Bludni monah obrlatio rusku caricu: RASPUĆIN, čovek koji je izmenio tok svetske istorije
Predstavljao se kao sveti čovek, iscelitelj i vidovnjak, a redovno su ga viđali kako se trešten pijan tetura u društvu prostitutki
Grigorij Jefimovič Raspućin bio je najpoznatiji ruski mistik. Rođen je 10. januara 1869. godine u Petrogradu, a život je proveo predstavljajući se kao vidovnjak i čudotvorac.
Uspeo da se nametne kao osoba od poverenja poslednjem ruskom caru Nikolaju II i njegovoj ženi, carici Aleksandri. Imao je veliki uticaj na poslednje dane ruske dinastije Romanovih, i značajnu ulogu u životima cara Nikolaja II i njegove žene Aleksandre, i njihovog sina Alekseja, koji je patio od nasleđene hemofilije od kraljice Viktorije.
Njegovi oponenti su ga zvali „ludi monah“, iako nikad nije postao monah. Neki su ga smatrali za starca i verovali da je psihički i duhovni iscelitelj. Može se smatrati i za jednu od najkontroverznijih ličnosti 20. veka.
Grigorije Raspućin je rođen u malom sibirskom selu Pokrovsko, na obali reke Ture u Tobolskoj guberniji. Izvesno vreme postojale su nedoumice oko datuma njegovog rođenja i smatralo se da je rođen između 1863. i 1873. godine.
Nedavno su otkriveni novi dokumenti prema kojima je Raspućin rođen 10. januara 1869. po Julijanskom kalendaru, odnosno 22. januara 1869. po Gregorijanskom kalendaru.
Nema mnogo podataka o njegovom detinjstvu, a ono što je poznato najverovatnije su izneli članovi njegove porodice. Zna se da je imao sestru po imenu Marija i starijeg brata Dimitrija.
Marija, koja je po svemu sudeći bolovala od epilepsije, udavila se u reci. Jednom prilikom, dok su se Raspućin i Dimitrije igrali pored jezera, Dimitrije je upao u jezero, a Raspućin je skočio da ga spase.
Obojicu ih je iz jezera izvukao jedan slučajni prolaznik, ali je Dimitrije potom umro od upale pluća. Gubitak sestre i brata ostavili su dubok trag na Raspućina, koji je svoje dvoje dece nazvao Marija i Dimitrije.
Sa napunjenih 18 godina odlazi na 3 meseca u Verhoturski manastir. Tamo se pridružuje zabranjenoj sekti Klisti Ruske pravoslavne crkve. 1901. godine odlazi od kuće u Pokrovskoju kao hodočasnik i putuje preko Grčke i Jerusalima.
1903. godine Raspućin stiže u Petrograd, gde se predstavlja kao starac, ili sveti čovek, sa isceliteljskim i vidovnjačkim moćima.
Iscelitelj carevića Alekseja
Na svom putešestviju kao hodočasnik saznao je o Aleksejevoj bolesti koju je nasledio od čukunbabe kraljice Viktorije, engleske kraljice. Nakon pada sa konja na odmoru sa familijom, Aleksej je zadobio unutrašnje krvarenje. Tražeći svuda pomoć svome sinu, carica se obratila najboljoj prijateljici Ani Virubovoj da nađe pomoć, na šta je Raspućin preporučen.
Raspućin je zaista olakšao dečakove muke, navodno kroz molitve, ali pretpostavlja se da je koristeći pijavice ili hipnozu uspevao da dečaku zaustavi krvarenje.
Nakon nekoliko uspešnih lečenja, Raspućin je zadobio poverenje cara, koji ga je proglasio prijateljem familije i svetim čovekom. Postepeno, Raspućin zadobija sve veći i veći uticaj na caricu Aleksandru, čak i u političkom pogledu.
Kontroverza
Raspućin je u međuvremenu postao kontroverzna ličnost vodeći skandalozni život sa ženama petrogradskog visokog društva.
Šta više, viđan je često kako odlazi sa prostitutkama, opija se i ne vraća kući do rano ujutru.
Bio je uvek prljav, retko se kupao i nekulturno se ponašao na javnim mestima. Zbog svega toga, petrogradska elita ga nije baš širokogrudo prihvatala.
Imao je i konflikt sa Ruskom pravoslavnom crkvom zbog svoga uverenja da se povezanost sa Bogom stvara kroz greh, jer po njegovom mišljenju, greh je neizostavni element ljudskog ponašanja, i da kroz vernikovo priznanje o počinjenom grehu i prihvatanju poniženja od drugih, zadobija milost Boga.
Na početku rata, Raspućin proriče da će ruska armija biti uspešna samo ako sam car uzme komandu nad vojskom, što je zbog loše pripremljenog cara Nikolaja rezultovalo lošim posledicama po Rusiju.
Dok je car bio na frontu, Raspućinov uticaj na caricu Aleksandru je rastao.
Ubrzo je postao lični savetnik carice i napunio politička mesta svojim kandidatima. Zbog Raspućinovog uticaja, a i zbog Prvog svetskog rata, ruska ekonomija je počela naglo da propada.
Krivljena je naravno carica Aleksandra, a sa njom i Raspućin jer se znalo o njegovom uticaju na nju.
Raspućinov uticaj su koristili političari i novinari kojima je bilo u cilju da oslabe integritet dinastije Romanov, prisile cara da se odrekne apsolutne vlasti i odvoje Rusku pravoslavnu crkvu od države.
Smrt
U noći 30. decembra 1916, caričin rođak knez Feliks Jusupov odlučio je da ubije Raspućina, zajedno sa grupom zaverenika. Prvo su pokušali da ga otruju vinom i kolačima, ali otrov nije delovao. Zatim ga je knez Jusupov upucao iz neposredne blizine, pa je Raspućin pao na pod naizgled mrtav.
Nakon nekoliko minuta ustao je, udario kneza Jusupova i pokušao da pobegne. Ostali zaverenici su ga uhvatili, istukli, ispalili u njega još metaka te ga bacili u hladnu reku Nevu.
Kada je Raspućinovo telo pronađeno, pluća su mu bila ispunjena vodom, što je pokazalo da nije bio mrtav i da je pružao otpor sve dok se nije utopio.
(Stil.kurir.rs)