogodilo proteklog vikenda izgleda da bolno potvrđuje njegove reči. U subotu popodne memorandum je procureo u medije koji je pokazao da Nemačka predlaže da Grčka privremeno napusti evrozonu, da bi do kraja dana taj predlog bio u zaključku izjave Evrogrupe. Nije jasno kako se to desilo pošto ovo telo radi u tajnosti, a dok su Grci grozničavo čekali izveštaj o tome šta se dešava, nikakav zapisnik nije pušten u javnost.

Referendum od 5. jula je brzo zaboravljen. Ostatak evrozone ga je odbacio i pre nego što je završen, stvorio je lažnu nadu da su Grci pobedili, a Ciprasu je samo napravio probleme jer je nakon toga pristao na ono što je narod odbio. Kao što je Šojble navodno rekao, izbori ne mogu ništa da promene. Ali, Varufakis veruje da je referendum sve mogao da promeni, samo da je Cipras pristao na plan koji je smislio. Nije.

Evrozona sada može da diktira uslove Grčkoj jer se više ne plaši “greksita” i ubeđena je da su njihove banke sigurne ako grčke banke bankrotiraju. Varufakis međutim smatra da je mogao da se ponaša unilateralno od trenutka kada je Evropska centralna banka (ECB) dovela do zatvaranja grčkih banaka i kontrole kapitala.

Nekoliko je meseci proveo upozoravajući grčku vladu da će ECB uraditi baš to, da će dovesti do zatvaranja grčkih banaka kako bi iznudila sporazum. Kada se to stvarno i desilo, on je imao pripremljen plan u tri tačke: da počne da izdaje evro-denominirane priznanice, da primeni “šišanje” grčkih priznanica koje su izdate Evropskoj centralnoj banci 2012. godine, čime bi snizio grčki dug, i da preuzme kontrolu nad Narodnom bankom Grčke od ECB.

Ništa od toga ne bi bio “greksit” ali bi bila pretnja “greksitom”. Varufakis je bio ubeđen da Grčka ne može da bude izbačena od strane Evrogrupe, jer ne postoje nikakve zakonske odredbe za takav potez, ali da bi samo tako Grčka mogla da izdejstvuje bolji sporazum. Takođe, verovao je da im rezultati referenduma daju mandat za takav odvažni potez, ili barem za njegovu najavu.

Veče pred referendum je predložio ovo i izgleda da ga je to koštalo posla. Dok je narod slavio na Trgu Sintagma, šestočlano jezgro Sirizine vlade je držalo sastanak na kome je njegov predlog poražen sa 4 prema 2 glasa.

– Te noći vlada je odlučila da volja naroda, to odlučno “ne”, neće biti iskorišćena za dodavanje energije energičnom pristupu, što je bio moj plan. Umesto toga trebalo je da dovede do velikih ustupaka obe strane: sastanak političkih lidera sa premijerom je prihvatio premisu da šta god da se desi, šta god da druga strana uradi, mi nećemo odgovoriti izazivanjem. A to u suštini znači povlačenje, time prestajete da pregovarate.

Varufakisova ostavka je završila četvoroipogodišnje partnerstvo sa Ciprasom, koje je počelo krajem 2010. godine, ali ne i prijateljstvo.

– Cipras tada nije bio siguran kakvi su njegovi pogledi što se tiče drahme i evra, uzroka krize, a ja sam imao već izgrađene stavove o tome. Dijalog je počeo. Verujem da sam pomogao da oblikuje svoje mišljenje o tome šta treba da se uradi.

A ipak, Cipras se udaljio od njega na kraju, a on razume i zašto: Janis jednostavno nije mogao da garantuje da će izlazak Grčke iz evrozone funkcionisati. Nakon što je Siriza u januaru preuzela vlast mali tim je stavio “na papir, u teoriji”, odgovore na to pitanje.

– Nisam siguran da bismo mogli to da izvedemo, jer rukovođenje kolapsom monetarne unije zahteva veliku ekspertizu, a ja nisam siguran da mi u Grčkoj to možemo da izvedemo bez pomoći sa strane.

Godine pred Grčkom, ako uspeju da izglasaju momentalni set reformskih zakona do srede, biće ponovo godine užasavajuće štednje ali Varufakis zna da Cipras ima obavezu da spreči da njegova zemlja postane propala. I dalje su u “ekstremno prijateljskim odnosima”, iako se nisu nekoliko dana čuli.

I uprkos tome što nije uspeo da postigne ono što je želeo, kaže da se oseća “kao da je na vrhu sveta”.

– Ne moram više da živim u tom grozničavom rasporedu koji je apsolutno nehuman, prosto neverovatan. Pet meseci sam spavao dva sata dnevno.

Uprkos tome što su ga mnogi strani i domaći novinari (pod tvrdom kontrolom oligarha koji su vlasnici medija) nazivali kriminalcem, uprkos mržnji svih evropskih zvaničnika, narod ga naziva “sinom Zevsa”, “najboljim političarem koga su ikada imali”, i daje mu uvek slične epitete. Neki će ga naravno optuživati i da je on za sve kriv, ali njega se to ne tiče. Ne samo što mu je savest čista a reputacija netaknuta, nego izgleda i sam gubitak moći tretira podjednako ravnodušno kao i njegovo sticanje.

Da sve bude interesantnije, novinar koji ga je intervjuisao kaže da je sve vreme razgovora delovao neverovatno smireno, da se nekoliko puta čak i zacerekao.

Dao je naravno sve od sebe i sada može da se vrati akademskom poslu, a ostaće i poslanik Sirize u parlamentu (i gotovo sigurno neće glasati za zakone narednih dana). Vratiće se i pisanju svoje nove knjige. Nadajmo se da ćemo imati prilike da je čitamo i na srpskom.

(Telegraf.rs)