Vodeći nemački mediji šokirali Albance: „KOSOVO JE MEĐUNARODNOPRAVNI GREH EVROPE“
Nedeljnik Špigel je u najnovijem broju objavio opširan prikaz situacije na Zapadnom Balkanu, sa posebnim osvrtom na Kosovo, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, u kojem autori primećuju da EU gubi uticaj na tom području.
Špigel je pod naslovom „Pastorčad kontinenta“ objavio dugačak tekst o tome kako Evropska unija gubi svoju privlačnost za stanovnike „prostora između Bosne i Makedonije“.
– Na Balkanu, u evropskom istorijskom kriznom regionu, kontinentu preti bezbednosni rizik. Privlačna snaga EU opada, nekadašnja nacionalistička retorika se vraća.
Kada bi postojala zajednička evropska spoljna i odbrambena politika, njen najveći test bi bio trajno smirivanje Zapadnog Balkana – piše u članku novinara Valtera Majera i Jana Pula.
Članak počinje pričom o „čoveku koji hoće da postane šef kosovske vlade“ – Ramušu Haradinaju koji je „bio optužen za zločine protiv čovečnosti u 37 slučajeva, između ostalog, i za ubistva i mučenja.
Optužbe potiču iz 90-ih godina, kada je on bio komandant OVK. I pored toga, Haradinaju je uspelo da na parlamentarnim izborima na Kosovu pobedi, sa 34 odsto glasova.
– Onaj ko u rano leto 2017. putuje Kosovom, i dalje, u Makedoniju, najjužniju republiku bivše Jugoslavije, kao i u Bosnu i Hercegovinu, kreće se po gotovo zaboravljenom regionu – čekaonici ujedinjene Evrope.
Tamo žive ljudi koji polako gube strpljenje. Posledice su emigracija, islamizacija, nacionalizam, sukobi u Skoplju i velikoalbanske tirade Prištine i Tirane – sve to pokazuje koliko je situacija napeta – piše u tekstu nemačkog lista.
Autori naglašavaju da je Kosovu, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji na samitu u Solunu 2003. obećana budućnost u Evropskoj uniji, te da je tada na Balkanu još vladala atmosfera optimizma.
No te zemlje su razočarane, jer se Evropska unija, kako pišu, uglavnom bavi sama sobom, krizom evra, pretnjom koju predstavljaju „populisti“ i Bregzitom.
Oklevanje Zapada je, primećuju novinari Špigla, koristilo drugima koji sada ostvaruju svoj uticaj na Balkanu, a to su pre svega Rusija i Turska, te „novi finansijeri iz Persijskog zaliva“.
Zapad trenutno ne zna šta će s Kosovom, koje je samo do 2008. godine svetsku zajednicu koštalo 33 milijarde evra.
Taj trošak možda objašnjava zašto ni Vašington ni Berlin kosovsko proglašenje nezavisnosti od 17. februara 2008. ne vide kao ono što jeste – međunarodnopravni greh u posleratnoj istoriji Evrope – navode autori.
U članku je pomenuta i sudbina kosovskih Srba i izneta priča o podeljenom gradu Mitrovici.
I kratko se pominje i predsednik Srbije Ačeksandar Vučić koji „sada ostavlja malo mesta sumnjama da je spreman da za perspektivu ulaska svoje zemlje u EU žrtvuje domovinu kosovskih Srba“, prenosi „DW“.
(Blic)