Bolna ispovest: Htela sam da ubijem ćerku kada je imala tri nedelje..
Ona se od tada u potpunosti oporavila, i uživa sa sedmomesečnom ćerkicom, a želi da pomogne i drugim majkama da se izbore sa depresijom.
Postporođajna depresija u potpunosti muti razum: Suzi sada uživa sa ćerkicom
– Postporođajna depresija me je promenila na mnogo načina. Želela sam fizički da ubijema Anabelu kada je imala oko tri nedelje. Čak sam i planirala kako ću to da izvedem. Ubedila sam samu sebe da ona nije moja, i želela sam da je moji roditelji usvoje. Želela sam da izađem napolje, napijem se i zaboravim da sam majka – priča Suzi, koja živi sa roditeljima.
Ona kaže da je morala stalno da se pretvara da je sve u redu, a roditelji su svakodnevno brinuli o bebi jer su se bojali da bi Suzi mogla da je povredi.
Suzi sa ćerkicom i roditeljima
– Nisam govorila ljudima šta mi se dešava u glavi, dok jednog dana Anabela nije zaplakala i to me je slomilo. Jednostavno nisam to mogla da radim više. Nisam želela da joj dam bočicu jer sam se osećala kao da je ne volim i da je ne želim – priseća se ova samohrana majka.
Ona je shvatila da mora da potraži pomoć, i krenula je u savetovalište. Razgovori su joj pomogli da se poveže sa svojom ćerkom, a ona sada planira da studila psihologiju kako bi mogla da pomogne drugim majkama.
– Roditelji su mi puno pomogli, iako su oboje bolesni, bile bismo izgubljene bez njih. Uključivanje porodice u ovako nešto može da bude jako teško, pogotovu ako oni ne razumeju o čemu se radi – kaže majka, koja ne bi mogla sebi da oprosti da se nije na vreme izlečila.
Sada je ponovo u redu, i želi da pomogne drugima
– Ovo nije bilo lako putovanje, a mnoge majke i očevi idalje pate. Veoma je bitno da podignemo svest o ovome – odlučna je ona.