Đoković objavio emotivnu ispovest: Otkrio kroz šta je sve prolazio…
Podigao je Novak Đoković pehar na Vimbldonu, poslao rivalima jasnu poruku da se vratio na pravi put i da će se opet boriti za sam vrh! Danas, posle svega toga, odlučio je da se putem društvenih oglasi i da sa svima podeli kroz šta je sve prolazio u prethodnom periodu.
Njegovu emotivnu poruku vam prenosimo u celosti:
– Pišem ovu poruku između menjanja pelena i knjige sa dinosaurusima. Želim da svima da podelim osećanja koja sam imao tokom Vimbldona. Prvo, taj osećaj kada sam video sina Stefana u Jeleninim rukama tokom dodele trofeja je bilo nešto neverovatno i nešto što nisam osetio ni na jednom od prethodnih takmičenja koje sam osvajao.
Kada sam postao otac, moj najveći san je bio da deca budu na tribinama dok igram i to se ostvarilo pre nekoliko dana. Bilo je nezaborvno, posebno, ispunjujuće, divno, ali najvažnije – magično. Onda, kada sam pomislio da ne može biti bolje čuo sam “Tata, tata!” i onda sam se skroz “istopio”. Emocije su me preplavile, veoma sam zahvalan što sam tako nešto osetio – navodi Novak na početku.
Nastavio je u istom stilu.
– Maštao sam i molio se da ću jednog dana osvojiti grend slem pred svojom decom, srećom za mene Tara raste i jedva čekam da učinim istu stvar pred njom kao pred Stefanom. Ceo moj žvot je bio manje-više fokusiran na tenisu dok nisam postao muž i otac. Kada sam dobio decu moj svet je evoluirao. Nije se promenio, samo je postao lepši. Naravno, veća odgovornost se pojavila i to je na kraju dana otključalo novu dimenziju ljubavi i energije u meni, nešto što nisam znao da postoji.
Najveći poklon koji dobijete od Boga je taj povećan osećaj empatije, saosećanja i posvećenosti prema vašoj deci. Ali, nije sve odmah kristalno jasno. Potrebno je vreme i učenje da bi se pronašao “zlatni balans”. Kod mene je to bilo između tenisa, prioriteta i familije. Supruga mi je veoma pomogla, podržavala me od momenta kada je rodila Stefana i Taru. Izdvajala je vreme da razgovara sa mnom o stvarima koje me muče i pomagala mi da pronađem pravi put i da dam sve od sebe kako kod kuće tako i na terenu – opisuje Đoković.
Potom se vraća u prošlost i sve kroz šta je prolazio.
– Prošle godine sam imao veoma ozbiljnu povredu lakta i primorn sam bio da odsustvujem sa terena šest meseci. Povreda je bila jedan, a motivacija drugi problem.
Nisam se mučio toliko na treninzima, već sam imao mentalne prepreke koje sam morao da pređem. Jednog dana ću podeliti više o tome. Oduvek sam poštovao ljude koji dele svoju ranjivost i ono što ih je nateralo da nađu snagu i da postanu inspiracija za mnoge.
Bio sam i sam ranjiv mnogo puta u prethodnim godinama i još uvek sam. Ne stidim se toga. Čak naprotiv, čini me doslednim prema sebi i drugima. Dozvoljava mi da budem bliži sa ljudima, da analiziram ono šta se ustvari dešava. Kada to shvatim, onda sam u mogućnosti da napravim strategiju i da se izborim sa svim tim kako bih postao snažniji, mudriji, srećniji čovek.
Ne krije da je pravio greške.
– U poslednje dve godine nisam bio strpljiv sa teniskim očekivanjima, nisam bio mudar kod pravljenja strategije i nisam slušao svoje telo koje mi govori da se nešto ozbiljno dešava sa laktom.
Tražio sam rešenja negde drugde, a ona su uvek bila u meni. Posle mnogo promena sa trenizima, reketima, članovima stručnog štaba nisam znao da li ću uspeti da se vratim na željeni nivo tenisa. Deo mene je oduvek verovao u moje kvalitete i mogućnosti, ali je bilo mnogo trenutaka kada sam sumnjao i moglo je da ode u drugom pravcu. Srećom, imao sam pomoć božanskih sila koje su me ovele u pravom smeru koji je dobar za mene. U pravcu koji mi donosi mir i balans.
Na kraju se posebno zahvalio svima.
– Svestan sam posvećenosti i svega što su mnogi uložili u mene u poslednjim godinama kako bi me vratili na nivo tenisa koji mi donosi grend slem trofej. Zahvalan sam svima koji su me poštovali i koji su mi pružili ljubav i veru i pomogli mi da dođem do titule na Vimbldonu. Blagosloven sam što prolazim kroz ovo neverovatno putovanje na kojem me podržavaju mnogi širom sveta. Volim vas, volim tenis, volim život.
P.S Vimbldonska trava je odličnog ukusa, voleo bih samo da dodam malo avokada i biće savršena – zaključio je Đoković šalom.
(Novosti.rs)