Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ove godine je Južno Kinesko more, koje već duže vreme važi za opasnu tačku, svet zanemario, ali postoji velika mogućnost da situacija eskalira već naredne godine.
Administracija Donalda Trampa, koja je ostavila veliki broj nepopunjenih ambasada širom Azije i koja je usredsređena na Severnu Koreju, nije obratila dovoljno pažnje na Južno Kinesko more i omogućila je Kini da ubrza svoju izgradnju vojne infrastrukture na spornim ostrvcima. Oko grupa ostrvaca Spretli i Paracelskih ostrva spore se Kina, Tajvan, Vijetnam, Malezija, Filipini i Bruneji.
Međutim stručnjaci upozoravaju da bi Peking, koji trenutno ima previše samopouzdanja, mogao da pretera sa svojim potezima i natera Vašington i njegove saveznike da reaguju.
Mnogi analitičari se slažu da se Bela kuća ne bavi dovoljno ovim pitanjem, ali nije jasno šta je tome razlog.
Početkom godine izgledalo je kao da će Trampova administracija zauzeti čvršći pristup ovom problemu.
– Izgradnja ostrva i postavljanje vojne imovine na njih je slično ruskom preuzimanju Krima. To je uzimanje teritorije na koju drugi polažu prava. Moraćemo da pošaljemo Kini jasan znak da to mora da prestane – rekao je državni sekretar Reks Tilerson u januaru.
Ipak ubrzo se Trampova vlada fokusirala na severnokorejski problem i prilično zapostavila druga pitanja.
U poređenju sa Severnom Korejom, Južno Kinesko more nema istu težinu, naročito ne u smislu neposrednih posledica koje može da ima pretnja nuklearnim napadom Pjongjanga.
Ali to pitanje zahteva da se umeša Trampova administracija, da zaustavi napore Pekinga koji gazi suverenost svojih suseda i pokušava da preuzme kontrolu nad trgovinskim putevima.
– Južno Kinesko more nešto manje prirodno deluje na nekoga poput predsednika Trampa, jer se radi o apstraktnoj odbrani normi i sistemskoj stabilnosti – rekao je Juan Grejem, direktor međunarodne bezbednosti na australijskom Lovi Institutu.
I u nedavno objavljenoj Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji Južno Kinesko more je samo kratko pomenuto.
– Kina nastavlja da ubrzava sprovođenje svoje dugoročne strategije da preuzme kontrolu nad pomorskim putevima u Južnom Kineskom moru. Ono što se promenilo jeste to da su SAD prestale da obraćaju pažnju – rekao je Majkl Fuks, analitičar i nekadašnji zvaničnik u Stejt dipartmentu za pitanja Istočne Azije i Pacifika.
Igra strpljenja
Želja filipinskog predsednika da se približi Kini, kao i okrenutost Indonezije i Malezije unutrašnjim pitanjima, takođe su pomogli Kini da ostvaruje svoje interese.
Ni diplomatski napori nisu doneli mirovno rešenje. Prošlog meseca su se zvaničnici ovih država sreli na konferenciji ASEAN u Vijetnamu gde su razgovarali o Južnom Kineskom moru i dogovorili se da se zalažu za mir i stabilnost, ali nijedan zvanični sporazum nije potpisan. Jedino se Vijetnam pobunio, ali nije dobio podršku ni od regiona, ni od SAD.
Stručnjaci veruju da je sve to deo strategije Pekinga.
Kina čeka da njeni rivali ili naprave pogrešan potez ili da izgube interesovanje za sporna ostrva, dok širi svoj ekonomski pritisak kako bi uticala na slabije rivalne države.
Mnogi analitičari smatraju da će, ako Vašington nastavi sa ignorisanjem problema, Australija, Indija i Japan, američki saveznici, biti primorani sa se uključe u ove konflikte kako bi obezbedili da pomorski putevi ostanu otvoreni za trgovinu.
(Blic)
