VOJNI EKSPERT HAŠKOG TRIBUNALA: Zločine u Srebrenici nisam video, genocida nije bilo!
U nameri da dokaže zločin genocida u Srebrenici tužilaštvo je moralo da „osvetli“ genocidnu nameru srpske strane. Srž delikta genocida, kako je on pravno definisan, jeste namera da se fizički uništi jedna od kategorija zaštićenih Konvencijom: etnička, verska ili rasna. Istražitelji u Hagu i vojni eksperti tužilaštva, prema sopstvenom priznanju, nisu prepoznali genocidni umišljaj srpske strane do 9. odnosno 11. jula, a prema presudama Tribunala genocid se dogodio u periodu od 13. do 17. jula?!
Svedočenje glavnog istražitelja Haškog tribunala, Žan-Renea Rueza, u novembru 2001. godinre, pred Komisijom francuskog parlamenta za Srebrenicu, baca svetlo upravo na ovu okolnost. Na pitanje Komisije da li je tačno da pre 9. jula nije postojao plan za zauzimanje enklave, uprkos tome što je ta teritorija za bosanske Srbe bila od velikog strategijskog značaja, Ruez je odgovorio: „Faktički, odluka o zauzimanju enklave nije bila doneta pre 9. jula, kada je general Mladić shvatio da enklava neće biti branjena. Prvobitni cilj je bio da se enklava suzi na teritoriju grada Srebrenice i da se pretvori u ogroman izbeglički logor na otvorenom, da bi se UN na takav način prinudile da otpočnu sa evakuaciju iz te zone.“
Vojni veštak Tužilaštva Haškog tribunala, Ričard Batler, na suđenju Pelemišu i Periću, pred Sudom za ratne zločine Bosne i Hercegovine 2010. u Sarajevu, takođe govori o ključnom pitanju: genocidnom umišljaju.
Ukratko, Batler, koji je u zvaničnom svojstvu imao dostup najosetljivijim i najrelevantnijim dokumentima, na suđenju je izjavio da nije otkrio nikakvu naznaku o postojanju plana da se muslimani istrebe, bar do 11. jula, kada su srpske snage zauzele Srebrenicu. Dakle, o genocidu na srpskoj strani nije se razmišljalo ni četrdeset osam časova do početka imputiranog zločina!
NALAZ vojnog eksperta Tužilaštva Ričarda Batlera uzima se pred Tribunalom kao relevantan. U njegovom „Iskazu o vojnim događanjima u Srebrenici (revizija) – operacija „Krivaja 95″, uz poseban nagllasak da su korišćeni isključivo muslimanski izvori, piše:
„U skladu sa objavljenim planom, vojne operacije počele su rano 6. jula 1995. godine. U 4.30 otvorena je vatra na muslimanske položaje na kojima su bili pripadnici 28. pešadijske divizije. Ova vatra delom je usmerena i na osmatračnice UNPROFOR, i odražavala je opštu nameru VRS-a da pokuša oterati vojnike UNPROFOR sa osmatračnica, a da pri tome ne puca direktno na holandske vojnike. Ova taktika bila je uspešna i do 8. jula 1995. godine, nadiruće snage Drinskog korpusa zauzele su položaje
UNPROFOR na južnoj ivici srebreničke ‘zaštićene zone’. Osmatračnica ‘Fokstrot’ je napuštena, a holandske vojnike sa osmatračnice ‘Uniform’ zarobili su Srbi (ovi vojnici kasnije su zatočeni u hotelu ‘Fontana’). Istovremeno, položaje 28. pešadijske divizije, koji su se nalazili iza ovih položaja UN, takođe je zauzeo Drinski korpus…:“
U HRONOLOGIJI Ričarda Batlera dalje se kaže:
„…Dejstva VRS nastavila su se 9. jula 1995. godine i u jutarnjim satima osmatračnica ‘Sijera’ je pala u ruke nadirućih snaga Drinskog korpusa. Zatim i osmatračnica ‘Kilo’. Holanđanima je dozvoljeno da napuste rejon borbenih dejstava, a kasnije ih je VRS zatočila u hotelu ‘Fontana’. Osmatračnica ‘Delta’ je napuštena, a holandski vojnici odatle su se povukli u Srebrenicu. Nakon što su sve južne osmatračnice napuštene ili zauzete od Drinskog korpusa, put prema Srebrenici bio je otvoren. Do večeri 9. jula 1995. godine, situacija je ubrzano postajala kritična za muslimansko civilno i vojno rukovodstvo u Srebrenici.
„O promeni plana akcije ‘Krivaja 95′ veštak suda govori citirajući novo naređenje 12/46-501/95 iz Glavnog Štaba VRS koje su jedinice Drinskog korpusa dobile u kasnim satima 9. jula 1995. godine. U njemu se kaže i da predsednik Republike Srpske ovlašćuje Drinski korpus VRS da zauzme Srebrenicu, sa ciljem konačnog razoružanja muslimanskih ‘terorista’ i demilitarizacije Srebrenice.“
EKSPERT dalji vojnički rasplet u Srebrenici vidi ovako:
„Do ranih jutarnjih sati 10. jula, bitka za enklavu je ušla u novu fazu. Poslednja značajnija jedinica UN (četa ‘Bravo’) između Srebrenice i nadirućih srpskih snaga rasporedila se na zeprečnim položajima južno i zapadno od grada, sa naređenjem da uzvrati vatru ako na nju bude direktno pucano. Na strani VRS, general Mladić, general-major Živanović i general-major Krstić bili su na isturenom komandnom mestu u Pribićevcu i rukovodili dejstvima napadajućih snaga.
Kako je dan proticao, snage VRS nastavile su napredovanje prema holandskim zaprečnim položajima, otvarajući vatru i koristeći taktiku manevrisanja tako da ih potisnu, a da ne pucaju direktno na holandske vojnike. Holanđani nisu pretrpeli žrtve zbog vatre VRS. Međutim, u ranim jutarnjim satima, snage UN su ipak zatražile blisku vazdušnu podršku. Avioni NATO su počeli kružiti nad ratištem, Srbi su prekinuli vatru i bitka je utihnula. Budući da je sukob splašnjavao, nije ispunjen uslov za vazdušnu podršku. Dok su avioni odlazili, VRS je nastavio napredovanje i preostali delovi muslimanske 28. pešadijske divizije povukli su se pred srpskim snagama, ostavljajući samo dva holandska zaprečna položaja između Srba i grada. Koristeći istu taktiku otvaranja vatre i manevrisanja, Vojska RS je nastavila da potiskuje Holanđane sve dok zaprečni položaji nisu bili u samom gradu. Do kraja dana pritisak je oslabio i Holanđani su držali Srebrenicu…“
VEŠTAK suda dalje govori o egzodusu civila koji počinju da se prebacaju u holandsku bazu u gradu i o odluci muslimanske 28. pešadijske divizije da se „ne bori“.
„Tokom celog popodneva i večeri 10. jula 1995. godine, nekoliko hiljada civila iz južnih delova enklave izbeglo je u Srebrenicu. Kasno te večeri, komandant Holandskog bataljona potpukovnik Karemans obavestio je muslimanskog gradonačelnika Srebrenice o planovima za velike vazdušne napade NATO sledećeg jutra (11. jul 1995). Muslimanski vojni komandanti nisu verovali da će se to zaista desiti, ili da će to osujetiti napade VRS. Zbog toga je tokom večeri 10. jula 1995. godine, glavnina jedinica muslimanske 28. pešadijske divizije napustila grad, krećući se prema severozapadnom delu enklave kako bi se pripremili za probijanje prema Tuzli. Žene, deca, stariji i iznemogli počeli su se kretati prema sigurnosti baza UN u Srebrenici i Potočarima. Jutro 11. jula 1995. godine donelo je vedro nebo, ali zbog niza različitih razloga nije došlo do vazdušne podrške NATO. Već u 11.00, srpske udarne snage ponovo su napredovale prema gradu, a holandski mirovnjaci ponovo su se povlačili pred njima… Između VRS i Srebrenice više nije bilo nikakvih kopnenih snaga.“
Batler u ovom delu izveštaja konstatuje da „kada su snage VRS-a ušle u grad, on je bio gotovo napušten.“
Dakle, i pored pozivanja isključivo na muslimanske izvore, ovaj ekspert konstatuje da Vojska Republike Srpske izvodi svoja borbena dejstva u skladu sa načelima po kojima se ona izvode u svim armijama sveta, da je odluka o zauzimanju Srebrenice donesena naknadno kada je bilo jasno da će snage 28. divizije napustiti Srebrenicu. Zločine u Srebrenici nije video.
NATO POVLAČI BOMBARDERE
Dva NATO aviona F-16, u 14.30, bombardovala su tenkove VRS, koji su sa juga napredovali prema gradu… Kasniji udari NATO snaga opozvani su nakon pretnje VRS da će ubiti holandske vojnike koje je držao u zarobljeništvu i granatirati baze UN – piše u analizi vojnog veštaka Tužilaštva Haškog tribunala Ričarda Batlera.
(Večernje novosti)